Iako nije svima možda jasno ili iz nekog razloga ne mogu ili ne žele to da prihvate,region je potpuno pod uticajem italijanskog stila oduvek bio,sa takodje zastupljenim u zadnje vreme južnoameričkim uticajem(ali i to je relativno jer su ne samo Torcida već i Grobari i Delije pevali pesme Lacia)-i ne samo region već i cela Evropa bez obzira na popularnost priča,knjiga i filmova o englezima(čime se jasno navijači dele na ‘talijanski,j.američki i engleski stil).U skladu sa stilom navijanja idu i političke pripadnosti koje krase te stilove.Razlike izmedju lokalnih i italijanskih prilika su ogromne ali suština ostaje ista.Italijanski stil su Ultras i Tifosi grupe uz vrlo malo Torcida uticaja(npr. A.C.Milan grupa ,,Torcida RossoNera”).U zemljama sa zapada,pobednicama u drugom sv. ratu,političke podele su minimalne i osobe koje se tamo deklarišu kao levičarske su umišljene i nerealne kao i recimo sovjetski desničari što je apsurd sam po sebi jer nit je kad na zapadu bilo levičara nit u SSSR-u desničara da bi oni to bili.Iz ovoga proizilazi da je zapad desničarski kako god zvao svoje partije i šta god radio a istok na isti način levičarski a svakom ostavljam pravo na drugačiji stav ali najpre pozivam na ponovno dublje promišljanje.I to je istina ali u takav način razmišljanja u drugim sredinama i socijalnim okolnostima je potpuno neadekvatan i neprimenljiv.U zemljama gde su u drugom sv. ratu bili i jedni i drugi sve se gleda drugačije i iako to nije jedino bitno ipak čini temelj svake Ultras grupe(iako većina tribina ima izmešane pomenute opcije).Mora se naglasiti da levičara ima više-baš zbog tih izmešanih jer ako bi ti “neutralni” danas morali da se odluče za jednu opciju to bi najčešće gotovo sigurno bila levica.
Neki su vremenom dobili status levičara(poput Vojvodine(da li zbog medjugeneracijskog nerazumevanja ili čega drugog))iako su počeli drugačije.Drugi,poput Barija,su uspeli da održe status desničara uprkos izmešanom članstvu.Ove stvari su važna karakteristika Ultras/Tifo izraza i svakodnevnog života koji taj izraz prati.Koliko znam vrlo je malo grupa koje su uspele da ostanu besprekorno dosledne političkom uverenju koje zastupaju generacijama-takvi su najjači,najuticajniji i najbolji-desničari su Ultras-i Lacia i Intera a kao grupe koje su imale ili imaju takve osobine kroz istoriju su i npr. pomenuti Bari,Torino,Trst,Verona dok su levičari Milan,Roma,Bolonja i Juve(iako nedavna afera ima drugačiju sliku) iako se sve ili gotovo sve grupe koje nisu otvoreno desničarske mogu podvesti pod levicu.Najprostije rečeno pravim Ultrasom/Tifozom se može nazvati osoba besprekorna u uverenju,reči i delu u skladu sa politikom koju predstavlja iz ugla javnog političkog morala-naravno u skladu sa realnošću svakodnevice a ne uvek u skladu sa medijskom diplomatskom propagandom.Ako se neko pita otkud takve zastave i nazivi svuda odgovor je zbog mešanih članova grupa.
Takodje je bitno istaći da osoba može u svakodnevnom životu biti dobar/odličan Ultras/Tifoz a ne dovoljno dobar navijač svog kluba(to je fenomen možda više vezan za lokalne prazne stadione mada ga ima svuda).Takvi su najčešće omrznuti i predmet osude i kluba i javnosti pa je najuputnije potruditi se i izbalansirati oba aspekta.Za suprotne važi isto-moguće je biti dobar ili odličan navijač svog kluba a loš Ultras ili Tifoz.Smatram da su ti nedostaci i glavni uzrok mešanih tribina od kojih mnoge počnu priču tipa ,,politika nije bitna” pa postaju podložni političkoj manipulaciji ni ne shvatajući to.
