,Pre neki dan se čujem sa drugarom iz detinjstva, iz kraja, Grobarom i likom koji je često išao na gostovanja. Čovek je inače sada naučnik, drži ponekad predavanja preko, i svaki put kada se čujemo, dodao je neku titulu uz svoje ime. Ma, klasičan bandit i Grobarska skitnica 80-tih., kakvih sigurno i danas ima, u ne malom broju, na Južnoj tribini hrama.
Zakačimo se malo i teme „gostovanja“, a majstor me podseti na nešto što nema veze sa gostovanjima, ali on smatra da je bilo jednako veselo.
Naime, jednog leta, pred početak sezone, ja sam uveren da nam je trener bio Jusufi, mada se moj drugar koprca sa Golcem, Partizan odluči da napravi „Open Day“, da se pre sezone okupe navijači i klub na stadionu, kao što je to slučaj u Engleskoj i nekim drugim zemljama, i malo proćaskaju.
Taj podatak se sitnim slovima provukao kroz štampu, a „ludi naučnik“ i ja se noć pre zaputimo u jedan Bgd kraj na bahanalitet, kod jedne drugarice. Na žalost, bez drugarice, jer je ona bila na moru, ali su se negde „zaturili“ ključevi kod nekog ko je obećao da će revnosno zalivati cveće, te se omanja grupa ljudi skupi u nečemu što je tada bilo zlata vredno – prazna gajba. Uprkos natezanjima sa mnogobrojnim pripadnicama lepšeg pola da nam se pridrže, nijedna nije bila dovoljna hrabra ili luda da dodje na takav jedan spektakl, tako da smo ostavljeni na milost i nemilost alkoholu, što se pretvorilo u nešto što se završilo time da kompletna porodica u čijem smo stanu bili nije htela da razgovara sa nama nekoliko narednih godina.
Pred zoru smo se smirili i pridremali, da bi me iz one najsladje dremke uzbudjeno trgnuo moj drugar:
„Ustaj.. JNA.. degustacija!!“.
Njemu se nije spavalo, i u nekim novinama je video omaleni članak u kome se kaže da se u 9 ujutro na Džej-En-Eju organizuje druženje navijača i kluba uz nešto zakuske. Sjurimo se sa jednog od Bgd brda na Sveto Topčidersko, u nameri da nam dan posle besane noći krene laganim prehrambenim petingom. Stižemo na stadion, odlučni da se pored potencijalno brojnih bahatih četvoročlanih porodica izborimo za koji nabod na čačkalicu.
Medjutim, oko stadiona nikog, a na samom stadionu, tek nekih 70-tak ljudi, od kojih barem 67 znamo sa gostovanja!! Kakvi likovi! Ladno su i oni snimili ovu malu vest iz novina. Stojanović Brothers, Sudanac, Nosonja, Kiza Škot..
Letnje jutarnje sunce već zapržilo, svi se okupimo u šesnaestercu kod Juga, vesela atmosfera. Revnosno čekamo razvoj dogadjaja. Pojavljuje se Jusufi (naučnik tvrdi Golac, ali on baš nešto nije pratio kadrovske promene) i još neko iz kluba sa njim.. Nije to baš kako bi trebalo da izgleda, kako se možda planiralo, ali čovek je tu i priča sa ljudima, dok u jednom momentu neko ne primeti konobara koji izlazi iz tunela na severoistočnoj strani stadiona sa kolicima prepunim onih epruvetica piva od 0.25L koje je čovek najčešće vidjao po vagon-restoranima. Sledi utrka atletskom stazom koja prejabava svaki vidjeniji atletski miting. Mislim da je prvi na cilj stigao Nosonja sa NBG-a, sa vremenom 5,60.
Konobar se iskusno odmiče od kolica, Grobari posrću na „cilju“, padaju jedni preko drugih, neminovno pršti i srča, ali se uskoro svi vraćamo u naš „kazneni prostor“ na ležernu partiju ćaskanja uz po nekoliko malih flašica. Jusufija se dalje ne sećam, kao ni toga da je iznesena neka zakuska ili još neka kolica.
Lep prizor na svetinji. Grobari leškare u šesnaestercu, sunčaju se, uživaju, neki poput meksikanaca dremaju naslonjeni na stative..Prepodnevna siesta.
Na veliku žalost, ne sećam se da je neko ponovo organizovao ovakav hepening, a to je mogla da postane jedna lepa tradicija..
Sa druge strane..”
