Tuga, gorčina, svuda oko nas. Više nema Zorana. Sa prijateljima je sa sajma krenuo u Beograd na protest povodom proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, i više se nije vratio. Te februarske večeri 21. dana izgubili smo još jednog mladića koji je svojom harizmom plenio sve oko sebe.
Ni rat i razaranje koji su ga sa Kosova i Metohije 1999. godine iz Čaglavice kod Prištine sa porodicom i mladjim bratom naterali da se preseli u Novi Sad, nisu ga obeshrabrili, ni studije fakulteta tehničkih nauka u novom sadu gde je u roku davao ispite na drugoj godini, ni sport i prijateljstvo koje ga je vezivalo za crno belu boju zbog koje je svaki put ponosno nosio ime Partizana na usnama neće ostati zaboravljeno.
Veliki gubitak za porodicu, za jug, za tribinu, suviše rano prekinut jedan mladi život zbog bezumlja i haosa izazvanom lančanom reakcijom zbog kosova. Bio je sin, brat, prijatelj. Oni koji su ga poznavali, pamtiće ga večno a njegova dela živeće sa nama.
Početkom devedesetih u prvim demonstracijama poginuo je Branivoje Milinović, moj veliki prijatelj i tada sam rekao kao i sada – zašto Bog uzima najbolje!??
Evo sta je pre samo 3-4 dana napisao na forumu partizan.net-a….to mu je na žalost bio jedan od zadnjih postova..
“U ovim trenutcima, rođene mi majke, dao bih svoj život za Kosovo i Metohiju i duša me boli kada vidim svoje drugove oko sebe kako se ponašaju u ovim trenutcima… zovem ih da palimo za Bg u četvrtak a njihovi odgovori su “ne mogu idem da kupim jaknu”, “izlazim uveče, jbga”… skroz sam se razočarao! naravno ima i onih, normalnih, koji razmišljaju patriotski ali smo u manjini…”
Zoran Vujović – VUJKE rođen 1988. godine, student Industrijskog inženjerstva i menadžmenta na FTN-u u Novom Sadu, primoran je još kao dete da sa 10 godina, usled NATO agresije i najezde šiptarskih terorista, napusti ognjište i preseli se u Novi Sad.
Vremenom, kao veliki navijač Partizana, Vujke je postao deo nas, verni Grobar sa Juga. Dolaskom u Novi Sad nikada nije zaboravio na rodnu grudu i na drugove sa Kosova i Metohije koje je američka politika raselila po Srbiji. 21. 2. 2008. u Beogradu je održan veličanstveni miting gde su Srbi pokazali celom svetu dostojanstvo i jedinstvo kao nikada do sada, složni u ideji da odbrane kolevku srpskog naroda. Naš Vujke je sa nama bio tamo. Vaspitan u duhu pravoslavlja, da prvenstveno poštuje svoju porodicu, svoje prijatelje i komšije, da poštuje tuđu kuću i imovinu kao svoju, da poštuje tuđe svetinje kao što poštuje svoje, naš Vujke je bio tamo sledeći ideju Kosovo je Srbija, za razliku od nekih koji su smišljeno ili ne zloupotrebili veliku srpsku nesreću da bi krali i rušili Beograd i time blatili sve ono čime su se Srbi tog dana ponosili.
Nošen emocijama prema Kosovu i Metohiji i višegodišnjom nepravdom koju je dugo godina trpeo u sebi, ne žaleći sebe i svoju mladost, želeo je da se obračuna sa najvećim krivcima srpske golgote. Zbog Kosova, za koje bi, kako je i sam govorio, i život dao, našao je svoj put ka Carstvu Nebeskom i svim sprskim junacima koji su život dali braneći Svetu srpsku zemlju i srpski narod. Srbi neće zaboraviti da je Vujke bio prva žrtva u odbrani srpskog Kosova od 17.februara.
Njegovi roditelji, prijatelji i njegov Partizanov Jug biće ponosni na Vujketa što je bio deo nas. Dao je zadatak srpskom narodu da se na ovom putu ne sme stati.
Vujke, Partizanov Jug zauvek će pamtiti tvoju hrabrost, tvoje poštenje i tvoju uvek bezrezervnu ljubav prema Partizanu.Uvek u prvom redu, uvek u epicentru zbivanja, sudbina je valjda htela da tako i završiš. Ne brini, nećemo zaboraviti nijedan naš zajednički trenutak na Jugu a verujemo da ćemo ponekad i sa neba čuti “Gde god ti da igraš tu su tvoji Grobari…”.
Molimo sve da se suzdrže u pominjanju Vujketovog imena u bilo kom kontekstu koji se kosi sa gore navedenim.
Neka mu je večna slava i hvala!
GROBARI JUG
