Nastanak grobarskog pokreta u Sapcu vezuje se za 1985.godinu kada se oko kluba :”Klub prijatelja JSD Partizan” u ovom gradu skuplja grupa urbanih momaka zeljnih dokazivanja i pre svega bodrenja omiljenog tima.Ali prvih nekoliko godina proticu u cudnoj liturgiji ,doduse na utakmice se ide ali ne masovno i cesto ,uglavnom se sve svodi na individualne odlike na vaznije tekme.
Deo krivice i odgovornosti za ovako slab odziv Grobara u Sapcu su imali i komunisticki nastrojeni prvi ljudi sabackog:”Kluba prijatelja JSD Partizan”,kojima su pojmovi ostrvske stadionske kulture kao i navijanja kao stila zivota bili potpuno strani.Dolazi i do prvih sukoba sa lokalnim neistomisljenicima (pandurima i ciganima) ali su to samo nagovestaji pravog grobarskog buma koji ce samo nekoliko godina kasnije zahvatiti ne samo “Mali Pariz” vec i sve prostore bivse Jugoslavije gde je bilo Partizanovih simpatizera.A onda… U periodu izmedju 1988.-1991. bilo je sasvim normalno biti fudbalski navijac u Srbiji i sire.
Svaki grad imao je svoju grobarsku ekipu.Grobari postaju simbol odanosti,uzori mnogima.Sirom bivse Jugoslavije vodili su se pravi mali navijacki ratovi.I bas u tom haosu Sabacki Grobari rastu,sire se,kaleci se kroz mnogobrojne utakmice kuci,ali sto je jos vaznije i na gostovanjima.
Sa Partizanom se ide svuda,cemu je verovatno kumovala i relativno mala udaljenost Sapca od Beograda.Mnogi momci iz starije garde sigurno su dobro zapamtili kaznene ekspedicije u Zagrebu,Splitu,Mostaru,Osijeku,Skoplju i drugim gradovima.Sa Partizanom se ide i preko granice u zaista impozantnom broju(Milan).Tih prvih godina “Grobarske groznice” u nasem gradu uglavnom se putovalo vozom i stopom,redje busom dok je prava retkost bila da neko ode kolima(cisto iz nemastine jer su to uglavnom bili mladi ljudi iz radnickih porodica).
Izuzeci su naravno bile velike domace i evropske fudbalske i kosarkaske tekme kada se po tradiciji iz centra Sapca kretalo specijalnim autobusima iskicenim crno-belim zastavama,salovima i drugim znamenjima.Jednostavno tih godina je lako bilo prepoznati Grobare na ulicama naseg grada.Glave su se masovno brijale,nosile se “fajerke”,cizme “Dr. Martins”,uveliko se slusali (Gonadsi ,Madnes) i ostali ostrvski OI!/punk/ska bendovi. Sabacki Grobari su postali kompaktna celina,grupa ljudi zdravih odnosa i prema “obicnom zivotu” i prema navijanju.
I upravo ti momci sa Juga Partizanovog stadiona postaju idoli mnogim mladjim ljudima koji se takodje iz ljubavi(ne iz pomodarstva!) okrecu navijanju kao stilu zivota.Sirenje Grobarskog ludila po gradu naglo je prekinuo gradjanski rat.Ali ne zadugo.Prva ekipa sabackih grobara odlaz na front braneci Srpstvo i veru svetosavsku,shodno svojoj ultradesnicarskoj politickoj opredeljenosti,i tako ostavlja prostora za novi talas fanova koji bez obzira na drustvene i socijalne trzavice nastavlja svetu tradiciju svojih predhodnika.
Organizacija grupe je podignuta na visi nivo:siju se transparenti(front,Grobari-Sabac,Sabac je C-B grad…),barjaci,izdaju se proglasi,rade se grafiti,otimaju ciganska obelezja.I tih godina preduzet je niz akcija koje su samo bile potvrde stvarnog stanja u Sabackoj ekipi.Verovatno najveca (tifo) akcija u istoriji Sapca dogodila se proleca 1989. godine posle polufinala kupa izmedju nase Macve i Zagrebackog Dinama.Tada je veca grupa Grobara sacekala autobus zagrebackog kluba I na sabackom mostu uz cetnicke pesme razbile stakla i crnim sprejem na vozilu napisala kultni slogan:SABAC JE CRNO BELI GRAD!
Tih ratnih godina u krizi i nemastini cesti su bili i sukobi sa ciganima ali i ostalim navijacima.Iz tog perioda Grobare iz Sapca verovatno najbolje pamte Rumski cigani koji su za vecite derbije redovno dobijali batine u svom gradu.Sredina i kraj devedesetih proticu slicno vec opisanoj atmosferi,s’tim sto se mnogi sabacki Grobari povlace iz grupe usled ceste policijske represije ali i sveg manjeg broja jakih i kvalitetnih meceva i samim tim manjem brojem doraslih protivnika.A 5.maj 1995.(dan odigravanja 100.derbija) bice upamcen poi jednom od najmasovnijih odlazaka Grobara na neku utakmicu.
