Malo o 80-tim…..: TORCIDA – SPLIT.
To su bila druga vrimena . Nosila se duga masna kosa, recina, sporke rebatinke i prasnjave patike. Pucali smo se na Azru, rock, dim, lipilo a posli i na dop. Bili smo unikatni, bolija nas je kurac, bili smo Torca. Organizacija je bila od uva do uva na Matejuski, u skoli, u kvartu, u Yachta ili Holywooda, Stopa… Ekipa se znala, ima san osjecaj da san zna pola Splita u to vrime…di koga vidis uvik se nesto kemijalo, uvik bi se znalo di, sta, ko i kada…bez mobitela i to…nekako se zna rang i to se postivalo…
, Uso, Jela i ta ekipa su bili stariji, njih bi samo gleda iz daljine sa postovanjem …Armando, Pucko, Raso su bili fighteri i njih se slusalo sa strahopostovanjem…Zan, Camil, moga bi nabrajat do sutra su bili moja generacija pa smo mogli jedni druge poslat u onu stvar tu i tamo…jedan sam od onih sretnika sta san prezivija i front i heroin i sa gustom i tugom i ponosom se sitin tih momaka, heroja ulice i bojisnice…drago mi je sta san bija dio tog ludila od 85-96 kad san otpilota u Englesku.
A evo i danas u svojih 40 i nesto oden uvik kad god mogu…isa san Fulhama, Stoke i sve Benfikine utakmice u Engleskoj od 98’ na dalje…to covika nekako drzi…ovi momci danas odlicno nastavljaju i svaka im cast. Torcida je postala institucija preko koje se ne moze tek tako… momci su malo drukciji danas, casual, koka i to..vise nekako ultras djir ali vremena se minjaju, mi starimo, sjecanja ostaju a Torcida nastavlja jako!!
By. Nico.
