FK Crvena Zvezda iz Napulja

Zamislite da navijate za klub kome svira pobednička himna Lige Šampiona.Zamislite milionsku zaradu,da imate golgetera poput Kristijana Ronalda i nekoga poput Lea Mesija sa svojim driblinzima.Zatim zamislite posećenost konferencija za novinare,fudbalere koji se pohlepno bore za povišicu plate,kolumniste koji svakodnevno o vašem klubu pišu hvalospeve,zamislite da imate bogate sponzore i ogromnu gledanost mečeva na TV-u.Sada zaboravite na sve ovo što smo pomenuli,stavite na stranu ili jednostavno izbrišite iz glave.Uzmite na primer neku trećerazrednu ligu,gde imate gojazne igrače i pri tome morate da poradite na fudbalskoj taktici,a tim vam je još sačinjen i od fudbalera slabih u duelu koji gotovo svaku akciju uprskaju,ali oni hrabro nastavljaju dalje da igraju.Kopačke su izlizane i pocepane,vreme je učinilo svoje,pa ni teren nije bog zna kakav jer trave gotovo i da nema.Ali zato itekako ima antifašizma i antirasizma,svega onoga što je u suprotnosti sa modernim fudbalom kakav je danas i svim njegovim derivatima.Ovde vlada zdrav duh omladine,stadion nosi ime po crtaču stripova koji je dizajnirao Korto Maltezea.Ovo je Skampia,jedan od kvartova italijanskog grada Napulja,dom nižerazrednog lokalnog fudbalskog kluba Crvena Zvezda!Priča koja će vam biti predstavljena kroz ovaj intervju,nije priča striktno vezana za ultrase,fudbal i velike pobede.Ovo je jednostavno priča o predivnoj fudbalskoj igri i strašću koja ona nosi.

Kako ste došli na ideju da formirate fudbalski klub Crvena Zvezda Napulj?

Rekao bih da je postojala potreba kod ljudi da fudbal kao igru dožive na jedan nov način,slobodan i subjektivan,kako na terenu,tako i na tribinama.Crvena Zvezda je nastala 2006 godine kao fudbalaska ekipa koja je igrala na jednom od gradskih turnira,koji je uključivao nekoliko timova sastavljenih od studenata sa različitih univerziteta u Napulju.Oko kluba se odmah stvorila podrška koja je pratila fudbalere na svakom meču.Trenuci koje su fudbaleri doživeli na terenu zacementirali su veze između njih i navijača,pa je tako nastala i grupa,udahnuvši život nečemu toliko upečatljivom,da smo prvom prilikom kada nam je predloženo da sastavimo tim i pristupimo trećoj lokalnoj fudbalskoj ligi,doneli odluku da taj predlog odmah prihvatimo.Nakon prve ”eksperimentalne” godine izdvojili su se pojedinci koji su počeli da daju uputstva i smernice kako bi klub trebao da funkcioniše.Iako su vrednosti poput antifašizma i antirasizma oduvek bile osnova same ideje oko koje smo se okupili,tokom godina one su samo jačale kroz praksu u delovanju karakterišući naš klub,kako dole na terenu tako i gore na tribinama.

Zašto baš to ime Crvena Zvezda?

Ime je odabrano 2006 god. (u to veme zvali smo se Crena Zvezda Orijentale po univerzitetu na kome smo studirali) na prvom turniru na kome smo učestvovali.Među nama ima dosta fudbalskih poznavalaca i navijača,tako da smo želeli da odamo počast lepoti fudbalske igre koju je donela Crvena Zvezda iz Beograda,postavši šampion Evrope 1990/91.

Organizovano navijanje u ovom trenutku suočava se sa represijom kakva dugo nije viđena:navijačke kartice,zabrana unošenja transparenata,prazne tribine…Čini se da klubovi kao što su Spartak Leće,Kvartograd i Crvena Zvezda nude mogućnost da se izbegnu pritisci, i vrati na tribine raniji entuzijazam kako bi se krenulo iz početka?

Svakako da niže lige nisu toliko u fokusu državnih institucija i medija,tako da efekti represivne politike koja je veoma prisutna na stadionima u Seriji A,ne utiče previše na podršku našem klubu.Ali uprkos ovome,Crvenoj Zvezdi su takođe izricane novčane kazne zbog antirasističkih slogana upućenih partiji ”Liga za Sever” (Lega Lega…govna!) što nas je samo još više usmerilo ka tome da zauzmemo tvrđi stav,i nije nas ni u kom slučaju pokolebalo da nastavimo da pevamo naše pesme.Tematika koja zauzima centralno mesto u našem navijanju je podrška klubu,snaga omladinskog duha,zajedništva…a ne omalovažavanje protivnika na terenu.To nas ne opterećuje.Prema tome opet ponavljam,ono sa čime se mi suočavamo je mnogo manji pritisak u odnosu na Seriju A,a sa druge strane pruža nam se mogućnost da se okupimo i navijamo sasvim slobodno,izražavajući svoj karakter.

