Biti navijač 24/7/365 povlači neke stvari sa sobom…
Kažu da je nekada sve bilo mnogo više fer. Dominirao je tzv. „na ruke“ fazon. Pamtim, od kada idem na utakmice, da ovaj naš svet može i te kako da bude surov, nepravedan i povrh svega nefer.
O lakšim povredama neću da pišem, to je sastavni deo igre, i kome smeta nek’ promeni ploču. Problem nastaje kada se pređe ta, neka, “crvena linija”, koja razgraničava šta se sme, a šta se ne sme. E, tada nastaje pakao u vidu teških povreda, sakaćenja, i što je najgore, učestalih smrtnih ishoda. Takvo, neljudsko i kukavičko ponašanje, logično, ima za posledicu, osudu okoline, stvaranje negativne atmosfere vezane za navijački pokret, i na kraju krajeva, pojačano delovanje represivnog aparata države.
Treba poštovati rivala, i gledati ga upravo tako- kao rivala, a ne kao neprijatelja, koga treba ‘uništiti’. Ne treba se zanositi u trenucima dominacije, jer pad ume da bude strmoglav i bolan, a ono što si drugome uradio može i tebe, možda, da sačeka, “iza ćoška”. Odlazak na utakmicu podrazumeva i povratak kući- ženi, detetu, roditeljima, šveci… jebeš sve ako neko još treba da izgubi glavu, i to od „brata Srbina“, „navijča”, „patriote“, „rodoljuba“…
Dosta srpskih grupa kao udarne transparente drži natpise ili slike nastradalih drugova sa tribine, a to je ravno katastrofi, i tome se pod hitno mora stati na put… nekako. Koji je to fazon da se na utakmice ide kao u omanji rat, sa raznim sečivima i “otvaračima lobanja”? ‘Gvožđuriju’ neću ni da pominjem. Ako smo šmekeri, kao što tvrdimo da jesmo, ajde da se tako i ponašamo. Modrica, razbijen nos, ili “štrafte” po leđima, realno su sastavni deo strastvenog navijanja, dok su, sa druge strane, ubodi, lomovi, sakaćenja, upucavanja… tamna strana medalje. Ako si od nekoga jači, nokaut bi trebalo da je dovoljan pokazatelj svima “koliko ima sati”. Protivnik na zemlji je pobeđen protivnik, svako dalje iživljavanje na nekome ko leži na zemlji nema smisla. Šta ako se desi da neko pri takvom batinjanju podlegne povredama?! Onda su svi učesnici u toj tuči krivi, i sledi im zatvor ako ih pohapse! Takvih primera je bilo mnogo u poslednjih desetak godina. Likovi koji su spremni da zarad navijanja nekoga teže povrede ili, ne daj Bože ubiju, ne bi trebalo da imaju mesta ni na jednoj tribini, pa ni na našoj. Ne dozvolite da prisustvujete takvim stvarima i gledajte da ih sprečite, ako ste u mogućnosti. Ako bude tako, duže ćemo trajati! Ako nisi “iz te priče” onda radi nešto drugo korisno za tribnu. Postoji mnogo načina da doprineseš svom klubu i grupi, nisu tuče jedini segment navijačkog života.
Znam da će sve ovo za nekoga biti smešno ili ravno utopiji. Ali, nastavi li se negativan trend o kome sam pisao, I kome smo svi svedoci, uskoro neće biti organizovanog navijanja u Srbiji.
Preuzeto sa : Fanzin navijaca Partizana
