Oni fudbalski zanesenjaci rođeni osamdeset i neke sigurno pamte: Vestfalen, moćna Borusija koja će te sezone osvojiti titulu prvaka Evrope dočekala je za ondašnje klince ekipu čudnog imena i ružnjikavih belih dresova sa crvenim, “nedovršenim” prugama na grudima. To su bili poljski šampioni i pobrali su simpatije širom Evrope. Od tad je klub dotakao dno, ispao je bio i u cetvrtu ligu…
Postoji šala u Poljskoj koja postaje popularna svakog avgusta i ovako ide otprilike…
Mladi sin pita svoga oca: “Tata, a šta je to Liga šampiona?”
Otac uzdahne i s malom zadrškom odgovara: “Nisam siguran, sinko. Ali možeš da pitaš svog ujaka iz Lođa”.
I tako godinama unazad. Od Gdanjska na severu do Krakova na jugu. U početku ovaj vic bio je interesantan posebno navijačima Viđeva, ali kako su godine prolazile ni Crvenoj armiji (najvatrenija navijačka grupa) ovakve šale nisu bile mile. Pogotovo im neće biti do zadirkivanja rivala od iduće sezone, jer je njihov klub po prvi put u 105 godina dugoj istoriji ispao u treću ligu.
Sećate se Viđeva iz Lođa? Oni fudbalski zanesenjaci rođeni osamdeset i neke sigurno pamte: Vestfalen (beše i TV prenosa na našoj državnoj televiziji), moćna Borusija koja će te sezone osvojiti titulu prvaka Evrope dočekala je za ondašnje klince ekipu čudnog imena i ružnjikavih belih dresova sa crvenim, “nedovršenim” prugama na grudima. To su poljski šampioni. Nekoliko meseci ranije osvojili su svoju treću titulu u istoriji i preko danskog prvaka Brondbija dospeli u grupnu fazu takmičenja. Na jednoj strani je moćan tim u žutom predvođen Endijem Melerom, Šapuizom, Kolerom, Zamerom…na drugoj potpuni anonimusi čija imena tada u vrhunskom fudbalu praktično ništa nisu značila. Eventualno možda Šimkovijak, Citko, Vojtala i Červijec. Ali i njihova imena će tek kasnije nešto značiti…
Dugo se domaćin mučio dok Hajko Herlih nije u poslednjim trenucima konačno slomio otpor Poljaka. Isti fudbaler povidio je na 2:0, da bi konačan rezultat tada 21-godišnji Citko šest minuta pre kraja. Viđev je igrao odlično, suprotstavio se hrabro favorizovanom rivalu i pobrao mnoge simpatije. Te sezone u grupi B igrali su još Atletiko Madrid i Steaua. Viđev nije uspeo da se plasira u drugu fazu, ali je kod kuće izbegao poraz od Borusije (2:2) i savladao je Steauu (2:0). Bila je to velika stvar za poljski fudbal, očekivao se veliki povratak na evropsku scenu, ali umesto toga dogodio se slom – potpuni. Od te 1996, a do danas je evo prošlo 19 godina, NIJEDAN klub iz Poljske nije ušao u elitno evropsko takmičenje, a Viđev iz Lođa dotakao je dno ispadanjem iz druge lige.
Zanimljivo je kako Poljaci razmišljaju. Kod njih postoji čak pet klubova trofejnijih od Viđeva (Gornjik, Visla, Legija, Ruh i Leh), ali oni i dalje tim iz Lođa svrstavaju među najveće. Neki će čak reći da je Viđev najveći klub u Poljskoj. Takve tvrdnje uglavnom se potkrepljuju činjenicom da ovaj klub ima veliku armiju navijača i da su njihovi simpatizeri širom države, dok za ostale klubove navijaju uglavnom samo u njihovim regijama. Takođe, Viđev nema “prljavu” prošlost, jer nikada nije poput, recimo Legije, bio pod patronatom vojske.
Ali nisu to jedini argumenti. Verovatno malo ljudi zna da je Viđev u sezoni 1982/83 igrao polufinale Kupa šampiona, što je najveći uspeh poljskog klupskog fudbala. Tada su pred njima pali bečki Rapid u jednom spektakularnom dvomeču (1:2 i 5:3), odnosno Liverpul sa Rašom, Grobelarom, Sunesom, Nilom, Hansenom i Pejslijem na klupi. Redse su eliminisali u četvrtfinalu, a onda ih je zaustavio Juventus. Posle 2:2 u Poljskoj u Torinu je bilo 2:0 za Staru damu, koja će u finalu biti poražena od još jednog posrnulog velikana – Hamburgera.
Bilo je tu naravno još čuvenih utakmica, poput onih sa Mančester Sitijem, Sent Etjenom, PSV-om, Mančester junajtedom, Menhengladbahom, Fjorentinom. Navijači Viđeva često umeju da kažu da Visla, Legija i Gornjik zajedno nemaju toliko velikih utakmica u Evropi. I nisau daleko od istine.
