Intervju za naš portal dao je Saša, legenda Spartakovog sjevera, bivši član samog jezgra grupe Marinci Subotica u vremenu expanzije Ultra grupa na Balkanu.
Za početak pričaj nam malo o sebi.
Imao sam tu sreću da sam rođen i odrastao u selu Prozivka, naselje najbliže stadionu Spartaka. To naselje je ujedno epicentar svega što se dešava u ovoj sumornoj Subotici.
Kad god bi smo pikali lopte išlo se na pomoćne terene stadiona i tako smo uglavnom 90tih godina tribinu činili mi koji smo iz naselja. Bilo je i iz drugih krajeva grada ljudi al to je 10% tribine. Kreno sam na tekme negde 92. a prvo gostovanje sam imao 94 naravno u Novom Sadu i to na rukometu.
U kakvom je danas stanju navijanje u Subotici, da li se i dalje prati Spartak?
Kao što je loše skoro na svim stadionima širom Srbije i bivše Juge tako isto je i kod nas. Prati se i dalje ali je to u zadnjih godinu dve sve gore i lošije od onoga čemu smo svi težili, i potajno se nadali.
Da li si i dalje aktivan na tribini svoje grupe?
Nisam aktivan poslednje 2 sezone ali redovno sam na stadionu kad igra Spartak.
Poznato je da je Subotica multi-etnička sredina, tu su Mađari, Hrvati, Srbi… Koliko je to uticalo na Marince?
Pa to ne mogu da znam, jer ne znam kako je na tribini gde ima samo jedna nacija, ali ako se uzme u obzir ona naša stara poslovica “ne daj bože da se Srbi slože” onda mislim da je nama prednost to što nas ima mešano. Nikad nismo gledali ko je koje nacije, boje, ko je član neke stranke… Spartak je naša svetinja i tu smo svi isti, jednaki.
Da li je danas u Subotici aktivna bilo koja grupa osim Marinaca?
Aktivni su Cigani i Grobari na fasadama i po fejsu, i bude ih po 10,15 kad im dođu braća iz metropole.
Marinci su prijateljska grupa sa Meraklijama iz Niša, da li je to jedino prijateljstvo tvoje grupe?
To je naše jedino zvanično prijateljstvo, ali ima jedna situacija kad smo pre par godina bili gosti u Nišu, tada su bili i Varvari koji su takođe braća sa Meraklijama. Na toj utakmici je bilo 8,9 navijačkih grupa, s jedne strane Meraklije, Varvari, Marinci a sa druge Zemunci, Đavoli i naravno pretpostavljam da su tada došli i lokalni Cigani, Grobari…Otrovi, ko zna možda i Pirgosi.
Koji su najveći rivali Subotičana?
Po meni su to uvek bili Firmaši i Radovci, s njima smo uvek imali lepe provode i zaniljiva gostovanja, mada smo se uvek trudili da ih domaćinski dočekamo, onako multinacionalno po srpski.
Kakvo je stanje danas sa Spartakom? Koliko navijači imaju uticaj na klub?
Priča se da je u klubu jako dobra atmosfera, bolja nego ikada do sada. Mi kao grupa dugo nismo imali nikakve kontakte sa upravom, 90ih je to bilo skoro pa nikako do tamo negde 1995 dok nije došao Momo Rajić, tada je bilo neke komunikacije na relaciji mi-uprava.
Posle toga ništa skoro do 2010 dok nismo ušli u Jelen Super Ligu, a sad kako je to ne bih znao da kažem, mada mogu da pretpostavim.
Koje gostovanje bi izdvojio kao najdraže?
Meni najjača gostovanja su Ruma košarka, tada je bio opšti kolaps u gradu. Zrenjanin kada je bilo baš žestoko, dočekali su nas Indiansi onako lepo pred stadionom. Gostovanje u Kragujevcu kada je bilo 33 000 ljudi.
Novi Pazar.
Sombor, kada je bila lepa tuča pred stadionom, koja se kasnije prenela unutar stadiona, posle koje nam je pao transparent i jedno gostovanje na JNA, ne ono koje ima video zapis već ono koje je bilo treće poluvreme.
Član si old school ekipe. Kada prošetaš Suboticom šta vidiš, da li je to ta Subotica koja diše za Spartak? Idu li stvari na bolje?
Kad prošetam Suboticom vidim stare grafite, izbledele nalepnice i sve je otišlo u kurac ili u Nemačku. Što bi mi rekli Subotički mentalitet, sve stoji ništa se ne dešava.
Tvojih TOP 5 grupa na Balkanu?
Pa to mi je malo teže da odgovorim, po meni su najjači Cigani, Grobari, Manijaci, Pitari, Lešinari, Torcida, mada i Sektor B (Levski) nisu loši, jako diskutabilno.
1.Cigani
2.Torcida
3.Sektor B (Levski Sofia)
4.Manijaci
5.Lešinari
