Ispovest tesko povredjenog navijaca Dinama

Contusio cerebri novo je latinsko ime Marijana Simica, nekada bezimenog vernog navijaca Dinama i clana BBB. No kontuzija mozga nije samo dijagnoza Simicevog postoperativnog stanja vec i opomena na svim stadionima i oko njih.

 

Prica Marijana Simica pocinje 18. ozujka 1990. godine u nedelju navece posle utakmice Hajduk-Dinamo u Splitu koja je i dan danas ostala u crnom secanju. Ali nedesifrovane poruke nisu nikako mogle da izazovu sumnje u neregularan rezultat i da pomute slavlje zagrebackih plavih momaka. Stavise susret se pamti po ujedinjenim stavovima dugogodisnjih nerpijatelja BBB i Torcide. Cekajuci vlak za Zagreb nekoliko stotina BBB nije obracalo paznju na nekih 30-ak domacih navijaca koji su iz prikrajka uzvikivali “Mi smo splicani najbolji smo, najbolji!”. Sve do trenutka kada su prestali skandirati i poceli tuci jednom mladica sa salom Dinama.

-Cijeli taj dan bio je miran i bez provokacija, samo je ta ekipa od 30-tak clanova pokusavala na sve nacine da izazove neki incident. Posto mi je ta ekipa “ekstrema” bila poznata od ranije nisam obracao paznju na njih sve do trenutka kad su poceli tuci jednog decaka sa obelezjima Dinama. Prisao sam i povokao decka za jaknu i izvukao ga iz gomile, u tom trenutku osetio sam udarac u glavu…

Marijana je neko mucki udario betonskim blokom u glavu i on se istoga trenutka nasao na zemlji, splitskoj ekipi to ocigledno nije bilo dovoljno pa su ga poceli cipelati dok je on nepomicno lezao na zemlji. Lice mu je bilo unakazeno, a on je pao u komu. Hospitalizovan je u bolnici na Firulama, pet dana je vodio borbu za zivot i na kraju je ipak uspeo da odnese pobedu…

-Kad sam se probudio cela desna strana mi je bila oduzeta, najteze mi ja palo kad me je sestra morala hraniti. Smirio sam se kad sam opet osetio pokretljivost.

 

U dva tjedna hospitalizacije Marijana su u bolnici posetili majka i brat, decki iz Torcide, clanovi BBB, posrednik Dinama u Splitu, uprava Hajduka i njihov prvotimac Nikola Jerkan.

Marijan Simic rodjen je 1960. pokraj Djakova, kod kuce ima majku, mladjeg brata i mladju sestru koja je invalid, stariji brat im radi u SR Nemackoj. Marijan je cetiri godine radio kao kovinotokar kod privatnika u Zagrebu, ni rodbina kao ni gazda nisu razumeli njegovu strast prema Dinamu.

-Dinamo mi je u krvi, pamtim i prvu utakmicu na Maksimiru 1976. kad je gostovao Hajduk, a Dinamo pobedio sa 2:1.

 

 

Simic je jedan od onih navijaca kojima prva rec nije bila mama vec Dinamo. Sa BBB je od pocetka. Generacija Dinamovih navijaca koja se naziva BBB nije moja daju se lako isprovocirati, a kad zagusti pobegnu. Ne mislim da se trebaju tuci ali ako vec vicu parole trebali bi iza njih stajati i fizicki i psihicki. Nema sloge medju njima, anjvise mi smeta kad celu utakmicu vicu “Idemo u Sarajevo” , a kad treba da se poce dodje nas 30-ak. Ili neka odu sa severa ili neka ne vicu da idu jer idu samo najhrabriji i najludji, treba izdrzati sva ta mukotrpna putovanja. Nikad se nije svercovao u vlaku jer za kartu uvek mora biti.

 

 

I ako mu ne pamti ime Simic za vodju BBB priznaje Dugog iz Kozjaka , lidera kakvog po njemu oni vise nece imati. Premda poznaje i Kokana i Hasana(Sandra) tadasnjeg vodju. Dugi nikad ne bi dopusti provokatorima da se infiltriraju medju BBB.