O navijačkoj grupi Bukaneros (F. K. Rajo Valjekano)

Bukanerosi su se pojavili pred kraj sezone 1991/92. Skupina od sedam momaka, zaljubljenika u Rajo, odlučila je da od iduće sezone organizuje ekipu koja će se fokusirati na promovisanje antifašizma na stadionu Estadio de Vallecas. Leto se bližilo kraju, kao i početak nove sezone. Na jednom delu stadiona pojavljuje  se nova apolitična grupa pod imenom Brigada Franjirohas, formirana od strane stotinak ljudi.

Odmah do njih bili su smešteni Bukanerosi, nazvani po tradicionalnom prazniku “Batalla Naval”, koji svake godine obeležavaju ljudi u Valjekasu.
Mir na tribini ne traje dugo. Neki članovi Valjekanove sekcije Ultras Sur preuzimaju kontrolu nad grupom Brigada Franjirohas i sedam članova Bukanerosa odlučuje da se preseli odatle na drugi kraj stadiona kako bi pokazali svoju podršku, zajedno sa nezaboravnom navijačkom grupom Los Petas.

Koncept je jasan: “Rajo, Radnička klasa, Antifašizam”. Grupa međutim nije rasla prve dve godine. A samo jedan fanzin i par gostovanja (od kojih jedno do Kadiza, gde se rađa prijateljsvo sa Brigadom Amarilas) povećalo je brojnost grupe na 15ak članova.

U sezoni 95/96, neki članovi fan kluba Brigada Amarilas iz Madrida upadaju u grupu Bukaneros koja u toku te jedne godine brojčano raste, sa 15 na oko 40 članova. Osjećanja su jaka, frka i borba sa Brigadom Franjirohas kreće, i dve godine kasnije Bukanerosi izbacuju smeće sa stadiona. Gostovanja su sve češća i uvek u društvu grupe Los Petas.

Ovakav razvitak dovodi do evolucije u grupnim aktivnostima: novi transparenti, zastave, fanzin (novi broj za svaku utakmicu na domaćem terenu) i bubnjevi. A kreću i prvi sukobi sa rivalskim navijačima. Bukanerosi postaju poznati i van Valjekasa.

Sledeća sezona, sa timom koji tada igra u drugoj ligi, je godina povratka:
Bukanerosi se vraćaju na svoje staro mesto na stadionu. Osećaj kao kod kuće, grupa postaje sve veća i jača. Tokom sledeće dve godine, stvara se novija i još bolja navijačka priča, konstantna gostovanja postaju uobičajena pojava, a Valjekas nije mesto kroz koje tek tako može da se prošeta.

Za Rajo i Bukanerose druga liga postala je pretesna i trijumf stiže na kraju sezone… Valjekas je na vrhu ponovno. Vreme je bilo da dokažu koliko vrede!

Nova situacija donosi grupi još više članova, preko 200 ljudi, i to donosi nove prednosti, te grupa preuzima značajnu ulogu oko političkih pitanja u kraju, a “Dan borbe protiv rasizma” biva usvojen na stadionu.

U ovoj atmosferi dolazi i najvažniji trenutak u istoriji tima i grupe: Rajo igra u kupu UEFA u sezoni 2000/2001. Bukanerosi posećuju tri grada: Andoru, Vitoriu i najvažniji, Bordo, gde se povezuju sa lokalnim ultrasi zbog čega će izbiti revolucija unutar grupe.

Sledeća sezona je za Bukanerose bila preporod; sve više zastava, navijačkog materijala i pesama. Ova sezona je takođe donela i prve koreografije koje su napravili Bukanerosi, od onih najlakših, do jako kompleksnih. Ali ipak, nije sve bilo med i mleko, što se kaže. Gostovanja nisu bila brojna, osim onog na Bernabeu (protiv R. Madrida), kada je obezbeđenje ukralo transparente i dalo ih lokalnim ultrasima.

Tim se vraća u drugu ligu, čime se i oprašta od dobrog dela novih fanova. Ipak, nekolicina ostaje, oko 200 članova je u Bukanerosima. Oni koji su rešili da ostaju dokazuju da stvarno imaju volju. Mnoga gostovanja na koja kreće veliki deo grupe, razvlačenje zastave u svakom kraju zemlje. Ovu godinu bi mogli smatrati kao godinu smene generacija, a definitivno se oseća i energija koja se osećala tokom putovanja u Bordo.

No, dobar trenutak za grupu ne znači i dobar trenutak za klub. Još jedan pad; ovoga puta u drugu B ligu (treća liga u španskom fudbalu). Ako je ovo onaj momenat kada neko mora da dokaže svoju snagu onda su to Bukanerosi definitivno uradili. Po prvi put, grupa je brojala više od 300 članova. Ova nova energija omogućila je podršku timu na svim stadionima, na poluostrvu, plus Majorka i Las Palmas. Postoje čak i navijači poput onih u Alkali ili Alkorkonu. No, čak ni sa takvom podrškom klub nije bio u mogućnosti da se vrati u drugu ligu.

Tokom četiri godine noćne more zvane “Druga B”, Bukanerosi će naučiti vrednosti kao što su jedinstvo, trud i volja. To daje rezultate – skupina se razvija u svakom pogledu, kako se samo zamisliti može: gostovanja, koreografije, fanzin, roba, ulica, itd .. U ovom trenutku, oko 100 hardcore ljudi čini jednu porodicu, braneći ime Bukanerosa i Raja u celoj zemlji.

Ulazak u drugu ligu bio je dokaz za Bukanerose da su naučili malopre pomenute vrednosti. Dve godine suočavanja sa svakojakim nedaćama i sa svima onima koji bi da ih sruše. Dve godine koje su donele još veću ljubav i poštovanje među našim ljudima, ali i gorak ukus represije. Gorčinu koju još uvek osećamo.

Problem je bio naš neizostavni saputnik, ali smo ga savladali, baš kao što je to i naš tim učinio, i dve godine kasnije, klub se vraća u prvu ligu. Brdo novih izazova. Pre svega, novi vlasnici kluba, sa kojima su se borili  gotovo od samog početka, nastavlja se sa borbom i protiv bivših vlasnika, gde su Bukanerosi imala veliku ulogu. Van stadiona pak, gomila suparničkih navijačkih skupina i timova, a još ukoliko imate neprijatelje kod kuće, ne možete ni da mislite na bilo šta drugo, a mi ih imamo. Naši neprijatelji se  zovu: Martin Presa (vlasnik kluba), represija, moderni fudbal i pasivnost kod velikog broja Rajovih navijača. Ni ne sumnjamo da moramo da se suočimo sa njima, a ako na putu moramo braniti i ime naše grupe, našeg tima ili naše četvrti ispred bilo koje druge, budite sigurni da će biti odbranjeni… bez obzira ko to napao ili gde.