“Evo posle prespavane noci i dana, vidim pisalo se sve i svasta, a kao ocevidac i ucesnik sinocnjeg dogadjaja u Vrscu da napisem i ja par redova vise u formi izvestaja Mnogo me boli ruka i jedva kucam, ali jebiga, sta sad, idemo dalje… Put kao put, interesantan, puno zezanja, poneko pivo, pesma i dosadna i uporna kisa koja nije stala od Beograda… Nas petoro u kolima, nazalost KB ovoga puta u manjem broju, ali jebiga, bitno je da se ide… Da smo prisutni… Stigli smo i cekali su nas drugari iz Vrsca, i 15-tak ljudi iz Bg koji su stigli kolima kao i mi… Imali smo info da su stigla 3 slabo popunjena busa iz Beograda, i da su vec u hali… Tako je i bilo, usli smo i vec je bilo solidno popunjeno u delu za gostujuce navijace… Prvo sto smo primetili i sto je u startu smrdelo je ogroman broj pripadnika zandarmerije… Brojka od vise stotina je najrealnija…
I neverovatan broj dece, devojaka i uglavnom nepoznatih faca oko nas tu oko kopa… Sto se tice igre, ovoga puta spomenucu samo da je bila manje vise interesantna, sta bi bilo da se igralo II poluvreme, ne znam… Navijanje u prvom delu utakmice, solidno.. S obzirom da se spekulise brojkom prisutnih Delija u Vrscu, odmah da kazem da je najrealnije da nas je bilo do 200-250 maximalno… Sve preko toga je izmisljotina mup-a i laz da bi se opravdalo ono sto se kasnije desavalo… Spomenuh broj ljudi vezano za navijanje, manje vise na momente smo bili glasni, ali ne dovoljno…
Smenjivali su se ljudi na sipci pokusavajuci da animiraju masu, ali sada kad premotam film, sve je nekako bilo kao da se sprema sranje, mirisalo je u vazduhu da cela prica nema lep kraj… I upravo su prva sranja krenula oko te sipke, gde je doslo do natezanja sa pandurima koji nisu dali da neko stoji na istoj… A na suprotnoj strani hale, oni jadnici koji sebe nazivaju navijacima, e tamo moze da se stoji… Prica o dvostrukim arsinima, koja je ovde prisutna vec dugo… Poluvreme, svrljanje po tribini, odjednom zbog nekog jebenog duksa ili majice, pocinje pegla izmedju par ljudi iz jedne od vidjenijih grupa.. Znaci nebitna stvar, nesto sto mi sami mozemo da resimo, u krajnjem slucaju to je bilo 1 metar o zandara i mogli su da odvoje njih par i da ih izvedu… Jeste, krenuli su oni na njih, tu se par ljudi ukljucilo u odbranu i to je sve… Znaci u krajnjem slucaju moglo je mnogo drugacije da se resi…
E tu pocinje pakao za sve duzne i neduzne… Krecu bez razloga da biju sa sve cetiri strane sa koje smo bili opkoljeni od samog pocetka i pendreci sevaju kao ludi… Mi koji smo kao iskusniji i koji smo videli da nema izlaza i da sa ovima nema tuce smo podigli ruke u stilu u redu je izacicemo, ali pendreci su sevali sa svih strana po podignutim rukama, glavama, nogama…
U prvom naletu vec je rascopano par glava, krv pocinje da siklja na sve strane… Odjednom sam pritisnut na ogradu iznad tunela i u tom momentu nekih minut, minut i po, ne vidim mnogo tribinu vec pokusavam da spasim sebe da me masa ne prepolovi i ubije… Znaci prolazi mi ceo zivot pred ocima u tom momentu, 12 godina sam na severu i ovakav brutalan napad na navijace nikad nisam doziveo…
U momentu se nekako pomeram u stranu i vidim neke vidjenije ljude koji se nalaze iz ledja zandara ali krvavih i razbijenih glava… Tu je i drugar iz ekipe koji je dosao sa nama, koji je popio pendrek po glavi, ali da li ga je spasila kapa ili sta uglavnom prosao je samo sa ogromnom cvorugom… Krece novi napad zandara koji u sustini nije ni stajao nego jednostavno nisam tih minut video iza sebe, i tada po svaku cenu zele da nas sateraju na uzani prolaz koji je jedini izlaz sa tribine koji vodi ka izlazu iz hale…
U tom momentu podizem svoj duks, jaknu i sal koji su na podu krvavi kao da su potopljeni u krvi… Ruke su mi krvave, okrecem se i provaljujem da svaka treca osoba oko mene ima razvaljenu glavu…. Devojka koju su svi verovatno videli na snimcima, imala je kosu ofarbanu od sopstvene krvi… Neki klinci leze na stepenicama i ne pomeraju se, izgledaju kao mrtvi… Opsti metez, pokusavam da vidim gde su mi drugari i jednog vidim, ostali su nestali u masi… Govorim zandaru da stanu jer ima nepomicnih tela… Kao staju na dve sekunde, i kada su videli da se ljudi mrdaju, jedan od njih sa ekstra seljackim dijalektom izjavljuje: Ziv je, izlazte napolje!!! Sokirao sam se u momentu i deset sekundi sam zanemeo Ljudi preskacu one koje leze, a neki od nas im pomazu da ustanu…
Na sve strane patike, majice, kape, srecom nisam video ni jedan sal, a to je dokaz koliko smo verni svojim obelezjima, i kad nas odvaljuju ne odvajamo se ni po koju cenu od njih Stavio sam sve sto sam imao od odece na glavu i ramena, i ni sam ne mogu da se setim koliko sam pendreka dobio po ruci, glavi, nogama… Puno krvi na betonu, sabili su nas na izlaz, i sad pocinju da biju i ovi spolja i ovi iznutra kako ko prodje kroz spalir zandara Naravno tu vise nema govora o brojki od 200-250 ljudi jer smo razbijeni na bezbroj malih grupica…
I dalje puno krvi kod izlaza, zandari ne daju da se povredjenima pruzi pomoc i najzad nas lagano izvode, dolazim do kola, i tu se nalazim sa drugarima ali jedan fali, zovemo ga, jos je u hali i to na terenu, pricaju sa Ilicem… Naravno Ilicu niko nije pretio kao sto zandari podmecu, jednostavno zajednicki su se dogovorili da nema smisla igrati dalje, mada su neki od nas bili za to da se izadje i odigra do kraja…
Sreca pa imamo drugare svuda u svetu pa i u Vrscu, jedan od njih nas je ugostio i primio kao najrodjenije, pa mu se i ovim putem zahvaljujem… Primirili smo se i okrepili, poskidali sa sebe sve sto je bilo krvavo i put Bg-a smo krenuli oko pola 2… Svetla velegrada smo ugledali oko 3 i otisli kucama gde su nas u kraju docekali kao da smo dosli sa ratista… Eto to je nesto sto nije moglo krace, jer cela prica je jednostavno izgledala u pocetku kao mnogo, mnogo ranijih gostovanja, a zavrsila se kao pokolj… p.s. manipulise se sa brojkom povredjenih, e a da smo se svi javili kod lekara minimum 100-150 lakse povredjenih.
