Kakav je bio doživljaj na bratskoj tribini sa ruskim navijačima, a na suprotnoj strani za rivala stoje Hrvati, pročitajte u tekstu Blagoja Jovovića, u kojem je opisao dešavanja sa utakmice iz 2006 godine između Rusije i Hrvatske.

“Sasvim slučajno… moj dolazak se poklopio sa kvalifikacionom utakmicom za evropsko prvenstvo, Rusija-Hrvatska. Odmah sa aerodroma se uputismo ka stadionu Lokomotive. Kako je Moskva mali grad, stigao sam tačno na intoniranje himne iako sam sleteo nekih tri sata pre početka utakmice.

Rigorozne kontrole na prilazima stadionu
Ruski prijatelji su mi odmah preneli da ne ulazim u rasprave sa pandurima ispred stadiona, jer tamo to i nije praksa kao kod nas. Ispred je gomila pandura, vojnika, dve kontrole pre kapija stadiona koji izgleda fenomenalno. Podseća na Amsterdam arenu, a predstavlja trenutno najmoderniji stadion u Moskvi. Na žalost na ulazu mi oduzimaju hrvatsku zastavu koju su nam poklonili, u silnoj žurbi sam zaboravio da je uštekujem, ali mi je vraćaju posle utakmice. Jebiga, sledeći put…

Ulazim na tribinu, i stajem ispod ruske šetalice preko cele tribine dok ceo stadion peva rusku himnu, što je odlično zvučalo, a kada su je spustili, primećujem grupicu komšija od nekih četrdesetak ljudi u kavezu na suprotnoj strani, koji su se svojski potrudili u pevanju svoje.

Simpatizeri rivalskih klubova zajedno na tribini
Na „našem“ sektoru su bili prisutni pored običnih, navijači Lokomotive, Spartaka, CSKA i Zenita, tako su mi bar rekli. U stvari huliganski elementi gore spomenutih klubova. Svi stoje zajedno po ekipicama i zezaju se. U prvih desetak minuta se kao nešto i navijalo, par patriotskih pesmica tipa „Kaćuša“ i sl., čije su melodije meni bile poznate pošto pamtim stara komunistička vremena kod nas. Preko cele tribine su se vijorili mali ruski barjaci poznatih nam boja, što je opet vrlo lepo izgledalo kada svi zavrte dok ide neka pesma.

Splićani ostali sa malim “t”
Svojstveno Rusima, tokom cele utakmice se pravila buka sa trubama. Eto, njima je to zanimljivo, mislim običnim navijačima. Kako je fudbal u prvom poluvremenu bio bezveze, nije bilo nekih posebnih zanimljivosti. Meni je lično bio najzanimljiviji detalj kada su Splićani počeli da kače svoj oficijelni transparent Torcida na ogradu, koji je dužinom prekrio Vinkovci zastavu, pa je nastalo natezanje od par minuta tipa “… e mojne da kačiš preko naše zastave“. Očekivao sam da je Torcida ipak Torcida, ali su je okačili ispod vinkovačke, tako da ostade samo Torcid bez pola t.

Spartakovi zaoblili kockice
U razgovoru sa domaćinima, prepričali su mi susret sa hrčcima veče pre utakmice, kada je Spartakov Junion navatao grupu kockastih i malo ih zaoblili. Sami kažu da nije bilo ništa ekstra, malo akcije… na jednoj metro stanici prebili ove koji nisu uspeli da pobegnu i to je to. Posle su Hrvati na navijačkim forumima tripovali neke noževe, kao proveren info od njihovih iz Moskve, to su purgeri pisali…budalaština i laž!

Na tribini “normalci”, nikog se ne boje
Inače na stadionu je bilo prilično opušteno.. svi se zezaju, pričaju, ako neko povede pesmu zapeva se. Nema neke posebne organizacije kada igra reprezentacija. Taj dan su svi ok, iako su veliki rivali na tribini, su svi zajedno. Moram reći da je ekipa na tribini bila za poštovanje. Jednostavno se vidi da su normalni momci , i da se nikoga ne boje, tipično ruski.

