Dirljiva poruka pravog zvezdaša koji je ostao bez karte za Ligu šampiona

Navijač Zvezde nije imao sreće da dođe do ulaznice, ali je imao poruku koju bi trebalo da pročita svaki navijač Zvezde, i onaj najverniji, i onaj koji je tu samo na takozvanim “velikim” utakmicama

“Zvezda se voli svakog dana, a ne samo protiv velikana”, glasi parola na koju stalno, ali uzalud za sada, podsećaju najvatrenije pristalice crveno-belih one “razmažene” navijače sa drugih tribina kojih nigde nema na “malim” utakmicama, ali čim stigne evropski velikan, eto ih kako hrle na stadion kao da su najverniji, najbolji, najodaniji, važniji od ostalih…

Dolazak Napolija podiglo je armiju navijača na noge, probudili su se “spavači”, nezapamćeno intersovanje zavladalo je među crveno-belima za mečeve Lige šampiona, karte idu kao alva – rasprodate su u ekspresnom roku, ali su, izgleda, završile u “pogršenim rukama” – upravo onih navijača koji će biti tu samo da bi videli bravure foliranta Nejmara, sprinteve Embapea, majstorije Salaha i ostale velikane u akciji. Ok, reći će vam, idu oni zbog Zvezde, ali nema ih zbog Zvezde protiv Radnika, Dinamo Vranja, Zemuna…

To je činjenica koja žulja one koji su tu zbog Zvezde svakog kola na superligaškim stadionima.

Takav jedan navijač okačio je poruku upućenu Zvezdi koju beskrajno voli, koja se masovno deli na društvenim mrežama. On je tu, kaže, svakog vikenda, “po kiši, suncu, snegu ili košavi”, ali ga neće biti protiv Napolija, Pari Sen Žermena i Liverpula, jer nije uspeo da dođe do karte koje su rasprodate onima koji su manje redovni od njega na utakmicama poslednjih godina.

Njegova poruka koju dele još mnogi njemu slični navijači:

– Čujem… rasprodata si, kažu za mene nema karata. Nisam ljut, osećam nekakav ponos, sada znam da nije bilo zabadava kisnuti tih godina, smrzavati se, gubiti titule. Umeli smo da se gušimo u neuspesima, stidljivo dozivali pobede, ti na terenu, a ja olovkom što je škrabala hartiju. Sada smo omogućili svim tim ljudima da te posmatraju protiv velikana, nije li to najveća pobeda, veća i od one koju priželjkujemo u sledeći utorak… Od dana kada smo koračali na početku, novom početku, sada si ti na vrhu, a ovo ti piše čovek koji je neizmerno srećan zbog toga. Ja ću na Radnik iz Surdulice, da ti dokazujem kako ljubav čine sitnice. Ponovo si div, ustvari ti to nikad nisi prestala da budeš, samo si na trenutak zatajila, kao što na trenutak umeš da bljesneš, zasijaš. Od tebe nikada nisam mogao odustati, tebe sam zavoleo kada je nekolicina od tebe odlazila, a ja ti se iznova vraćao. Tako će biti i sada, možda neću biti na samom stadionu, ali ću biti tu negde, spreman da ka tebi hrlim onda kada nekolicina ode. Dobro znaj da uvek tu sam ja.