Nije lako shvatiti jasno politički profilisane navijačke grupe-nazivaju ih ekstremima kojima nije mesto tu(kao da žele politički zbunjen i neodlučan narod(!?))i raznim drugim osudjujućim epitetima.Stvar je jasna-osobe su ili iz familija koje su učestvovale u ratovima(gde su se davali i uzimali životi) pa je to stvar i porodične časti ili takve opcije prepoznaju kao jedine normalne za podržati.Koliko znam Tifozima se označavaju republikanci antikomunisti a Torcidom(u Evropi(jer u J.Americi su Torcide ili levičarske ili čisto ako ne kriminogene a ono vanzakonske(eng.”outlaws”)-dakle Torcidom se u Evropi označavaju desničari “na svoju ruku” sa metodama koje partije ne podržavaju.Moram da naglasim da se Tifozi takodje podvode pod sličnu grupu kao Torcide,prvo jer desničari češće koriste republikanska uredjenja nego monarhistička a takodje i zbog njihovog izraženog antikomunizma.Tifozima javnost takodje iz nekog razloga naziva i sve neželjene osobe-verovatno iz tog razloga ima vrlo mali broj grupa koje sebe otvoreno deklarišu kao Tifosi,što je mnogo više od antikomunizma i po mnogima biti pravi Tifoz(a ne samo nositi to kao novinarsku “kletvu”)je teže i zahtevnije nego biti pravi Ultras ili bar jednako zahtevno.Postoje i priče o huliganima,za koje nisam siguran da su pravi ili bar jedini predstavnici engleskog stila(ne garantujem ali sam negde čuo ili pročitao da taj termin dolazi od prezimena prvog uhapšenog izgrednika na ostrvskim stadionima-izvesnog Džon Huligan-a.Da li je tačno ili ne ne znam tačno(jer me puno ni ne interesuje)ali zvuči logično.Koliko sam uspeo da shvatim na ostrvu je huligan neko ko pravi probleme i u poznim godinama,ima navijačku robiju,zabranu gledanja utakmica(ili je to tako samo ako ga uhvate) a to sve radi više zbog lične promocije i mangupiranja ili to tako mediji serviraju.Što se engleskog stila tiče a vezano za politiku a takodje i subkulturu tamo se levicom smatraju pankeri šarpovci(Skinheads Against Racial Prejudies(od kojih je najbolji primer West Ham Utd.)) a desnicom skinheadsi frontovci(tako nazvani po političkoj partiji Nacionalnom Frontu(čiji su ekstrem Millwall a najreprezentativniji primerak Chelsea)).Ostali su manje/više bliži N.F.-u.Znam da će ovaj tekst biti verovatno proglašen amaterskim političkim pamfletom jednog amatera privatnika političara ali mislim da ukazujem na ključne stvari zbog zloupotrebe navijačkih grupa u sitnim političkim i stranačkim raskusuravanjima.Iako je i region i šire potpuno italijanski stil(od slenga tipa-korteo,karusel,šarpata,koreo,preko transparenata,barjaka,šetalica,pirotehnike do pevanja njihovih pesama)ovde je južnoamerički fenomen Torcide veoma uticajan iako ima samo nekoliko grupa koje se otvoreno takvima predstavljaju.Smatram da je nužno prepoznati i razdvojiti svaku od tih navijačkih specifičnosti na svakom stadionu a zatim ostati dosledan preovladavajućem stilu tribine jer sadašnje haotično stanje doprinosi sve većoj represiji i to u potpuno haotičnom društvu što se ne bi smelo dozvoliti(pa imamo psovke i “napušavanja” na rijaliti tv-u,svakodnevna poremećena kriminalna dela a utakmice se prekidaju zbog navijačkih pesama,broji se svako pirotehničko sredstvo,klubovi ionako u predebelom minusu se kažnjavaju novčano itd.).Region kao da tone u “tačerizam” neke vrste a za sve probleme bivaju proglašeni navijači,sa razlogom ili bez.Grupe nesvesne svog uticaja na društvo tonu sve dublje i na kraju bivaju politički izmanipulisane i zloupotrebljene u regionu gde gotovo ništa nije čak ni na prihvatljivom minimumu-ukoliko se nastavi tako jedino se može očekivati skora potpuna