Stari plac 18.05.1975. Hajduk-Sloboda 1:1 Moja prva utakmica. Moj otac mi je za 6. rođendan poklonija Hajduka. Ušli smo na zapad, diga me na ogradu, a on se popeja na petu, šestu skalinu da bi bolje vidija igru i ka pravi ”trener amat…er” komentira taktiku. A redar bi nas tira sa ograde, pa kad on prođe mi opet gori. A ja san zapamtija Jerkovića, gospodina Luketina i Frfu Mužinića koji je uklizava protivnicima na par metri isprid mojih očiju. Nisan ja zna šta je Hajduk, koja je to veličina, koja radost i tuga, zna san samo da igramo u bilim majicama i da smo najbolji na svitu i okolici. Posli utakmice, pape me odveja na pašte u Bobisa. ”Kiriginovog” Bobisa. Nisan ja zna ništa o Hajduku tada, ni ko je direktor, ni ko je sportski, a nije me bilo ni briga. Bili smo najbolji na svitu i okolici. Nisan zna ništa, ka šta nisi ni ti pape zna da san uteka mali miljun puta iz škole da bi gleda Hajduka. Nisi zna da san uteka kad je na Poljudu igra Metz i da san dobija pendrek po kostima bez razloga. Ali bolje i pendrek po kostima nego asa u školu, prije će proć modrica od pendreka nego od tvoje triske. Ne, nebi ti mene udrija zbog toga šta san iša na Hajduka. Znan da nebi, udrija bi me ti zato šta san laga da san bija školi. Ali zato si zna za HSV, Torina, Valenciu, Bordeaux, zna si da sa starijin braton iden gledat Prištinu, Budućnost, da se iden divit Čelićevin udarcima sa 30 metara kad bi mu se balun jedva do gola dobacija.
Ili Mehmedalićevoj bombi iz slobodnjaka kad mu niko nije tija stat u živi zid. Evo i sad 27 godina posli, još se trese prečka na sjevernom golu od tog udarca. A sićan se kad smo Paco, Dara i ja 82. bili kraj nekih starijih koji su govorili da bi sad bili najsritniji da mogu doć sa kanaderom punim govana pa sve to prosut po maximiru. A sićan se i Miškovića iz Budućnosti. Ajme koja je to zajebancija bila. A Šure, a Prka i njhovi prijenosi utakmica. Ajme meni. A sićan se pape moj kad si 2002. umira od raka, kad smo gledali Roma-Barcelona, pa si ka svaki ”trener amater” govorija šta oni Rivaldo pimpla balun, šta se zajebaje. Onda si me pita s kim igramo u subotu, a ja nisan pojma ima. Nije mi bilo briga za Hajduka kad bi te vidija kako se gasiš.
A sad me straj pape moj da se i ON gasi ka šta si se ti gasija. Straj me da tvoji unuk i unuka koje nisi ni upozna neće imat koga gledat na Poljudu. Naučija san ih neke pisme pa uvik kad prođemo kraj Poljuda, oni pivaju ale, ale, ali mi se čini da je jeka sa stadiona sve tiša. Straj me pape zato šta sad znan i ko je direktori i ko je sportski, i sve ono šta nisan zna kad san bija mali. I zato pape, zamoli svoga imenjaka, svetog Antu koji je zaštitnik dice, da čuva tvoje unuke, svu dicu svita, i dite puka- našega Hajduka. Pozdrav ocu na nebu! P.S. Ako me gledaš odgori, ovu subotu me ne traži na istoku, bit ću na SJEVERU.
