Da li je mogla utakmica kvalifikacija za Euro ‘2016, između Crne Gore i Rusije da prođe bez Srba? Kurac je mogla! Eto baš tako!
U bratskoj Crnoj Gori, uprkos nebratskoj politici kurvi poslednjih godina, navijači iz Srbije zajedno sa braćom iz Crne Gore i Rusije su pokazali da ima nade u budućnosti. Samo treba biti pametan i uporan, bez obzira na sve. U tih par dana, neke veze stare veze su ojačale, neke nove su rođene, a sve zajedno su pokazale da ih teško ko i šta može raskinuti. Naravno osim nas samih. Ali kako radimo, tako će nam i biti…
Znalo se da će mnogo Rusa doći u Podgoricu tih dana, kao što je i bilo. Mnogima je prva stanica bila Beograd, pa posle obilazaka drugih nam lepih krajeva Srbije, Srpske, i Crne Gore, svima je završna bila Podgorica. Rezultatski bitna tekma, ali jebeš rezultat, ima nešto i iznad toga. Rezultati dolaze i prolaze, a akcije i poruke sa tribina ostaju mnogo dugo, pogotovu ako se njima postižu dobre stvari. I postignute su. Dovoljno je par rečenica jednog matorog Rusa sa kraja tekme , dok je murija držala ljude u kavezu, koju ćemo vam preneti. Maćori je bio malo cirke naravno (a ne,najbolje da neće da cirka domaću lozu pre tekme), došao sa dve ćerke i ženom par dana ranije, malo na odmor, ali je primarna bila tekma. “ Braćo, Rusi i Srbi i Crnogorci su braća. Ja volim i Srbe i Crnogorce, i vi treba da volite nas. I vi treba da se volite međusobno. Jer mi smo pravoslavna braća!“ U očima je istina, nebitna je priča. A njegov pogled je govorio sve, i kako je posle toga pogledao nas okolo, pa ćerke svoje. Verujem da ćete shvatiti o čemu je govorio…
Znalo se da ne može da prođe bez „nas“ na tribinama. Iako se u medijima provlačila priča i najave novinarskih lešinara o pojavljivanju i eventualnim problemima na utakmici, i od domaćih i drugih domaćih medija, sve je bilo odlično. Od navijačke priče, nikakve prave organizacije nije bilo, što ne znači da se ništa nije organizovalo. Sve je bilo nekako spontano, što je i najbolje. Veče pre tekme je organizovan turnir u fudbalu i bratsko druženje, koje se nastavilo do kasno u noć. PRAVA PRIČA!
Od jutra se druženje nastavilo uz cirku i stoni tenis. Sve je bilo spontano, i kako se ko čuo sa drugarima ili Rusima, društvo se uvećavalo. PRAVA PRIČA! Na kraju se skupila fina ekipica koja je prkosila kiši i dušmanima z'inat! Iako je nebitno, ali veliki rivali su zajedno blejali, pričali, cirkali i zezali. Znači može!!! Budućnost, Partizan , Spartak, Zenit, C. Zvezda, CSKA…SVI ZAJEDNO-VSE VMESTE!!! PRAVA PRIČA!U gradu nikakvih problema nije bilo. Kao što je i očekivano , i kao što i treba, Rusi su širom Podgorice ugošćeni bratski. Pun grad pre tekme je odisao fudbalskom atmosferom. Oko stadiona i u gradu je bilo prisutno dosta murije, koja se normalno ponašala. Realno svi koji su hteli da uću na gostujući sektor, iako nisu imali karte za taj, su ušli. Raduje mnogo klinaca i običnih ljudi, koji su se pojavili u kavezu, koji je na kraju baš dobro popunjen bio. Koliko je bilo „nas“ sa Rusima, ne zna se. Nije bilo malo, to je bitno. Kreće skandiranje Rusiji, Srbiji, Kosovu i Metohiji, Novorusiji, naravno aplauz himni CG. Sve odlično
Koreografija navijača CG, kreće tekma. Braća Rusi stadardno i nisu neki pevači, al'znaju da zagrme. Onaj mentol uzima baklju, baca je preko, ona slučajno pogađa golmana, prekid. Tu već kreće ono što ne treba. Oni malo manje pametni počinju da protestuju, i odjedanput se pravi neka neprijateljska atmosfera. Do gostujućeg sektora je na domaćoj tribini bilo isto kao organizovanih navijača reprezentacije CG.
Uglavnom momci iz Nikšića, oni su bili prvi pored. Naravno nećemo generalizovati sve, ali izgleda da među sobom imaju dosta gluperda do jaja. Na pojedina skandiranja i pokušaj zajedničke podrške ispravnim stvarima, dovoljno je bilo par majmuna da odgovori i ponese se onako kako ne treba, i usmeri dalje događaje u pogrešnom pravcu.
Nećemo navoditi šta kako, zadržaćemo se na dobrim stvarima. Njihova glupost je prouzrokovala odgovor sa „ove“ strane, i njihova prva stolica je prouzrokovala isti odgovor. No, nije to dugo trajalo, i nećemo o tome. Tako to obično biva i u životu, pametni će izvući pouku, budale će na kraju da najebu. No , treba im oprostiti jer si piglu, i ne znaju šta rade. Nadamo se da će shvatiti jednoga dana. Što pre to bolje…
Ipak, utakmica se nastavila. Fudbal i nije bio nešto kvalitetan, na tribinama takođe ništa sad neko ludilo. Rusi, Srbi i Crnogorci su zajedno bratski gledali fudbal, sasvim dovoljno u principu. Rečima ispisane misli na platnu su iskazale poruku i ono što svi osećaju. RUSIJA-CRNA GORA-SRBIJA-TO JE JEDNA FAMILIJA!, NAS I RUSA 300 Miliona.
A najvažnija… Ponovljene su reči Mitropolita Petra Prvog Petrovića, koje je ostavio na samrti u nezaborav jednom od najvećih Crnogoraca u istoriji Petru II Njegošu …“MOLI SE BOGU I DRŽI SE RUSIJE!“ Pametnom dosta…
Na početku drugog je zapaljena ona đavolska NATO zastava, kao poruka svima! I jednima i drugima i trećima!
U drugom opet ništa specijalno , ljudi gledali fudbal, pričali, zezali se, zapevali ponekad. Potom još jedan prekid posle penala i pogođenog igrača Rusije, i kraj. Malo držani u kavezu, dosta murije u centru ali bespotrebno. Posle dugog dana i tekme, još malo druženja, pljeka, pivo i razlaz do neke nove prilike.
Sve u svemu, lepih par dana u bratskoj Crnoj Gori. Kao što rekosmo na početku… neke stare veze sz učvršćene, neke su rođene nove. Bitno je da se priča među svima nastavlja u pravom smeru, i da bratstvo jača ne samo kroz priču, već na delima i u stvarnosti. Raduje sreća među Rusima koji su oduševljeni svim pričama oko ove utakmice. Ovo iznad su samo neke od njih, a mnogo je još neispričanih, što je do jaja! Što rekoše u jednom izveštaju sa tekme na jednom navijačkom portalu… NO SERBS-NO PARTY!
Preuzeto sa fb naloga : Blagoje Jovovic
