Mančester Junajted je u bližoj historiji osvojio prvenstvo Engleske kao i Ligu šampiona ali čini se da iz godine u godinu gubi ono što je ipak bitnije od toga, nešto što se novcem ne može kupiti, a to su navijači, bar oni najverniji i najzagriženiji. Kupovina kluba od strane američkog milionera Malkom Glejzera je navela revoltirane navijače da osnuju svoj klub u kome će se ceniti prave vrednosti, u kojem će se misliti na navijače! Razloga za napuštanje Old Traforda ima dosta, od cena godišnjih karata (koje rastu svake sezone), astronomskih plata igrača pa sve do loše atmosfere na tribinama, na kojima je čak i zabranjeno stajati!

Modernizacija fudbala je sve uništila, a to su na svojoj koži prvi osetili navijači najvećih klubova. Jednostavno oni više nisu osećali da je to njihov Junajted, previše stvari ih je odbijalo i teralo sa stadiona. Kako bi ponovo osetili tu magiju koja ih je godinama vukla na tribine osnovali su svoj klub, United of Manchester.

Klub je osnovan 2005. godine, a preko hiljadu ljudi je učestvovalo u prikupljanju sredstva za pokretanje cele priče. Organizovan je veliki trening za sve zainteresovane da igraju za klub, pojavilo se preko devetstotina igrača od kojih je sedamnaest izabrano za prvi tim. Za svega nekoliko meseci, broj finansijera se povećao na četiri hiljade pa je na računu u banci prikupljeno čak sto hiljada funti. Svoju prvu sezonu su odigrali u poslednjoj, desetoj, ligi. Utakmice su igrali na iznajmljenom terenu Burija nadomak Mančestera. U prvoj sezoni prosečna posećenost je bila oko dve hiljade. Osvojeno je prvo mesto, a na proslavi titule prisustvovalo je preko pet hiljada navijača. I u naredne dve sezone su uspeli da obezbede plasman u viši rang tako da ovu sezonu počinju u sedmoj ligi. United of Manchester nije napredovao samo po ligama, i klub je iz godine u godinu bio sve ozbiljniji. Sada poseduje svoju internet prezentaciju kao i svoju TV stanicu, broj navijača koji prate klub se konstanto povećava, privukli su dosta sponzora, ali po ustavu kluba nema nikakvih natpisa na dresovima.Pored ovoga u ustavu još stoji i da će se uprava maksimalno boriti protiv komercijalizacije kluba, da će ostati neprofitno preduzeće i da će se karte uvek prodavati po pristupačnim cenama. Što se navijača tiče, oni uživaju u svom klubu, i slobodno se može reći da žive navijački san jer su oni klub, svaki od njih ima udela u funkcionisanju kluba i svačiji glas se uzima u obzir prilikom donošenja bitnijih odluka. Urađeno je dosta zastava, peva se devedeset minuta, prati se klub gde god da ide, među njima ima i mladih i starih, napravljena je jedna porodična atmosfera na tribinama.

Pričamo sa Lijem, jednim od strastvenijih navijača što dovoljno govori njegov nadimak na tribini – ”Passion”.

Koji su glavni razlozi za napuštanje Old Traforda?

Lee: Mnogi tvrde da je glavni razlog za osnivanje našeg kluba kupovina Mančestera od strane Glejzera međutim nisu u pravu, to je samo bila kap koja je prelila čašu. Nezadovoljstvo traje godinama, smučilo nam se više da plaćamo papreno skupe ulaznice, da smo primorani da sedimo, da prisustvujemo pozorišnoj atmosferi, mi to ne želimo! Mnogi imaju neke svoje privatne razloge zašto više ne žele da prate Mančester Junajted, neki recimo ne žele da daju ni funtu Malkomu Glejzeru, mnogi su oduševljeni atmosferom na našim tekmama atmosferom koja je nezamisliva za Old Traford. Mogu vam reći da sa nama idu i ljudi koji su odavno prestali da idu na Mančester, mnogo pre Glejzera, naša priča ih je vratila na tribine! Svake sezone sve više i više ljudi ne mogu da priušte sezonsku kartu za old traford čija se cena povećava svake godine, to su najvatreniji navijači i sve ih je manje na velikom stadionu. Upravi to nije problem, jer kako je klub postao globalni brend nije problem napuniti tribine ali sastav tih tribina je sve lošiji i lošiji.

Čuli smo pesmu pesmu za Rio Ferdinanda…

Lee: Da, taj čovek nema obraz. Mrzimo ga! Kada je produžio ugovor, bukvalno je ucenjivao klub i tražio astronomske cifre iako smo ga i mi i taj klub podržali i bili uz njega duž osmomesečne zabrane zbog sumnje da je koristio doping. Nezahvalno đubre!

Da li neki od vas i dalje idu na Old Traford? Da li se putuje na gostovanja sa Mančesterom?
Lee: Među nama svakako ima onih koji prate oba kluba ali njih je jako malo, a i oni retko idu na domaće tekme, uglavnom posećuju gostovanja kako po Engleskoj tako i po Evropi. Jezgro ekipe prati samo FKUM.