Pitanja koja se javljaju vezana za majmunske krike i teritorijalnu diskriminaciju,izazivaju mnogo polemike među navijačima.Da li se za tako nešto može naći opravdanje u vidu mladalačkog bunta ili je to jednostavno neprihvatljivo rasističko ponašanje?Kako vi koji ste na prvoj liniji fronta protiv rasizma gledate gledate na taj problem?

U odgovoru na prethodno pitanje pomenuo sam vam da je naša tribina takođe novčano kažnjena zbog slogana upućenih ”Ligi za Sever” koja se smatra rasističkom.Na osnovu ovoga vam je valjda jasno da su ultrasi itekako ogorčeni zbog rasizma,naročito teritorijalnog koji se javlja prema ekipama sa juga i to se ponavlja iz utakmice u utakmicu.Italija je u osnovi rasistička zemlja,kako sa stanovišta civilnog društva,tako i u institucionalnom pogledu.Činjenica je da se navijačke tribine kažnjavaju zbog rasističkih slogana,međutim nema nikavih posledica u parlamentu za članove ”Lige za Sever”,koji su itekako vređali bivšeg ministra za integracije Sesil Kienge što je paradoks sam po sebi.Tako da jedini efekat koji će ove sankcije doneti,biće porast rasne mržnje van fudbalskih stadiona,a ne unutar njega (što je sa stnovišta sporta dobro jer onda u okvru sportskih takmičenja neće biti ekscesa),međutim nije dobro što će na ulicama rasizam biti slobodan da se razvija i širi,kao i u državnim institucijama.

Nakon više od deset godina aktivnosti,vaše ime je postalo nadaleko čuveno među navijačima velikih italijanskih,pa i svetskih klubova koji su vam ukazali poštovanje.Kako gledate na to?

Mi održavamo veze sa brojnim fudbalskim klubovima u nižim ligama i njihovima navijačima: Istorijski Centar Lebovski(Firenca),Atletiko San Lorenco (Rim),Brutium (Kozenca)…koji su pokazali da njihova borba itekako može biti održiva.A što se tiče profesionalnih fudbalskih klubova imamo dobre odnose sa Panatenaikosom (Grčka),tačnije sa grupom Gejt 19,sa kojima delimo zajedničku viziju negovanja narodnog fudbala (oni su takođe napravili svoj samofinasirajući fudbalski tim sačinjen od navijača koji se takmiči na lokalnom nivou),ali u svakom slučaju naše ime je vrlo dobro poznato među navijačima Napolija.
Da li se vaši projekti odnose na fudbal sam po sebi ili su bazirani na poruke koje se mogu čuti sa tribina?Šta je u stvari pozadina tih projekata?

U okviru naših projekata,fudbal zauzima centralno mesto.Međutim nasuprot logici koja dominira modernim fudbalom,naš način ostvarivanja pobeda i razvoja kluba je dijametralno suprotan i razlikuje se u tome što mi ne želimo da žrtvujemo naše principe i identitet,što opet znači da postoji rizik da ostanemo naredne četiri godine u trećoj lokalnoj ligi i da ne dočekamo promociju u viši rang ukoliko je to potrebno da bi se naši ciljevi ostvarili.Ipak fudbal ostaje u fokusu kao moćno oruđe u našim rukama.Naš san je da pokrenemo školu narodnog fudbala dostupnog svima,gde ćemo se svi okupiti i povezati,dajući ovoj igri novi smisao bavljenja njime.Da bi to ostvarili,uskoro ćemo pokrenuti radionicu za decu u napuljskom kvartu Santa Ćiara kako bi pripremili tim za Mediteranski antirasistički turnir koji startuje u Palermu,a završava se u Napulju u maju.

Kakav je vaš odnos prema ovakvom fudbalu kakav je danas?

Mi nemamo nikakav odnos prema fudbalu kakav je on danas jer je pod pokroviteljstvom institucija u kojima mi sebe ne vidimo.Mi imamo svoju priču,borimo se protiv komercijalizacije sporta i negujemo drugačiji tip navijačkih tribina i tifoza kao takvih.Takođe sa ekonomske tačke gledišta naš put je potpuno drugačiji.Mi smo pre svega samofinansirajuće sportsko društvo koje se suočava sa brojnim teškoćama,što znači da ne dobijamo nikavu pomoć odozgo,niti nam teče med i mleko.Prihodi od TV prava,ogromne svote novca i varvarska globalizacija nisu deo naših uverenja kojima se vodimo.

Da li ste nailazili na prepreke na vašem putu?

Nailazili smo na brojne prepreke.Zapravo mi se početkom svake nove sezone pitamo da li ćemo izgurati do sledeće.Postoje ekonomske teškoće,birokratski problemi (vezani za zakup i održavanje terena) kao što postoje problemi vezani za kadrovska pitanja,jer činjenica je da većina nas studira i radi,ljudi odlaze ili su prinuđeni da smanje svoj angažman jer nemaju previše slobodnog vremena.Međutim mi se svojski trudimo da prevaziđemo ove prepreke snagom naše grupe i diskusijom među nama samima dođemo do najboljeg rešenja.

Kako se finasirate?

