Delije u Zrenjaninu
30.08.1992. Zrenjanin se u to vreme smatrao za jedno od “jacih” gostovanja..Iz Beograda nije krenula preterano brojna ekipa,ali ono sto je krenulo,bilo je sasvim dovoljno za bilo kakav eventualni kontakt sa protivnickim navijacima..Bar ako stignes na vreme.. Za Zrenjanin tada nije bila direktna linija,s'obzirom da se vecina gostovanja odradjivala vozom (bus je bio luksuz..barem nama mladjoj ekipi)..Presedalo se u Pancevu,odatle se sinobusom islo ka Zr..Nije se krenulo mnogo rano iz Bgd,tako da su pojedini likovi koji su ogrezli u alkohol i razne opijate imali sasvim dovoljno vremena da se urade..Ne pominjem ovo slucajno jer upravo zbog jednog od njih,koji je razbio staklo u sinobusu do Panceva,murija sve izvadila i postrojila u Pa..Sticajem okolnosti i snazlazljivosti,samo ortak i ja na zvaku uspevamo da se ukrcamo u sinobus za Zr.(nisam siguran da li je jos neko uspeo da udje,ali za sebe i orataka sam poprilicno siguran). Na samom stadionu je bilo relativno dosadno,sve do poluvremena,kad Indijanci salju neko dete preko istoka (cak mislim da je postojala verzija da je to uradila riba) i cepaju nasu zastavu…Doduse to nije bila zastava u pravom smislu rec,vec vise neka krpa na crveno-bele pruge..u svakom slucaju takav bezobrazluk nije mogao proci..Par likova iz ekipe koji su stigli na utkamicu u svojoj reziji,a vazili su za vidjenije,organizuje se i zajedno sa nama nekoliko mladjih,odlazimo na tribinu Indijanaca (nije nas bilo vise od 10-15)..Koliko se secam Indijanci nas nisu u prvom mahu izvalili,jer je dosta ljudi setalo po tribini,posto je bilo poluvreme..tek kad je jedan od nasih likova krenuo da skida njihovu zastavu,prisli su i skapirali o cemu se radi…bez mnogo price pocela je tuca,nije bilo ni malo naivno,sta vise jedan od naslih likova (u to vreme vidjeniji) popio je srafciger (prvo je bila verzija u stomak,posle u nogu..ja licno taj trenutak nisam video)..Murija je reagovala i prekinula tucu ,mi se povlacimo sa tribine,sa osecajem da nije bilo dovoljno i da treba nastaviti ovu “pricu”..Uz cimanje oko stadiona,posto nam povratak na tribinu nije bio dozvoljen,poklopio se dolazak i ostatka grupe koje je nekako uspela da stigne iz Panceva,krece juris prema tribini Indijanaca,ali se ocekivani kontakt sa Indijancima,pretvara u sukob sa murijom pored naseg ulaza na tribinu,preko sumice pored zapada i dalje kroz grad,prema stanici (posto je utakmica u medjuvremenu zavrsena)..Kroz grad je nastavljeno sa neredima,ali ne za dugo,jer se ekipa pocela rasipati,a kolicina policije povecavati,tako da je do same stanice ostalo relativno mirno..
Isto desavanje iz od drugog delije
30.08.1992. Posto je secanje na ovo gostovanje pomalo i izbledelo,ako neko ima da doda neki detalj ili da me ispravi,bilo bi zanimljivo cuti,jer je bilo jedno od jacih gostovanja iz tog vremena.. Bila je prica o ovome u temi “Veteranske price”. Cira napisao sledece: “Evo napokon da napisem jos jednu odlicnu pricu. Zrenjanin 30.8.1992 godine Proleter-C.Zvezda 1-3 pred 5.000 gledalaca.Delija u kopu jedno 250. Strelci: 1-0 Simov iz jedanaesterca, 1-1 Maslovar 65 minut, 1-2 Petkovic 67 minut, 1-3 Ilija Ivic 71 minut iz jedanaesterca. U Zrenjaninu je kao sto I sami znate uvek poprilicno mirno,ali ovaj put se desilo nesto poprilicno zanimljivo I ludo.Utakmica je pocela,a nas nekoliko malo zakasnilo iz grada.Prilaze nam ove mladje Delije I kazu da su Indians (Proleterovi navijaci) sa istoka do nase tribine uzeli Zvezdinu zastavu meni se cini Zabalj.Oni su upravo poceli da skandiraju “ovo je vase”.Zastava je bila mala kockasta. Ilke I ja kazemo da nema nikakvih problema I da idemo po zastavu tamo na njihovu tribinu. Tako smo I uradili. Nas tridesetak (onih odabranih) je krenulo. Izlazimo sa nase tribine I pored zapada (gde smo