BN: Predstavite se našim clanovima i recite nam kako je sve počelo.

Pozdrav svima! Zovem se Vania, prvi put sam došao na stadion 1999. godine kada sam imao 13 godina. A prva utakmica bila dalje bilo je – finale Ruskog kupa u Moskvi protiv Dinama.  Meč je bio sjajan. Tad su igrali  Sanja Panova, Genu Popović, Roma Maksimjuka itd. Pobedili smo 3: 1, tog dana sam doživeo burne emocije. Sećam se Sanja Panova intervjua posle meča kada je rekao kako je otišao u crkvu svešteniku i dao mu srećnu stražu pre utakmice. Od tada sam počeo da idem redovno.Ako govorimo o naviajckom svetu, sve je počelo 2007. godine, upravo u to vreme sva Rusija je doživljavala očiglednu furku, a to su: bele patike, alkohol, hrabrost, plave farmerke

Pozdrav svima, moje ime je Serioga. Na stadionu sam, kao i većina mojih vršnjaka, prvi put otisao preko prijatelja na utakmicu “Zenit” – “Anzi” 0-0.

BN: Momci, koje su grupebile u vašem životnom životu ili Mobili samo i zauvek?)

Vania: Samo recimo, došao sam u moj tim nakon što sam presao određeni put. Sve je počelo sa činjenicom da sam pokušao formirati svoju bandu, ali ljudi pored mene u to vrijeme nisu imali hrabrosti da to urade u najvažnijem momentu. I onda sam išao svojom putem. Prvo malo poznatoj maloj “bandi”, pa odatle timu brigadira. Bila sam godinama u njoj i za to vrijeme sam puno saznala. Senka harizmatične ličnosti njegovog lidera još uvek bljeska u nekim mojim odlukama. A za ovu školu života želim da vam zahvalim njegovom lideru Andi-iu B-tuu !!! Nakon toga sam odlučio da napustim tim, jer u to vrijeme objektivno nije odgovaralo nivoima momaka koji su bili u njemu. Otišao je na slobodno plivanje i na kraju se odselio od pokreta, jer se želeo oženiti, ali sudbina je drugačije odredila. U julu 2010. godine, 3 meseca nakon osnivanja Mobili-a, jedan od mojih bliskih prijatelja i saradnika me je pozvao. Od tada je puno vode proteklo ispod mosta, prolila je dosta krvi, prošao je dug put i sada ne postoji način da se lično vratim! Naravno, Mobili – za mene je sve što imam u životu, zajedno sa vrijednostima kao što su roditelji, porodica, rođaci. Svako od nas je jednak kao brat ili blizak rođak, i znam da ću ga pratiti do kraja!

Sergej: Za sada, u mom životu nije bilo drugih grupa osim Mobilovaca. I nadam se da neće 🙂

BN: Šta vas tačno privlači u PF, i šta ste spremni da žrtvujete za pobjedu Mobilova?

Vania: U PF me najviše privlače tri komponente: bratstvo, osećanje snage i vere, jedna opšta ideja (svaki kolektiv ima i svoju. Neko ima OB, neko ima nešto drugačije). Verovatno drugi deo pitanja nije sasvim ispravan. Ne radi pobede, već zbog njihovog postojanja i razvoja. Odgovoriću da sam toliko žrtvovao sve što je: karijera, lični život, životnu okolinu, ali ne žalim ni trenutak, jer je to moj put i hodam kroz to kroz gorčinu i radost, ali sa mojom braćom i saradnicima!

Sergej: U PF-u, kada sam samo pomislio da je cijela tačka bila promasaj. Ali ispalo je sve pogrešno. Ovde je važan tim, pouzdani drugovi u blizini su uvek spremni da pomognu i podrže. Važno je osjetiti moć jedinstva i duha, a snaga je samo jača. Ono što konkretno žrtvujemo verovatno se ne može reći, ali sam sa timom gotovo stalno. Šetam, redovno treniram , prisutan sam pri pregledavanju tema, podršci za početnike.

BN: Kao što je nedavno poznato, kamp kamp je podeljen na dve strane, one sa Mobile i ko sa MKS. Kako se osećate u ovoj situaciji? Da li je moguće u budućoj komunikaciji između vaših ureda i, shodno tome, da li je spremna da prikupi novac?

Vania: Ne mislim da je proizvodnja “onih sa mobilnim” tačna. Da postoji tim Lige – to je naša borbena braća, naš sastavni deo, kao i mi. A tu su i dva tima koja su bliska nama kako u poslovnom tako iu duhu. Govorim o bratskom timu za nas, brigadirima, sa kojima imamo saradnju u oblasti sporta i Bog će ga dati samo da ojača i razvije, a prijateljski kolektiv za nas Nevski Sindicate.
Na tu situaciju sa “logorima” smiren sam. U gradu, različiti pogledi na PF, različite razvojne vektore, različite stavove i pristupe slučaju. Svaki se razvija u sopstvenom polju, svaki kamp ima sopstveni zest. Komunikacija je na nivou određenih ljudi, recimo, svi smo iste boje. Jednostavno vidimo PF na različite načine. Peter prikupi opschaki zašto. Ista Zmija i Co često idu u Moskvu i ne samo, ali ne i uvek svi osigurači. Aktivnost je i ovo je važno!

 

Sergej: Upravo su to uzeli i odlučili. Uradili smo zajednički posao sa našim drugima. Torpedo je zanimljiv protivnik, zašto ne oni 🙂

BN: Svaka ambiciozna grupa uvek pravi planove, određuje svoje prioritete. Šta kažeš na ovo?

Vania: Plan je oduvek bio, jeste i biće jedan. Ovo je konstantan razvoj. I ne samo da ulažem u stvarnost ovih reči. Pre svega, to je razvoj svakog od nas lično kao osobe. Govorim o duhovnom, kreativnom, mentalnom i fizičkom razvoju, uključujući. I želim to svim ostalim kolektivima naše zemlje. Mi smo ruski narod! Bog nam je dao jedinstveni skup gena. Svi najpoznatiji naučnici, pisci, naučnici, vojni lideri – ruski! I ko, ako ne mi, može i treba da postavlja primer našem društvu da napreduje.

BN: Tokom proteklih 2-3 godina, ruski PF je sve više počeo da ulazi u početnu fazu razvoja. Urbane teme postaju sve interesantnije. Šta misliš, za šta je uopće problem, izvan grada, šume i policije?

Vania: Moje mišljenje je da u uslovima predstojećih fudbalskih događaja u našoj zemlji neće biti lako sa OF. Bojim se da neće biti represije na našoj adresi, i svi ćemo nastaviti da postoje i nastavimo dalje.
Sergei:
Po mom mišljenju, budućnost leži iza šume, u gradu policija vlada. A sada skoro svi su zainteresovani za šumu, tamo možete izaći na megdan. U gradu, ovaj sport nije uvek prihvacen.

PODIJELI