Finasiramo se sami od svojih sredstava.Postoji mesečna kvota koju izdvajamo za igrače,upravu,navijače…Imamo i jednu malu lokalnu kompaniju koja se bavi izvozom i uvozom prehrambenih proizvoda ,koja nas takođe sponzoriše,a tu su i razni događaji na kojima skupljamo dobrovoljne priloge,poput večera i proslava na kojima prodajemo materijal: majice,dukserice,značke…

Kako je vaš projekat prihvaćen na lokalnom nivou u samoj Skampiji?Situacija je sigurno veoma teška?

Naprotiv,naš projekat ima veoma pozitivan uticaj na lokalnu zajednicu,jer čitav niz aktivnosti je godinama razvijan u ovom delu Napulja.Konkretno u Skampiji smo postali deo mreže društvenog sektora kao što su Mamut,fudbalske škole Arći Skampia,asocijacije Polići Verdi i Gridas,izdavačke kuće Marota i Kafiero…itd.Sa tačke gledišta mnogih ljudi ovde,sve je više lokalaca koji prate naš klub i pridružuju se tifozima.Skampija je naš dom (ne samo zbog toga što živimo u njemu,već i zbog našeg stadiona Hugo Prata u kome provodimo dosta vremena),i bez obzira što često ovaj kvart može biti sumoran,mi se trudimo da stvari promenimo na bolje.Sve ono što smo postigli samo jača našu volju da ovde ostanemo,trudimo se da povežemo periferiju i centar grada,da popunimo tu prazninu,jer od zvaničnih institucija nema nikave vajde.Zvanične institucije samo podstiču predrasude,marginalizaciju i isključivanje jednog dela građana sa periferije.

Kako doživljavate politiku na tribinama?

Na tribini mi se pre svega trudimo da stvorimo grandioznu atmosferu u kojoj će svako moći da se prepozna i uzme učešće.U isto vreme naš projekat se zasniva na vrednostima antifašizma i antirasizma,tako da mi osećamo potrebu da izrazimo naše mišljenje kroz slogane i parole koje se bave društvenim i političkim pitanjima.To što radimo nedvosmisleno predstavlja anomaliju u današnjem fudbalu,tj. ne prati logičan sled događaja koji dominira na terenu i na tribinama.Fudbal jeste pre svega igra,ali u fudbalu ima dosta politike,kao što ima i demagogije.Zamislite samo koliko ima teritorijalnog rasizma.Mi respektujemo one koji imaju drugačiju tradiciju,gde je zabranjeno da se politika pojavljuje na tribinama,ali za nas je fudbal jedan oblik otpora.

Ti si već više od deset godina na tribini,šta je to najlepše i najružnije što pamtiš sa fudbalske tačke gledišta,a šta sa navijačke tačke gledišta?

Hmmm…čekaj da razmislim…bilo je tu zaista lepih i groznih stvari.Najgore čega se sećam sa fudbalske tačke gledišta je poraz koji smo doživeli rezultatom 5:1 od tima sa kojim smo bili u istom rangu takmičenja tokom naše premijerne sezone.U početku smo svi bili veoma zabrinuti,ali od tada pa u nastavku nismo izgubili više nijednu utakmicu.Najlepši momenat bi bio recimo ove sezone,protiv tima sa kojim smo se borili za ulazak u viši rang FK Atletiko Flegreo,koji nije ni nalik nama po tome kako funkcioniše,jer predstavlja investiciju pojedinca u fudbalski klub,gde je evidentno da šira društvena zajednica nema nikakve koristi od takvog sportskog društva.A što se tiče tribina,najlepše uspomene su vezane za naše susrete sa navijačima klubova sa kojima smo na istim talasnim dužinama (Lokomotiva Flegrea i Lebovski).Najgore što nam se dogodilo bilo je zatvaranje našeg stadiona Hugo Prat u Skampiji ovih dana.Zahvaljujući svakodnevnim protestima uspeli smo da se izborimo za ukidanje odluke,oštro smo reagovali na nepravdu vršeći pritisak na opštinske i gradske institucije, i sada smo spremni da se vratimo na stadion i podržimo naš klub Crvenu Zvezdu.

Reci nam za kraj,da li je drugačiji fudbal zaista moguć?

Mi se nadamo da jeste.Držeći se našeg puta mi smelo i ponosno koračamo ka cilju u skladu sa našim uverenjima.Nakon skoro deset godina ljudi oko nas shvataju značaj našeg rada,gurajući nas napred jer žele da približimo ove naše ideje što široj zajednici,da nas upoznaju i shvate da ukoliko se udružimo,možemo da promenimo stvari na bolje.Jer fudbal iako je samo sport,mi na njega gledamo kao na čistotu fizičke kulture dostupne svima,koja bi trebala da inspiriše društvo i promoviše okupljanje,kooperaciju,zdrave vrednosti zajedništva i bratstva.Drugačiji fudbal je moguć jedino ako je zasnovan na participaciji naroda i slobodi u odlučivanju,a ne na ekonomskom interesu.Želeo bih da se zhvalim Ireni Espozito i svim ljudima oko Crvene Zvezde.

ŽIVEO NARODNI FUDBAL!
ŽIVELA CRVENA ZVEZDA!