Izrada moje prve zastave…

Sećam se svoje prve zastave, tačno se sećam…Ceo dan u školi proveo smišljajući logo za ekipu, razmišljajući da li da nam prva zastava bude ime kluba, kraja ili grupe. Koje boje, koje kombinacije, koje veličine, ja bi to da izgleda kao ona od askolijana, ma kurac, nema šanse mi to da nacrtamo … Konačno, kraj škole, cimam ortaka da se nađemo za 15 minuta ispred zgrade da počnemo da radimo. Pitam ga da li je nabavio farbu, jeste, do jaja ! Još samo ja da nabavim platno, šta ću kako ću, ma ipak ću uzeti kevi onaj čaršav, jebiga nemam ni dinara… šta sada, neće provaliti … Našao sam se sa ortakom, a u kraju duvaju svi vetrovi sveta. Gde ćemo, šta ćemo… ‘ajmo u soliter ima ona mala prostorija na kraju hodnika kroz koju retko ko prolazi. Nekako ulazimo, bacamo platno na pod, pričvršćavamo ga ciglama jer je vetar duvao kroz polomljeni prozor u ulazu. Obojica izvlačimo iz džepova skice koje smo ceo dan crtali, odlučujemo se za njegovu, jebiga bila je bolja… i polako, idemo prvo olovkom da bacimo skicu. Jebote, drhti mi ruka ko da radim ne znam ni ja šta, moramo da uspemo, moramo da u subotu imamo trans na ogradi ! Skica je gotova, izgleda ok a sad ajde ono najzajebanije – farbanje.

 


Otvori farbu, ubaci malo razređivača, onaj u farbari mu je rekao da sipa tačno toliko da dođe do vrha kantice i onda da promeša. Lagano umoči četku, dobro je iscedi i udri. Prva linija, prvo slovo, ok je za sada. ”Šta radite tu mentoli mali!?”. Pogledam gore, matori sa vučjakom nam kuca na staklena vrata. Izlazite napolje da vam sada ne bi jebao mater. Auu šta ćemo jebote, diži zastavu … kako smo je digli na podu je ostalo pola kile farbe, sve što smo nacrtali se preslikalo na pod. Ispred ulaza smo se trudili da je raširimo koliko možemo, da se ne bi slepila ali kurac, vetar nam je preklopi, dobro je, nije strašno… ajmo u drugi soliter i tamo ima ova prostorija samo da je otključana. Opet jebeni vetar nam viori zastavu ali ovoga puta pravo na mene, ode jakna u kurac.

Ma skida to razređivač sigurno, teši me ortak. Ulazimo u drugi ulaz, širimo zastavu i vršimo uviđaj štete. Ajde nije strašno idemo dalje, još jedno slovo, pa još jedno, još malo i to je to. Gotova je napokon. Ajde da je podignemo, ponovo slika na podu. Izlazimo napolje, vetar je stao, kačimo je na zidić i čekamo da se osuši a usput ubeđujemo jedan grugog kako će biti do jaja. Osušila se, ok nije loše, moglo je bolje samo ovo treće slovo je malo veće ali ko mu jebe mater, neće se to na tekmi provaliti, ma da ! Gajbi poskidao pertle sa starih patika i stavio na zastavu da bi mogao sutra da je okacim na ogradu. Jedva sam zaspao, kroz glavu mi prolazi kako će to sutra sve izgledati, koliko će nas biti, da li će onaj mali iscimati te klince ko što je rekao. Vikend, tekma, ludilo, jebote kako me šljaka ovaj trip.

 

Dolazimo na stadion, kačim zastavu, odaljavam se 20 metara da vidim kako izgleda odatle pa iz ovog pa iz onog ugla. Navijanje, zezanje, cirkanje … vrh tekma. Dolazim gajbi, nestrpljivo čekam ortaka da mi donese fotke, došao je otvara se prva fotka i evo je ! Naša lepotica, realno nije najbolja ali naša je i nama je nikad jača ! Sledeća će biti još bolja, sada već znamo neke forice. Sećam se i sav se naježim … ma bilo je do jaja !

A čega se ti sećaš ? Zelenog dugmeta na mašini koja je sliku sa tvog kompa bacila na providno platno ? Ma daaaaj …. Protiv modernog fudbala-protiv modernog navijanja !