Gostoljubivi Rusi

Većina je u kežual fazonu, prilično lepo obučeni. Pošto se već prenela buva da je i par srpskih ultrasa prisutno primetio sam gomilu radoznalih i dobroćudnih pogleda, koji su mi potvrdili priču da nas gotive. Pogotovu sam to skapirao u narednih par dana provedenih sa Rujama u Moskvi i Sankt Peterburgu.

Hrvatski navijači malobrojni ali glasni

U drugom poluvremenu zaigrali su i jedni i drugi, i gledao se dobar fudbal koji je zagrejao i situaciju na tribinama. Hrvati nisu iskoristili svoje šanse kao ni Rusi, koji su po meni bili bliži pobedi. Imali su 4 stopostotne šanse i čista sreća je spasila Hrvate. Gostujući navijači su fino navijali u drugom, a najbolje su se čuli kada su 10ak minuta pevali „oooo ooo oooo volim te Hrvatskoooo!“, naravno kad se stadion utiša. Jebiga ipak ih je bilo malo, ali su zaslužili pohvalu za navijanje.

Još jedna potvrda Srpsko-Ruskog bratstva
Dva gotivna detalja su se desila početkom drugog poluvremena. Jedan je kada su domaći ponovo razvili rusku šetalicu, ali naopako i zagrmeli „SERBIJA, SERBIJA“, a drugi kada se odmah posle toga na suprotnoj strani iz lože pored Hrvata pojavio transparent „RUSI I SRBI – BRAĆA ZAUVEK“ sa pratećim nacrtom, koji je ostavio jasnu poruku, a organizovali su ga navijači Lokomotive iz Moskve.Još jedna potvrda ovog mog teksta. Jebote kako sam se dobro osećao.

Rusi celo vreme skandirali Srbiji
Kad smo već kod toga, mnogo ljudi je nosilo obeležja Srbije, majice, zastave, kape. Ekipa Spartakovaca svi u ciganskim duksevimai kapama dole kod ograde celo vreme je skandirala Srbiji. Naravno pridružili smo im se. Bukvalno su nam oteli srpske zastave i celo vreme mahali njima.

Hrvatski igrači izigravali mangupe
Blizu nas pored aut linije na terenu se zagrevalo par hrvatskih reprezentativaca koji su počašćeni raznim uvredama, što na ruskom što na srpskom, koje su zaslužili jer su izigravali mangupe. Jedan od njih je pokazao srednji prst na kvar. Ajde šmeker da je javno gestikulirao, nego na brzaka ko pička, i celo vreme su se nešto kao smejali, kao smešni smo…sumnjam da bi se smejali da nije bilo mreže ispred tribine, ovako ama baš ništa ne može da prismrdi u teren.

Jaka četvorka iz Srpskog
Nismo odoleli a da braću Ruse ne naučimo da skandiraju gostima ono njihovo „pičkice nana na nana“. Do jaja scena je bila gledajući ih kako jedni drugima prenose kako se to izgovara i šta znači, da bi kroz par minuta stvarno zagrmeli. Cenim da su nas prisutni gosti sve lepo čuli i sve lepo razumeli, ali to ćete morati njih da pitate pošto niko nije uspeo posle tekme. Ono „… da Hrvat ne postoji“ nismo morali da ih učimo, svi su već znali. Dajem im jaku četvorku iz srpskog.

Ludi Rusi
Jedan od Spartakovaca se nekako našao na terenu, pa su ortaci istripovali da mu daju srpsku zastavu da ode do kaveza da ih zajebava, ali su odustali na naš nagovor jer bi lika bezveze uhapsili a ja posle morao da se cimam da vratim zastavu. Ludi Rusi.

Tekma se završila nerešeno, a mi završili ispred trafike gde smo gustirali domaće pivo, opuštena bleja na sred ulice.

Potom smo završili u nekom Spartakovom pabu, koga smo zatvorili uz priču sa gostoljubivim domaćinima. Pijani ko Rusi oko pola tri smo otišli kod drugara CSKA koga smo digli iz kreveta i koji nam je u pola tri ispekao pile! Narednih par dana sam proveo sa braćom u razgledanju Moskve i St. Peterburga, koji su, malo je reći, prelepi. Morate videti sami!

PODIJELI