Tada je iz Sapca,sto busevima(nije bilo organizovanog prevoza),sto vozom ,sto stopom,kolima put Beograda krenulo preko 250 Grobara.Takodje se pamte i masovni odlasci na utakmice protiv Cibone i Kroacije kao i na sve utakmice Evropske lige u kosarci.Sredina i kraj ’90. u Sapcu donosi jos jednu,najmladju generaciju Partizanovih navijaca.Uglavnom su to momci rodjeni u periodu izmedju 1978.-1984.godine.Ova najmladja generacija G.S. od svojih predhodnika je nasledila mnoge vrline:urbani duh,fanatizam i stalni smisao za nesto novo cime su nasi predhodnici a i mi bili uvek za korak ispred svih.Iz ovog perioda pamte se masovni odlasci na tekme protiv Rijeke(150),Dinama iz Moskve(150),svih vecitih derbija,Lacija(200),Nju Kasla(150) i Portoa(150).
Krece se sa reorganizacijom grobarskog pokreta u gradu i kraj ’90. donosi nesto novo u grupi.I dalje se neguje ostrvski stil navijanja(i zivota) ali sto se tice organizacije same grupe polako se okrecemo ka zabarima i njihovoj kolektivnoj strukturi tifo pokreta.Godine 2000.GROBARI SABAC pristupaju organizaciji Juzni Front koju sacinjavaju uglavnom mladje beogradske i provincijske ekipe i koja je stvorena kao odgovor na sve vecu i cescu korupciju i zasto ne reci, i lopovluk nekih ljudi u samom jezgru naseg kopa i uprave fudbalskog kluba u celini,cime je ugrozeno pitanje opstanka Juga i svih njegovih moralnih i etickih vrednosti ali i sportskog drustva PARTIZAN kao najtrofejnijeg evropskog sportskog kolektiva.
Pocetak novog milenijuma Grobari-Sabac usled opstenarodne nemastine docekuju podeljeni u vise ekipa ali sa zajednickih pretenzijama o ponovnom opstem ujedinjenju sabackih CRNO BELIH fanova i stvaranju ponovo jake navijacke skupine nalik na one sa pocetka ove price.Jedina dodirna tacka izmedju svih ovih generacija Grobara u nasem gradu je ime grupe koje se izdize iznad bilo kog naseg clana i iznad bilo kog naseg clana i iznad bilo kog naseg dela i postojano stoji kao simbol lepote odanosti samo jednom klubu na svetu celom-PARTIZANU. Razvija se marketing,novi transparenti,barjaci,grupe,majice,internet prezentacije a u planu su i duksevi,kape,salovi,prisivke i nalepnice.
Nastanak grobarskog pokreta u Sapcu vezuje se za 1985.godinu kada se oko kluba :”Klub prijatelja JSD Partizan” u ovom gradu skuplja grupa urbanih momaka zeljnih dokazivanja i pre svega bodrenja omiljenog tima.Ali prvih nekoliko godina proticu u cudnoj liturgiji ,doduse na utakmice se ide ali ne masovno i cesto ,uglavnom se sve svodi na individualne odlike na vaznije tekme.
Deo krivice i odgovornosti za ovako slab odziv Grobara u Sapcu su imali i komunisticki nastrojeni prvi ljudi sabackog:”Kluba prijatelja JSD Partizan”,kojima su pojmovi ostrvske stadionske kulture kao i navijanja kao stila zivota bili potpuno strani.Dolazi i do prvih sukoba sa lokalnim neistomisljenicima (pandurima i ciganima) ali su to samo nagovestaji pravog grobarskog buma koji ce samo nekoliko godina kasnije zahvatiti ne samo “Mali Pariz” vec i sve prostore bivse Jugoslavije gde je bilo Partizanovih simpatizera.A onda… U periodu izmedju 1988.-1991. bilo je sasvim normalno biti fudbalski navijac u Srbiji i sire.Svaki grad imao je svoju grobarsku ekipu.Grobari postaju simbol odanosti,uzori mnogima.Sirom bivse Jugoslavije vodili su se pravi mali navijacki ratovi.I bas u tom haosu Sabacki Grobari rastu,sire se,kaleci se kroz mnogobrojne utakmice kuci,ali sto je jos vaznije i na gostovanjima.
Sa Partizanom se ide svuda,cemu je verovatno kumovala i relativno mala udaljenost Sapca od Beograda.Mnogi momci iz starije garde sigurno su dobro zapamtili kaznene ekspedicije u Zagrebu,Splitu,Mostaru,Osijeku,Skoplju i drugim gradovima.
Sa Partizanom se ide i preko granice u zaista impozantnom broju(Milan).Tih prvih godina “Grobarske groznice” u nasem gradu uglavnom se putovalo vozom i stopom,redje busom dok je prava retkost bila da neko ode kolima(cisto iz nemastine jer su to uglavnom bili mladi ljudi iz radnickih porodica).Izuzeci su naravno bile velike domace i evropske fudbalske i kosarkaske tekme kada se po tradiciji iz centra Sapca kretalo specijalnim autobusima iskicenim crno-belim zastavama,salovima i drugim znamenjima.
