INTERVJU: Ultra Boys Strasbourg

Pre svega, sa zakašnjenjm Srećan Rođendan. Skoro tačno pre 25 godina osnovana je vaša grupa “Ultra Bojs 90”. Koliko ljudi je bilo tada u grupi i da li među njima ima i danas aktivinh članova iako je prošlo 25 godina od tada?

Puno vam hvala. Kada je grupa osnovana 1990. godine bilo je nešto manje od 10 ljudi. Ima nekih koji i dalje posećuju uglavnom domaće utakmice, ali više nisu aktivni članovi.


Kako ste proslavili svoju 25. godišnjicu?

Proslava je podeljene na dva dela. Tokom utakmice protiv Bulonja 16. Oktobra napravili smo veliku bakljadu i osam koreografija koje su govorile o istoriji naše grupe. U subotu, dan posle utakmice, iznajmili smo salu kako bi smo smo proslavili godišnjicu. Naši prijatelji iz Karlsruea i Berlina, kao i neki članovi “Kop Ciel & Blanc” (takođe i navijači Strazbura) bili su prisutni na proslavi.

Ako razmislite o najomiljenijim trenucima u ovih 25 godina (pozitivno / negativno), šta vam prvo pada na pamet?

Pre svega, mislim na utakmicu protiv Metza u sezoni 2006/2007, koja je bila toliko važna za promociju u Ligu 1. Metz koji je već bio promovisan u viši rang pobedili smo ih 2-1 na drugom posljednjem meču sezone , utakmica koja će biti zapamćena zauvek. Osim toga, mislim na finale Liga kupa 2005. godine na nacionalnom stadionu, koji smo pobedili sa 2-1 protiv Kaena. Naj negativaniji trenutak za mene bio je ispadanje u 5. ligu, crni dan za klub i njegove navijače.

Kao što ste upravo rekli, morali ste mnogo trpeti sa svojim klubom tokom proteklih godina. Nakon što je klub zbog finansijskih razloga izbačen u 5. Kako je ovaj put uticalo na vašu grupu?

Uprkos svim ovim porazima, uvek smo podržavali naš klub. Uvek ćemo pratiti Rasing – to je naš mentalitet. Tokom ovih teških godina razvili smo neku vrstu “sada više nego ikada”, a grupa je uspela dosta da raste tokom ovih dana.

 

 

Kako ste imali toliko malo navijača na svojim domaćim utakmicama tokom proteklih godina? Bilo je utakmica kada su se gosti pojavili sa većim brojem navijača od vas.

Pa i ne baš. Navijačke grupe sa strane su bile prisutne samo kada smo igrali protiv klubova iz glavnog grada: Fk Pariz i FK Crvena zvezda.

Koliko vam nedostaju utakmice protiv klubova kao što su Lion, Asse ili Nant?

Mi Ultrasi živimo za takme utakmice naravno. Atmosfera protiv timova bez navijačkih grupa jednostavno nije ista.


Koliko članova trenutno ima u vašoj grupi?

Trenutno imamo 320 članova.

Vi ste prijatelji sa grupama iz Karlsrua i Berlina. Kada su ova prijateljstva uspostavila? Da li je bilo drugih grupa tokom istorije vaših grupa sa kojima ste održavali prijateljstvo?

Prvi kontakti sa ljudima iz Karlsruea datiraju još od 1980. godine. Prijateljstvo sa “Phönix Sons” nastalo je tokom sezone 1999/2000. Zahvaljujući prijateljstvu sa Karlsrueom napravili smo kontakte sa ljudima iz Berlina. Neki članovi naše grupe su u kontaktu sa navijačima iz Pize. Tokom devedesetih bilo je nekih prvih kontakata sa Nansijem, ali nisu predugo trajali.


Koja navijačka grupa vam je najveći rivali?

” Bad Gones ” (Lion) i ” Horda Frenetik ” (Metz).

Čuli smo za nekoliko incidenata u Francuskoj kada su policajci koristili tzv. “flashballs” i tokom kojih su navijači ozbiljno povređeni, a Casti (Monpelje) i Lex (Lion) su dva primera. Da li ste ikada doživeli takvo nasilje?

Ne, srećom nismo do sada. Strašno je što se desilo sa Casti i Lex

Stojite u severozapadnom uglu ” Stade de la Meinau “. Postoje li planovi za pomicanje, na primer, za stajalište iza gola?

Bilo je nekih opuštenih razgovora o povratku na mesto iza gola, ali nismo ništa planirali. Možda će se to promeniti u slučaju promocije.

Kakav je vaš odnos sa klubom?

Odnos sa klubom je dobar. Mi smo u dobrom kontaktu sa predsednikom kluba, a ponekad i učestvujemo u sednicama sa klubom i organima bezbednosti.

Konačno: Opišite UB90 u tri reči.

Porodica, strast i emocije.

izvor: curvasrb.weebly.com