Intervju navijača Rome, član grupe Boys Roma

Intervju koji je dao Ultras Rome. Intervju je malo stariji, kroz neke 90te i procvat italijanske scene.

KADA JE OSNOVANA GRUPA I KOJI JE VAS DEO GRADA?
Grupa je osnovao Antonio Bondji 1972.godine sa namerom da napravi razliku od ostalih navijaca Rome. Dolazimo iz kvartova Vinja Klara i Parioli e Balduina sto znaci da poticemo od srednje bogatih porodica, i to nam je uvek dosta pomoglo jer smo imali mogucnost da kupujemo dosta navijackih rekvizita. U tom periodu smo bili u dobrim odnosima sa Brigate Gialloblu Verona.

ZASTO STE SE U POCETKU PRIKLJUCILI SPAJANJU CUCS-a, KOJI SE MOZE OPISATI KAO “RADNICKI” I “CRVENI”, KADA POTICETE OD DOBROSTOJECIH PORODICA I UVEK STE BILI OPREDELJENI KAO “CRNI” ??

Moramo da nagovestimo da je CUCS osnovan ‘77, a mi smo tada bili na severnoj tribini, dok su ja na juznoj bile druge grupe kao Guerriglieri, Fedayn, Fossa dei Lupo i Pantere. Razlog naseg pristupa CUCS-u je potreba da se reorganizuje cela navijacka tribina. Bez preterame samouverenosti, moramo da kazemo da su Boys-i dali veliki doprinos promenama tom mrtvom ambientu. Kada smo se premestili na severnu tribinu, nas cilj je bio da to bude neki novi pocetak projekta ko ce pokazati rominu tribinu kao jednu od boljih. Tog dana smo obezbedili 40 bubnjeva, sto je za to vreme bilo neverovatno veliki broj.

KASNIJE STE SE ODVOJILI OD CUCS-a? 

Nasa zastava se nije pojavljivala od 77. kada je osnovan CUCS do 84. i finala lige sampiona Roma-Liverpool. Ali grupa je uvek postojala i uvek se razlikovala od ostakta tribine, i zbog toga je dolazilo i do nesuglasica sa ostatkom Curve. Da budemo jasniji: delili smo tribinu sa ljudina ciji je cilj bio kradja i vandalizam, a mi to nismo hteli da prihvatimo. Naravno nismo nikada odbili da se bijemo, ali ipak mora da postoiji neki kodeks i neko postovanje, uvek smo mrzeli napade iz zasede ili napade na malobronjije navijace.

PROSLO JE 25 GODINA I VI STE POSTALI LEGENDE: ALI KO SU BOYS DANAS, 1994?

Naravno smenila se generacija, ali ostali su isti principi i iste ideje. Broj clanova je dostigao skoro 1.800. dosta ljudi iz ostalih grupa, pre svega CUCS-a , su se prikljucili nama.

KAKVI SU ODNOSI SA OSTALIM GRUPAMA?

Dobri su odnosi, saradjujemo sa njima, pogotovo kada su u pitanju gostovanja. Ipak nisu bas odlicni, zbog starih svadja. Druzimo se sa momcima iz Opposta Fazione. U Curvi Sud ima mnogo profitera, nema vise one ljubavi kao pre 10 godina i nema vise onih ljudi kao Roberto Rulli (bivsi vodja CUCS-a). Posle tekme Roma-Dundee smo odlucili da vratimo nas identitet. Nismo vise sebi vidjali u skladu sa CUCS-om, koji je postao neka vrsta vetrine, gde su svi mogli da dolaze. Hteli smo da imamo grupu uvek spremnu za akciju, koja ce se suprostaviti protivnickoj grupi bez razmisljanja i bez straha. To je bio nas mentalitet, onog pravog rimskog ultrasa, totalno drugaciji od onog lopovskog i vandalskog koji je karakterisao tada tribinu. Na mnogim gostovanjima sam vidjao navijace rome kako se povlace i hteo sam da se moja grupa pokaze. Vrhunac svega je kada smo rasturili prijateljstvo sa napolitancima ( 25 oktobar 1988 ). Period kada smo najvise bili zblizeni, godina finala kupa uefa i godine kada smo igrali na Flaminio, posle se sve rasturilo dolaskom nekih ljudi koji su gledali prvenstveno svoje interese.

U KOJOJ MERI STE UCESTVOVALI NA PROTESTIMA U TRIGORIJI ? (trigoria je romin sportski centar)

Mi smo coordinisali protest zajedno sa Pappone iz Frange Ostile i sa jos nekim momkom iz Commanda. Za nas igraci prolaze, a Roma ostaje. Jos uvek placamo za greska bivseg predsednika Ciarrapika, ali nadamo se da cemo sa Sensi-jem da se izvucemo. Sa upravom smo ipak u losim odnosima, a narocito sa Anjolin-om.

TAJNA:

Zelja boys-a je oduvek bilo prijateljstvo sa interistima, iako kao navijac rome bi bilo glupo da kazem da ih ne mrzim, ali jako cenim Franka Karavitu ( vodja Boys S.A.N.)

DERBI:

Derbi je bio mnogo zesci pre nekoliko godina. Sada se svi poznajemo, desi se samo poneki incident u toku jutra pre tekme. Pravi derbi je sa Napolijem. Ali ipak laziale mrzimo, jer su laziali.

PROBLEMI:

Nekoliko puta smo razmisljali da ugasimo grupu, ali bilo bi mnogo tesko i bolno ne videti vise zastavu Boys. Pre 6 godina smo bili vise ujednjeni, bili smo legende. Jedamput smo skinuli zastavu i okacili parolu “ radovi u toku “ , da bi dali znak celom ambijentu. U poslednje vreme je dolazilo mnogo likova samo da bi duvali travu. Stavili smo sipke oko sektora, da bi “ocistili” teritoriju i da bi vratili stil i cast. Toko 93. tri nedelje je visila parola “zatvoreno zbog restauracije”. Polako rastemo, broj clanova je prerastao 1500 i uvek smo spremni da se “svadjamo”, narocito na gostovanjima u Bresi, Firenci i Napoliju.

SABLON:

u rimu se navijanje uvek vodilo sa dimovima, bubnjevima, salovima. Ja sam zeleo tribinu bez bubnjeva, jer po meni je prosla ta moda.

STAMPA:

Rimska stampa ne voli navijace rome, i navijaci rome ne vole rimsku stampu. Neki novinari pisu ruzne stvari o nama, ponekad i klub to trazi od njih. Jednom napisu da smo 12. igrac, srce Rome, koreografije su extra, a posle pisu kako smo olos Rima, kako smo ekstremno desnicarski teroristi i onda nas policija juri kao sto su se jurile vestice.