Delije u Kragujevcu pred bombardovanje sezona 98/99

Uglavnom od te sezone pa narednih nekoliko godina bilo je svega i svacega. Ovde cu samo da opisem iz mog ugla i secanja prvo gostovanje u Kragujevcu. Kao sto sam rekao, u sezoni 1998/99. mnogi klubovi sa navijacima su usli u prvu ligu. Djavoli su bili u ekspanziji pa je ovo bilo nase prvo gostovanje tamo i bila je nepoznanica sta ce biti. Iz Beograda smo isli vozom i to regularnim, dakle gde je bilo obicnih putnika. Nas je krenulo oko 200. Ako se ne varam, bio je novembae 98. i tada je pao prvi jak sneg.

Odmah cim smo uleteli u voz oni mladji krenuli su da zajebavaju putnike. Uglavnom kada je voz krenuo unutra je bila sprdnja klasika.

Sad, da se vratim samo na cinjenicu da je ekipa koja je isla bila veoma mlada. Ja sam imao 19 godina, skoro 20, vecina je bila mladja i u onom bas nenormalnom fazonu gde ne postoje bilo kakve kocnice za neku glupost koju ces reci ili uciniti. Oni koji su bili malo stariji su vec bili kultivisaniji, kontrolisali su koliko su mogli situaciju, ali kad si klinac onda ti mozak ne radi bas najracionalnije. Ovo govorim jer su se pravile gluposti kojih bi se danas mnogi gadili.

Tokom puta secam se da se kroz voz provlacila vest da ce panduri pustiti da se sa djavolima bijemo pet minuta i slicne gluposti. Kako su ljudi pili, duvali i gutali atmosfera je bila sve opustenija, pevale su se i smisljale pesme. Iz zajebancije nekoliko likova je pevalo onu pesmu Ducka a obradu Madone “Plela sam dzemper za Pedra”-pesma je toliko debilna savrsena da se peva takva glupost kada si navaren.

Onda se u dokolici smisljala nova pesma. Tada su bile popularne latinoamericke telenovele. Nakon legendarne Kasandre koja je trajala nekoliko stotina epizoda na red je dosla epopeja zvana “Zlobnica” ili na spanskom “La Usurpadora”. Onda je neko poceo da peva pesmu na melodiju “jedan je Stankovic Dejan”, koja ide ovako:

Talasi pljuste i samo trese se gora,
Ali sa mora dolazi Usurpadora
Usurpadora, jedna je Usurpadora x2…

Voz kojim smo isli stao je u Lapovu, tu je trebalo da se prebacimo u drugi voz do Kragujevca. Panduri su vec tada znali da iskontrolisu masu pa da zadrzavaju na putu i da tempiraju kada ces stici na utakmicu. Uglavnom, u Lapovu je odmah pocelo haranje po prodavnicama pa su svi mali trgovci ekspresno zakljucali radnje. Najgore je nastradala kafana na zeleznickoj stanici koja je demolirana.

Onda je dosao novi voz , ukrcali smo se u njega. Atmosfera opustena, ali kako smo se priblizavali Kragujevcu tako je krenulo demoliranje vagona bez ikakvog razloga. Gledam lika u kupeu nogom izbija vrata kupea i onda ih baca kroz prozor. Dakle ono delikventsko ponasanje iz srca .

Kada smo stigli u Kragujevac u korteu smo isli ka stadionu. Pevalo se svasta, ali je nekoliko klinaca pocelo da peva “gde vam je peto tri” (ono odeljenje koje su streljali Nemci), onda su im se stariji najebavali milosne majke.

Dok smo isli u korteu najebavalo se majke ljudima na terasama, gadjalo se okolo pa je slomljeno staklo negde na nekom domu zdravlja. Panduri su nas samo pratili da neko ne izadje iz grupe i boleo ih je kurac sta radimo. Onda smo usli na stadion, naravno sa zakasnjenjem jer je Radnicki vec vodio 1:0. Tribina je jos bile betonska, pa je dosta snega ostalo. Krenulo je medjusobno grudvanje, gadjanje pandura, skidanje odece da navijamo goli do pasa.

Secam se da smo videli na tribini Djavola neko komesanje i tucu. Niko nije izvalio o cemu se radi mislili smo da se biju medjusobno. Nakon nekoliko minuta gledamo panduri sa njihove tribine sprovode do neke ljude i idu sa njima ka nasoj tribini. Da ne govoim imena, ali ako se lepo secam cetvoro ljudi medju kojima dvoje tada najbitnijih i neku ribu. Sta se desilo, oni su uspeli da udju na tribinu Djavola u onom Shedvel stilu iz filma ID i da zapocnu tucu na njihovoj tribini. Mnogo kasnije radio sam sa nekim likom iz Kragujevca koji je bio na toj utakmici bas na tribini DJavola i on mi je prepricavao iz njihovog ugla dozivljaj. Uglavnom bas dobra zajebancija je bila.

Onda negde desetak minuta pred kraj utakmice dosli panduri i kazu u fazonu “gospodo ajmo ka izlazu”. Mi u fazonu “pa utakmica jos nije gotova” i to je bilo to. Panduri izvade pendreke i krenu da peglaju. Ljudi uzvracaju koliko mogu, ali svi bezimo ka izlazu. Problem je sto je za izlaz otvorena jedna mala kapija, moze jedan i po cevek da prodje kroz nju. Ljudi se stiskaju, panduri biju od pozadi, sa obe strane izlaza je manji kordon da ne da ljudima da beze sa strane vec samo ga duplim busevima.

Utrcavamo u buseve, u svakom busu po jedan pandur kao da odrzava red. Mi se najebavamo majke ovom, a lik u fazonu “ma u pravu ste, nisam ja hteo to oni…”, vidis da se usrao ziv pa pljuje po kolegama. Uglavnom busovi krecu, vode nas ka Lapovu. Izlazimo kod zeleznicke stanice, panduri nas onda potiskuju ka vozovima, ali kako dolazimo do sina krenemo da ih gadjamo onim kamenjem. Onda se panduri zalecu na voz kao da privode, ali ljudi ih odjebavaju na ulazima u vagone. Onda voz krece i mi lagano idemo ka Beogradu.

Dalje nije bilo nista posebno zanimljivo, zajebancija u vozu opusttencija. Secam se da su tada bitni likovi sa tribine ulazili u kupee pitali mladje kako su, u fazonu odlicno gostovanje, bravo Delije. Dakle tada su radili bukvalno ko treneri, ohrabre mladje, popricaju sa njima. Naravno bilo je i samaranja i svega, ali sve je bilo po zasluzi. Inace vodje su tada imale oko 24, 25 godina,mozda i mladji i znam koliko im je bilo stalo da se napravi baza mladje ekipe koja ce kasnije preuzeti tribinu. Ta mladja ekipa kada je malo porasla i preuzela tribinu odvela nas je taj veliki korak napred kao grupu.

Ima dosta stvari iz tog perioda, pisacu kada imam vremena. IIma jedno gostovanje u Kuli 2000. godine koje ostavljam za kasnije jer je bilo takvo da komotno moze knjiga da se napise ili film da se snimi, jer od pocetka do kraja tu niceg normalnog nije bilo. O tome cu neki drugi put.