se malo naoruzali) krecemo ka njihovoj tribini.Ulazimo na prepad pored redara I murije koji nisu imali predstavu o cemu se radi.Idemo onim platoom ka kopu ovih Indians kojih je bilo ne vise od 250 a ne manje od 200,I koji su znali o cemu se radi.Da napomenem da je na samoj toj tribini bilo oko 1.000 ljudi.Dolazimo do njih I ulazimo medju njih.Cute I nista ne progovaraju. Ja im kazem dobar dan,na sta ce im Ilke odmah zatim,gde je zastava. Oni I dalje svi stoje I nista ne progovaraju. Kazemo mi njima da imaju pet minuta da vrate zastavu ili ce mo im pocepati njihove zastave,dok smo onako I pogledali na cuku i trenutno vreme. Stojimo mi stoje oni,nista se ne desava,samo muk. Prodje jedno dva minuta pitamo ih ima li zastava ili nema.Oni I dalje mudruju I cute.Pitamo ih poslednji put I zakljucujemo da zastave nema (da nece da je vrate). U tom momentu ja silazim dole I poce da im cepam zastavu na ogradi. U istom momentu je izbila velika tuca na tribini gde im je I deo publike sa tribine prisao u pomoc. Prstali su bliski udarci na tribini I onom dole sirokom platou. U jednom momentu u jeku tuce ja preskacem ogradu da bih zavrsio zapocet posao oko cepanja zastava. I Dalje sve prsti. Tri one duze sam najmanje iscepao na nekoliko mesta po sirini. Kada je murija pocela da trci ka meni ja onu jednu veliku Indijans pokida celu I ulete sa njom u teren.Da napomenem da je u tim momentima tuca jos trajala,ono sto kaze bliska. Prekinuta je i utakmica zbog mog ulaska na teren. Panduri sa svih strana trce ka meni,dok sam ja pokusao sa zastavom da se probijem na tribinu gde je nas kop. Negde na centru onu veliku zastavu bacam na pandura sto mi je trcao onako kao zver u susret. Kako sam bacio zastavu na njega, jedan od ovih ostalih zveri od pozadi se bacio I uhvati me za noge, pri cemu sam pao na travu.Njih desetak se odmah sjatilo I pocelo cokulama da me bombarduje.Pokrio sam rukama poprilicno dobro glavu,ali sam dobio nekoliko udaraca u predelu gubice tako da je pocela I krv da pici (od tada mi na dva mesta duzine santimetar-dva vise ne raste brada), a u tom momentu svi igraci Zvezde sa sve klupom su dotrcali da bi me zastitili. Podigli su me murijasi gore I hteli da mi uviju ruke,ali nisu uspeli.Iza gola se smirilo koliko sam mogao videtii pocelo je privodjenje, dok je utakmica odmah I nastavljena. Dobio sam od murijasa ispred stadiona puno udaraca sto rukama,sto pendrecima I onda pravac gradski SUP Zrenjanin. Jedan nas Delija iz Beograda je vec bio tamo vezan za radijator u cucecem polozaju.koliko su ga tukli on je od tih batina cak bio I upisan. Utakmica se odavno zavrsila a u SUP ulazi ljutiti nacelnik koji pita ove ostale,da li ste ih peglali. Ovi kazu da nisu I da ce nas sada dole u podrum,nasta ja dobacim nacelniku da su nas peglali.Uvedose nas kod nacelnika u kancelariju,I onda svako svoju pricu slaze.Nacelnik ce na to.Necemo vam pisati prijave,ali da vam kazem sledece: u Zrenjaninu necu da vas vidim vise nikada,bez obzira da li se igra utakmica ili ne. Na ono nase da necemo dolaziti,bio je njegov odgovor da ce mo mi sigurno ponovo doci,I dosli smo ponovo. Izasli smo iz SUP-a kasno uvece.Ortaci ovog momka koji je bio sa mnom u Supu su ga cekali (a kakvi bi ortaci I Delije bili kada ga ne bi cekali) pa smo kolima uz prepricavanje celog dogadjaja krenuli ka Belom Gradu. PS- U toj velikoj tuci na njihovoj tribini jedan nas je izboden nozem,ali ne kriticno. Bilo je povredjenih I na jednoj I na drugoj strani.Ta Zvezdina mala zastavica je izgleda ostala kod njih,ali je dala povoda za veliku tucu I nas hrabri I odlucni odlazak na protivnicku tribinu,bez I malo razmisljanja. Voleo bih da se jave osobe (ako ovo u opste budu citali) koje su ucestvovale u svemu ovome I opisu svoje impresije.Toliko o tom Zrenjaninu Braco Delije.”
