Bratstvo Meraklija i Marinaca

Radnički i Spartak imaju posebnu vezu, kada oni igraju, navijači oba kluba navijaju zajedno. Ta lepa slika, koja se retko viđa na fudbalskim stadionima.
Navijači Radničkog Meraklije i pristalice Spartaka Marinci su bratske grupe i to od 1992. godine. Kako se navodi na jednoj navijačkoj Facebook stranici, priča o bratstvu navijača kluba sa juga i kluba sa severa Srbije počela je spontano.Početkom devedesetih navijači različitih klubova bili su u kontaktu dopisivanjem i razmenom fotografija.– Dopisivao sam se i ja, a među tim prijateljima se našao i jedan Marinac Veljko. Iz tog našeg druženja se rodila ideja o bratimljenju grupa. Mada, u početku smo se vodili idejom da se nas dvojica vidimo, na prvoj narednoj utakmici, bez obzira na grupu. Svi moji drugovi su znali o tim mojim kontaktima sa navijačima iz zemlje i inostranstva – napisao je jedan Meraklija, “krivac” za bratimljenje.On dalje navodi da je svojim drugarima rekao da “Nišlije niko ne voli i da nemaju nijednog prijatelja u zemlji i dodao da ni Subotičane niko ne voli”.– Nisu svi bili oduševljeni tom idejom, ali su vremenom bila sve manja protivljenja nekoj takvoj ideji. Uskoro je moja namera da dočekam prijateljski svog prijatelja iz Subotice prerasla u opšte raspoloženje da to ipak bude na nivou grupe. Prva prilika za to bila je utakmica u Nišu.

 

 

 

Veljko mi je, ne sumnjajući da bi iz toga išta loše moglo da izađe, javio kad stižu i da ih čekamo na železničkoj stanici – dodaje Meraklija.Vozom je te 1992. godine stigla mala grupa Marinaca koja je bila smeštena na severnoj tribini, ali su Meraklije i Subotičani dobar deo utakmice proveli zajedno, pomešani.– Posle utakmice smo ih ispratili do busa sa igračima i poželeli srećan put. To nije ostalo nezapaženo iz uprave našeg kluba, te je prvom prilikom na TV-u to objavljeno kao nesvakidašnja scena sa srpskih stadiona – priča dalje ovaj Nišlija.Radnički je u toj utakmici pobedio sa 5:0, ali rezultat nije bio u prvom planu.– Od Marinaca je usledio poziv da već na sledećoj utakmici, na proleće, budemo njihovi gosti. Put Subotice, sa igračima, dan ranije, je krenulo isto samo nekoliko nas.

 

 

Dočekani smo prijateljski, odvedeni u diskoteku, pošto je bila subota veče, a na spavanje otišli na Spartakov stadion. Tačnije, sa nekolicinom Marinaca se preskočilo i upalo u ložu stadiona, gde se spavalo i dočekalo jutro. Dobro, nisu svi spavali na stadionu, neki su bili tamo, a neki smo spavali i po kućama – navodi se u pismu ovog navijača. Na utakmici u Subotici navijači su navijali zajedno na istočnoj tribini. A prijateljstvo ove dve grupe je nastavljeno i narednih godina.– Prijateljstvo započeto u Nišu i Subotici, nastavljeno je i na gostovanjima Radničkog i Spartaka. Oni su nama došli u pomoć u Novi Sad, a mi njima u Kruševac. Neretko su Marinci dolazili u Niš, kad je naš Real igrao neku jaču utakmicu, ili samo ovako, iz fazona. A naša zajednička gostovanja bila su novina na srpskoj navijačkoj sceni. Svaki naš naredni susret samo je učvršćivao započeto prijateljstvo – priča Meraklija.

 

 

 

Tačno dve decenije od prvog susreta, navijači oba kluba mogli su da zajedno gledaju duel svojih ljubimaca u Superligi u koju se Radnički vratio nakon 9 godina pauze.– Ne mogu vam opisati osećaj od prošle sezone kada sam ponovo sa istim ljudima stao na jug i zajedno navijao, kao nekad pre 20 godina. A još ponosniji kad su mi na istoj utakmici, matori Marinci rekli da smo za sve ovo krivi Veljko i ja. Iskustva sa svih tih utakmica se ne mogu opisati rečima, kao ni drugarstvo koje se tu razvija. To se jedino može doživeti – navodi dalje.Kako kaže na kraju ovaj “krivac” za bratimljenje, “bratstvo uspostavljeno pre 22 godine, a koje i dalje traje, dužnost je i lepa obaveza mlađih generacija da nastave tradiciju onih koji su branili boje svog grada svihovihdecenija i stvarali ime koje mnogi danas sa ponosom nose”.

PODIJELI