Za ovu temu postoji milion anegdota, takvih Grobarskih priča, gostovanja da bi bilo katastrofalno ne staviti ih na papir, prepričati, podsetiti se nekih ludih vremena, drugara koji nažalost više i nisu sa nama… Od koje utakmice početi, od kog gostovanja krenuti…
Posetio sam mnoge sportske događaje, stadione, hale ali smatram, garantujem i potpisujem, ko jednom nije kročio u Crnogorske Golubovce, taj ne zna šta je najluđi stadion na svetu.. Vidi čovek Madrid, Milano, one Ukrajinske i Beloruske spesjs šatlove ostane bez teksta.. A sa druge strane imate Golubovce, stadion koji je zajebao sve živo, gostovanje za sva vremena..
Tih godina dok smo još uvek bili federacija Srbije i Crne Gore, često se išlo u Golubovce, to malo mesto koga da nema aerodrom mislim da ni na karti ne bi postojalo.. Na tom Crnogorskom San Siru, igrali su i Zeta i Kom, fudbalske velesile.
Grobari su mogli da propuste čak i derbi na marakani ali gostovanje u Cg e to burazeru nije dolazilo u obzir.. Taj put vozom do Sutomora se meni ponekad činio da traje i po 48H. Kako sam unapred žalio sve one ljude, koji su ni krivi ni dužni putovali sa nama tog dana vozom.. Imao sam osećaj da su kupili kartu za voz koji je vozio ka paklu .
Tog maja 2005 igrali su Zeta – Partizan.. Lepo vreme, Maj mesec, more, kupanje.. Gostovanje koje se ne propušta. Da baksuz bude veći, radila se čuvena brza pruga Bgd-Valjevo, pa se moralo na Kragujevac, Čačak pa na Užice… Iz meni ‘poznatih’ razloga , ja krenem ranije i kao čekaću voz u Užicu.. Da preskočim čuvenu prvu ručnu kočnicu koju su Grobari aktivirali već kod Sajma …
Uglavnom po priči Grobara, kada su putnici, kondukter i otpravnik vozova, videli tu masu Grobara, koji su već dobro cirke pokušavali da uđu u voz, uredno molili putnike da izađu iz voza da će im karta važiti i narednog dana, jer su znali šta ih čeka jbg ljudi imaju obaveze, moraju na put a verovatno su imali i želju da upoznaju Grobare na tom putu…
Nije voz ni izašao iz stanice a Stepa već aktivira ručnu..Taj dečko je aktivirao više ručnih kočnica nego svi ljudi na ovom svetu, kojima je to bio posao . Njega kada vide, kondukterima se prevrće u stomaku.. Imao je on i svog ortaka koji ga je menjao i imao ključeve od svih kupea, pa i onih Vip, čuveni Toma iz Ns.. Njih spojiš u voz i dobiješ pritisak, šećer i nervni slom.
Aktivira se ručna, Pale se baklje, gori voz.. Ni minut vožnje a kreće ludilo.. I tako svakih narednih sat vremena.. I onda voz staje u Kraljevo gde momci koji su mladost ostavili u vozu čuveni Pruga boysi izlaze, ” slučajno ” naiđi na otvoren frižider sa sladoledom i ti momci da se sladoled ne bi otopio, jbg ne ide da propada, pokupe sve kartone i podele Grobarima…
Delili sladolede kao Božić Bata, tada je izašao King sladoled, jela Stoka po 3 komada odjednom . I onda dolaze momci u plavom, frka, tuča i napolju i u vozu.. Haos.. Posle nekog vremena situacija se malo smiri, uđe brdo murije u voz i kaže komandir ako budemo nekog videli sa sladoledom odmah hapsimo.. Napeta situacija, muk u vozu i u nekom vremenu čuje se glas u poslednjim vagonima, A be Bate, Kuj mi uvali ovaj Pruga boysi odradili posao i mučenici nisu gledali koju kutiju kome daju, njima ostao Rumenko dok su svi dobijali kvalitetne sladolede.. Smeh u celom vozu..
Konačno kreću.. Voz kasni dobro, umro sam čekajući ih u Užicu.. Znam samo da sam imao zadatak da kupim tone alkohola, jer su sve što su imali popili do Užica.. Voz staje na stanici a te glave i dan danas patim.. Deformisani face, vrište, balave, krv im u očima… Sunce ti, kao da voz prevozi Zombije a ne Grobare.. I tako sve do CG..
Konačno su neki zaspali pred stizanje u Sutomore.. Ali tamo nas čeka sunce, more… Polovina voza uskače u more onako pijana i očekivao sam da će pola da se podavi.. Većina nije znala ni da pliva a gledaš ih već su kod bova… Ni more nije htelo da nas uzme i primi.
Zauzimaju se bašte u Sutomoru, deo spava na plaži, ostatak Grobara pije jutarnju rakiju, kao da se celu noć nije cirkalo.. Provodi se vreme, bacaju pegle, nastavlja ispijanje Loze, piva.. Polovina se nije ni platila, ljudi komotno naručuju piće za sve a u džepu ni eura .
U Sutomoru se ostalo do popodne, odakle se vozom išlo u Golubovce, u korteu… Teturaju se ljudi ali idu, kao da su na maršu za Krf i idu preko Albanskih vrhova… Na ulazu stadiona, piše Strogo zabranjen ulaz nevovlašćenim licima, a vrata kao na Poljskom wc-u, vezana žicim, možeš tenk da uneseš. Kače se zastave, tribina bez stolica, bez redova, obična livada, a na njoj ostaci neke armature , cigle, blokovi, trava porasla pola metra.. Veće šance imaš da te ujede neka zmija nego da vidiš akciju na terenu… Ludilo.. Ništa se ne vidi, pregled na tribini Nula, duplo golo.. A upeklo sunce, Grobari više u stanju kome nego živog čoveka.. Polegali, zaspali moj brat Ranković, na ogradi vodi navijanje, pokida se čovek.. A ispred njega jedno 20 lokalnih momaka koji daju svoj maksimum i prate ga
Koliko je ljudi bilo u stanju da bodri klub i koliko su im bila interesantna dešavanja na terenu govori činjenica da su pojedinci jedan period molili i one grdosije od policajaca, svi brat bratu po metar devedeset i jedno 100 kg.. Šake ko lopate, da im dozvole da ispale po koji metak u vis iz njihovog službenog pištolja, mole ljudi i pregovaraju ma Strašno.. Drugi deo Grobara, koji ne drema, opušteno izlazi sa stadiona, ide do mini prodavnice i unosi dvolitarke piva, opet sladoled, čokolade.. Bože me sačuvaj.. Nikada dužih 90 minuta nisam imao.. Smolio se sudija, svirao kraj, mi pobedili a koji je rezultat bio, pojma nemam, niti ko od prisutnih i zna.. Nije to bilo u prvom planu.
Po povratku, polegala stoka po podu, onim rešetkama što služe za prtljag, pocrkali… Voz je ličio na pogrebno prevozno sredstvo, mogli su nas kolektivno na neko groblje, ne bi pogrešili a i verujem da se niko ne bi ni bunio a ni osetio…
Te Golubovce, bih voleo opet da izvučemo… To čudo od stadiona Evropa nije videla. To su bila neka luda vremena.. Možda sam i odužio sa pričom ali neka bude uvod za neka lepa podsećanja, priče stoke Grobarske.. Jedno gostovanje je zbližavalo ljude, pravilo ekipe, stvaralo drugare za ceo život!!!