potčinjenost nekom novom totalitarizmu,najverovatnije levičarskom u kome se ništa neće smeti ni dovoditi u pitanje i koji će zahtevati bespogovornu poslušnost nekompetentnom društvu.Ako ko misli da ovo nije bitno podsetiću da navijačke scene u regionu ne bi ni bilo bez nacionalizma/Tifo/Torcida desničarenja osamdesetih godina prošlog veka-SVE TADAŠNJE GRUPE SU BILE TAKVE-,,izuzetak” su bile bosanske grupe koje su isprva zastupale ideje jugoslovenske socijalističke levice da bi završile nedugo potom kao najveći desni ekstremi.Takodje smatram bitnim da je fenomen Torcide u J.Americi pre svega levičarski a da se ovde doživljava drugačije.A ako grešim neka me neko ispravi navodeći južnoameričke klubove i navijače desničare.Takodje ovim putem obavezno upozoravam na lažne desničare kao i umišljene levičare koji su u politici isključivo zbog lične koristi i koji populističkom demagogijom zloupotrebljavaju ljubav ljudi prema gradu,naciji i državi.Smatram da bi navijačke grupe kao najveći i najglasniji narodni predstavnici trebale i morale da budu i kulturno i politički uticajne i odgovorne-u suprotnom one rade ili za druge države ili za komunističku internacionalu sve dok su nedisciplinovane i politički neartikulisane.Ako se malo bolje promisli drugog izbora takve grupe ni nemaju.Grupe nemaju pravo na neodgovornost makar prosečan rok trajanja navijača na tribini ne prelazio nekoliko sezona što je danas najčešći slučaj.Pomenuti navijači iz osamdesetih smatram da nisu bili izmanipulisani-bili su politički svesni u dovoljnoj meri ali su bili ili izdani ili iznevereni od strane nesposobnih političara što je mladje generacije nateralo da promene političke ideje,izdaju sami sebe,svoje i domovine te je danas većina grupa levičarska u svojim idejama a u stvarnosti su ništa drugo nego privatnici politički nadničari u korist stranaca potpuno nezainteresovanih čak i za takve nadničare.Poziv strankama da podrže navijače koji ne žele da rade protiv svoje države se mora uputiti i to i činim ovim putem ali niti treba polagati velike nade niti dozvoliti ozbiljna potencijalna razočarenja.Nacionalna Asocijacija Navijača je možda dobar predlog gde bi navijači kao socijalni fenomen temeljnije uticali na društvo,sportsku i drugu kulturu a smatram da ni pokretanje političkih partija medju navijačima nije uopšte teška ni nemoguća ideja(koliko znam pet hiljada potpisa je dovoljno za tako nešto)-zvale se one Nacionalni Front/blok,Republikanska Akcija,Nacionalna Radnička Partija ili nekako drugačije(možda koalicija sve tri).Bitno je da izabrana politika zahvati sve segmente društva a ne samo one populističke-ugodne ušima,nadama a zapravo nikome u stvarnosti.Svako ko zanemari svoja istinska politička uverenja prepušta odgovornost za svoj život ni sam ne zna kome što je uvek pogubno jer svi smo bitan deo politike svidjalo se to kome ili ne.Dakle smatram obaveznim prepoznavanje svoje političke suštine na svakoj tribini(ako to već nije uradjeno i poznato-ako jeste pozivam na preispitivanje),zatim traženje od političkih partija potpunu i doslednu podršku i sprovodjenje iste politike-ukoliko to iz bilo kog razloga nije moguće sugerišem pokretanje političkih partija i aktivno učešće u političkom životu.Navijači su uvek bili bitan i/ili najbitniji faktor u najtežim trenucima i kao takvi smatram da zaslužuju isto takvo mesto u životu,društvu i politici,naravno ne po svaku cenu-na mnogim stvarima se mora raditi da bi navijači dobili svoje prirodno mesto u društvu.U suprotnom zasluge ili preuzimaju drugi ili se svi iskreni napori potpuno obezvredjuju u korist neprijatelja.P…