Reci nam nešto o atmosferi koja vlada na vašim utakmicama?

Lee: Atmosfera je sjajna i što je najvažnije kako vreme odmiče ona postaje sve bolja i bolja! Sada se svi međusobno znamo, svi smo jedna velika porodica. Duž cele utakmice se stoji na nogama i svakog trenutka pokazujemo našu strast prema klubu. Imamo jedan od najraznovrsnijih repertoara što se pesama tiče pa se devedeset minuta čuje navijanje sa naše tribine.

Da li idete na sva gostovanja kluba i koje vam je najbrojnije do sada?

Lee: Iskren da budem, propustio sam nekoliko prvih utakmica kada je klub osnovan jer nisam znao na koju stranu da odem. Kada sam prvi put otišao na tekmu FKUM, bio sam oduševljen. Kada sam išao stepenicama na tribinu, osetio sam strast koju nisam osetio godinama na Old Trafordu od tada sam redovan i kod kuće i na strani. Najbrojnije gostovanje nam je bilo u Blekpulu, bilo nas je oko četiri hiljade. U prvoj sezoni većina naših domaćina je moralo da nas ugosti na većim stadionima od njihovog, a glavni razlog je naša brojka koju je bilo nemoguće smestiti na male stadione. Što se domaćih utakmica tiče, rekord nam je preko šest hiljada navijača na poslednjoj utakmici minule sezone. Iako smo izgubili 1 – 0 atmosfera je bila nezaboravna.

Da li ste nekada imali problema sa lokalnim momcima na tim gostovanjima?

Lee: Zbog naše brojnosti u gostujućim gradovima privlačimo razno-razne idiote koji žele da nas napadaju. Dva puta smo bili napadnuti od strane huliganske ekipe Stouk Sitija (The Naughty Forty) ali oba puta smo ih jurili. Imali smo problema i sa ekipom Lidsa ali tada je pandura bilo previše pa nije moglo biti ništa posebno. Naša ekipa je jako povezana, naučili smo da brinemo jedni o drugima u takvim situacijama. Videćemo ove sezone kako će biti jer imamo gostovanja u Jorkišu, Mersisajdu i Notingemu. Svi nas gledaju kao navijače Mančester Junajteda pa imamo protivnike sa svih strana zbog njihove ljubomore na naš uspeh.

Kakav vam je odnos sa igračima?
Lee: Sa igračima smo u sjajnim odnosima, sjajni su momci! Piju sa nama po pabovima i uvek imaju vremena za nas. Posle tekme zajedno idemo na piće, ista priča je i sa menadžerom i trenerima.

Vidimo dosta zastava na vašim utakmicama, hoćete nam reći nešto o vašim podgrupama.

Lee: Najaktivnije podgrupe su: “Tameside” “Bury” “Leigh” “Salford” i “South Manchester”. Inače, imamo preko dvadeset podgrupa, imamo i iz Australije, Novog Zelanda, Nemačke, Švajcarske… Svaka ekipa ima svoju zastavu koju nose i na domaće i na gostujuće tekme. Imamo i dosta zastava sa parolama tipa: “ 2 Unitedes 1 Soul” (2 Junajteda – 1 duša), “I don’t have to sell my soul” (Ne moram prodati svoju dušu) ili “Love Unite – Hate Glazers” (Voli Junajted – Mrzi Glejzera).

Da li ste imali problema sa ostatkom navijača Mančestera kojima se nije svidelo vaše odvajanje?
Lee: Da, imali smo. Na lokalnom derbiju protiv Salford Sitija oni su uleteli na teren sa transom “FC Judas scum – We are loyal” ali to su idioti. Parola im je besmislena, mi sigurno nismo osnovali svoj klub da bi na njemu zaradili. Ma idioti…

Reci nam nešto o vašem odnosu sa ultrasima Torina?
Lee: Sve je počelo preko interneta, jedan od njih je čuo našu pesmu i napravio verziju za Torinove ultrase. Otpevao je ortacima i zajedno su je pevali na utakmici protiv Rome da bi za dve nedelje protiv Livorna cela tribina prihvatila pesmu. Kažu da im je strast koju su izražavali preko ove pesme pomogla da ostanu u ligi pa su nam jako zahvalni. Planiraju da dođu u oktobru na našu tekmu, a nas 15-ak će ići na njihovu prijateljsku tekmu protiv Fulama u Londonu.

Planovi za budućnost?
Lee: Što se kluba tiče najbitnije je da ostanemo ovo što jesmo, a sve ostalo će doći samo. U planu nam je izgradnja stadiona, po mogućstvu što bližeg Mančesteru. Sada, iznajmljivanje stadiona po tekmi plaćamo 5 soma funti što godišnje dođe preko sto hiljada! A za navijače ne brinem, uveren sam da će nas biti sve više i više!

PODIJELI