Pored pomenute sezone u Lođu su posebno ponosni na eliminaciju Junajteda i Juventusa 1981. u Kupu UEFA, odnosno trijumf nad Menšom 1985. u istom takmičenju, kada su stigli do osmine finala. Crvena armija neće nikada zaboraviti da pomeni ni svog najboljeg fudbalera u istoriji Zbignjeva Bonjeka, koji će ‘82 za skoro dva miliona dolaraa pojačati Juve. On je sedam sezona proveo u Viđevu i na nešto više od 170 ligaških utakmica postigao 50 pogodaka. Od novca dobijenog od njegovog transfera klub je živeo sve do devedesetih…
Dolaskom novog milenijuma počela je i propast kluba iz Lođa. Od 2000. četvorostruki šampion se samo jednom borio za titulu i uglavnom je balansirao između sredine tabele i borbe za opstanak. Ni ispadanje iz lige nije im bilo strano. Viđev je 2007. godine kupio biznismen Silvester Cacek. Jedan od najbogatijih Poljaka (bogatstvo procenjeno na blizu 400.000.000 evra) mnogo je obećavao, a zapravo njegovim dolaskom kola koja su krenula nizbrdo bilo je nemoguće zaustaviti.
Cacek je u klub doveo ljude koji nemaju baš mnogo veze sa fudbalom, poput Gžegorža Bakalarčika. Dok je novi gazda vodio poslove u Švajcarskoj Bakalarčik se igrao s Viđevom kako je hteo. Poznate su njegove opklade sa trenerima u bocu pića koje su dospele i u javnost. Gubio je tako Viđev jednom prilikom 0:3, a ovaj ponudio opkladu šefu struke da će do kraja biti nerešeno. I zaista je bilo nerešeno. Tako je sve počelo. Takva igra mnogo mu se dopala, pa se kasnije u medijima hvalio svojim “dostignućima”.
Cacek je u nekoliko navrata spasavao klub, plaćajući za dobijanje licence, ali jedino što ga je interesovalo bilo je da prodaje igrače. Želeo je da napravi firmu eksport-import, interesovala ga je isključivo zarada, što je iz godine u godinu slabilo ekipu. Viđev je tako došao u situaciju da prošle sezone, kada je ispao u drugu ligu, nema novac za odlazak na poslednje gostovanje u Lubinu.
Viđev je trenutno dužan 20.000.000 evra. Cacek je najomraženiji čovek u gradu, a navijačima je poslednji put pokušavao da zamaže oči izjavama da je u klub uložio oko 60.000.000 zlota (blizu 15.000.000 evra) i da će bez obzira na situaciju pokušati da napravi stadion od 30.000.000 mesta koji će donositi profit klubu. U ovo priče više niko ne veruje. Do kraja prvenstva u drugoj ligi Poljske preostalo je još jedno kolo, ali odavno je poznato da će Lođ još jedan rang niže. Da stvar bude još gora licence za takmičenje u trećoj ligi još nema…
https://www.youtube.com/watch?time_continue=84&v=6KUKXyJVMF4
Cacek je bez dileme označen kao krivac broj jedan za propast Viđeva, ali poslednjih godina navijači se često prisete i jedne skoro pa neverovatne situacije iz sezone nakon poslednjeg učešća u Ligi šampiona. Viđev tada nije prošao kvalifikacije, Marek Citko bio je najbolji mladi igrač u državi i želeo je da ga otkupi Blekburn za 7.500.000 maraka. Od tog novca klub je mogao godinama da živi. Slična situacija kao ona sa Bonjekom… Ali Citko je odbio da ode u Englesku?! A uzgred, bio je i povređen. Roversi su ga i takvog hteli. Mnogi i tu situaciju dovode u vezu sa propašću kluba, jer Citko je bio daleko najplaćeniji fudbaler i na teren nije kročio narednih godinu i po dana…
Posle je prešao u Legiju za manje od pola miliona maraka, a Viđev je počeo nezadrživo da tone.
Vidzem je posle nekoliko godina katastrofalnog stanja ipak uspeo ove godine da se vrati u treci rank po jacini u Poljskoj i sa novim sponzorima ima ambicije da se vrati u Prvu ligu Poljske gde mu je svakako i mesto. Na utakmicama Vidzema je ove sezone bilo je po 18 000 ljudi sto je i kapacitet gradskog stadiona u Lodju. U Lodju postoji i gradski derbi izmedju pomenutog Vidzema i LSK Lodja, kluba koji je pre rata bio dosta popularniji od Vidzema i klub koji je nastao 1909. godine , tacno godinu dana pre osnivanja trenutno popularnijeg Vidzema. Derbi ova dva kluba protice uz dosta incidenata i tog dana bude vanredno stanje na ulicama Lodja. Navijaci Widzema su u bratskim odnosima sa navijacima Ruch,Wisle,Elane i navijacima moskovskog CSKA.