Jednostavno tih godina je lako bilo prepoznati Grobare na ulicama naseg grada.Glave su se masovno brijale,nosile se “fajerke”,cizme “Dr. Martins”,uveliko se slusali (Gonadsi ,Madnes) i ostali ostrvski OI!/punk/ska bendovi. Sabacki Grobari su postali kompaktna celina,grupa ljudi zdravih odnosa i prema “obicnom zivotu” i prema navijanju.I upravo ti momci sa Juga Partizanovog stadiona postaju idoli mnogim mladjim ljudima koji se takodje iz ljubavi(ne iz pomodarstva!) okrecu navijanju kao stilu zivota.Sirenje Grobarskog ludila po gradu naglo je prekinuo gradjanski rat.
Ali ne zadugo.Prva ekipa sabackih grobara odlaz na front braneci Srpstvo i veru svetosavsku,shodno svojoj ultradesnicarskoj politickoj opredeljenosti,i tako ostavlja prostora za novi talas fanova koji bez obzira na drustvene i socijalne trzavice nastavlja svetu tradiciju svojih predhodnika.Organizacija grupe je podignuta na visi nivo:siju se transparenti(front,Grobari-Sabac,Sabac je C-B grad…),barjaci,izdaju se proglasi,rade se grafiti,otimaju ciganska obelezja.I tih godina preduzet je niz akcija koje su samo bile potvrde stvarnog stanja u Sabackoj ekipi.Verovatno najveca (tifo) akcija u istoriji Sapca dogodila se proleca 1989. godine posle polufinala kupa izmedju nase Macve i Zagrebackog Dinama.Tada je veca grupa Grobara sacekala autobus zagrebackog kluba I na sabackom mostu uz cetnicke pesme razbile stakla i crnim sprejem na vozilu napisala kultni slogan:SABAC JE CRNO BELI GRAD!
Tih ratnih godina u krizi i nemastini cesti su bili i sukobi sa ciganima ali i ostalim navijacima.Iz tog perioda Grobare iz Sapca verovatno najbolje pamte Rumski cigani koji su za vecite derbije redovno dobijali batine u svom gradu.Sredina i kraj devedesetih proticu slicno vec opisanoj atmosferi,s’tim sto se mnogi sabacki Grobari povlace iz grupe usled ceste policijske represije ali i sveg manjeg broja jakih i kvalitetnih meceva i samim tim manjem brojem doraslih protivnika.A 5.maj 1995.(dan odigravanja 100.derbija) bice upamcen poi jednom od najmasovnijih odlazaka Grobara na neku utakmicu.
Tada je iz Sapca,sto busevima(nije bilo organizovanog prevoza),sto vozom ,sto stopom,kolima put Beograda krenulo preko 250 Grobara.Takodje se pamte i masovni odlasci na utakmice protiv Cibone i Kroacije kao i na sve utakmice Evropske lige u kosarci.Sredina i kraj ’90. u Sapcu donosi jos jednu,najmladju generaciju Partizanovih navijaca.Uglavnom su to momci rodjeni u periodu izmedju 1978.-1984.godine.Ova najmladja generacija G.S. od svojih predhodnika je nasledila mnoge vrline:urbani duh,fanatizam i stalni smisao za nesto novo cime su nasi predhodnici a i mi bili uvek za korak ispred svih.Iz ovog perioda pamte se masovni odlasci na tekme protiv Rijeke(150),Dinama iz Moskve(150),svih vecitih derbija,Lacija(200),Nju Kasla(150) i Portoa(150).Krece se sa reorganizacijom grobarskog pokreta u gradu i kraj ’90. donosi nesto novo u grupi.
I dalje se neguje ostrvski stil navijanja(i zivota) ali sto se tice organizacije same grupe polako se okrecemo ka zabarima i njihovoj kolektivnoj strukturi tifo pokreta.Godine 2000.GROBARI SABAC pristupaju organizaciji Juzni Front koju sacinjavaju uglavnom mladje beogradske i provincijske ekipe i koja je stvorena kao odgovor na sve vecu i cescu korupciju i zasto ne reci, i lopovluk nekih ljudi u samom jezgru naseg kopa i uprave fudbalskog kluba u celini,cime je ugrozeno pitanje opstanka Juga i svih njegovih moralnih i etickih vrednosti ali i sportskog drustva PARTIZAN kao najtrofejnijeg evropskog sportskog kolektiva.Pocetak novog milenijuma Grobari-Sabac usled opstenarodne nemastine docekuju podeljeni u vise ekipa ali sa zajednickih pretenzijama o ponovnom opstem ujedinjenju sabackih CRNO BELIH fanova i stvaranju ponovo jake navijacke skupine nalik na one sa pocetka ove price.
Jedina dodirna tacka izmedju svih ovih generacija Grobara u nasem gradu je ime grupe koje se izdize iznad bilo kog naseg clana i iznad bilo kog naseg clana i iznad bilo kog naseg dela i postojano stoji kao simbol lepote odanosti samo jednom klubu na svetu celom-PARTIZANU. Razvija se marketing,novi transparenti,barjaci,grupe,majice,internet prezentacije a u planu su i duksevi,kape,salovi,prisivke i nalepnice.
