Prica o Antoniju De Falkiju

Antonio je 19-ogodisnji navijac Rome koji je vec u tim godinama bio jedan od najvernijih navijaca Rome i nije propustao nijednu utakmicu rimskog kluba. Nakon gostovanja u Komu odlucio je i pored majcinog ubedjivanja i negodovanja da ipak ide u Milano. I pored velike mrznje romanista i milaneza Antonio je sa grupom prijatelja odlucio da na putovanje ne ide organizovanim prevozom vec da odu vozom. U Milano su stigli rano ujutru sa jos jednom grupom Rominih navijaca koji su odlucili da ostatak grupe sacekaju na zeleznickoj stanici. Medjutim zajedno sa još trojicom prijatelja Antonio je odluči da se uputi ka San Siru više “na svoju ruku”, istupanjem od ostatka ljudi iz grupe. Sa žuto-crvenim šalovima skrivenim ispod jakni, oni su već oko 11:30 bili ispred San Sira (utakmica je počinjala u 16č).

 

 

Ubistvo je počelo sa osmehom i nevinim pitanjem: “Izvinite, imate li cigaretu?” Antonio de Falchi je upravo sišao sa tramvaja sa svojim prijateljima, hodao je dve stotine metara između terminala na 24 u Piazzale Akum do tribine  broj 16. San Siru, one koja je rezervisana za posetioce. Nekoliko metara od vrata su sreli dečaka od oko osamnaest godina.

Dečak traži cigaretu, ali Antonia upućuje u zamku i pokušava da reaguje skrivajući rimski naglasak. Drugi pokušava ponovo: “Da li znate koliko je sati?”, A Antonio: “Pet minuta do podneva”. Ali ovog puta rimski dijalekat izlazi jasno, nepogrešivo; to je njegova smrtna kazna. Dečak u farmerkama ima potvrdu da je ispred “neprijatelja”, vraća se i pravi gest. Iza betonske zgrade, neka vrsta kružnog bunkera koji je deo gradilišta za treće faze prstena, niče najmanje trideset ljudi, svi su mladi, neki vrlo mladi. Oni žure prema četvorici momaka koji pokušavaju pobjeći.

 

 

Rimski akcenat odao je Antonija, i u istom trenutku su se sva četvorica dala u bežaniju…Ova trojica već uveliko uhvatiše maglu, za razliku od Antonija koji se sapleo i pao. To je bila odlična prilika za tridesetak milanista da ga dobro ispesniče…umesto par masnica i preloma kao što to obično biva, Antonio ostaje potpuno bespomičan na zemlji. Decak od tek 19 napunjenih godina, duge kose , visok i suvonjav ostaje da lezi na plocniku. Posle 30 sekundi, milanisti su se razbežali do dolaska policije. Ubrzo stižu ambulantna kola, međutim, Antonio je već na putu do bolnice preminuo. U međuvremenu je policija u blizini stadiona privela trojicu sumnjivih navijača Milana.

 

Romini navijaci vec godinama prave grafite, zastave pa i koreografije sa Antoniovim likom, a njegova smrt je jedan od razloga zbog cega ce sa Milanezima ostati zakleti neprijatelji…