U nedelju, 17. septembra, po 106-ti put u nashem fudbalskom prvenstvu sastali su se Vojvodina i Crvena Zvezda. Ambijent pravi fudbalski, prepune tribine, kvalitetan fudbal i – nastavak tradicije: u poslednjih 14 susreta, Zvezda je samo jednom odigrala nereseno, a ostalih 13 puta – dobila. Ipak, ovoga puta, do pobede se doslo teze no ikad ranije.

No .. krenimo redom. Najpre o samoj utakmici, a onda po starom dobrom obicaju poslednji deo texta bice navijacki, posvecen gostovanju Delija u ovom gradu.

Dva – nula za Zvezdu u Novom Sadu, uz pregrst sansi na obe strane, kojih je, ruku na srce, evidentno vishe bilo pred golom Kocica.
Ipak, u konacnom skoru prevagu je odneo kvalitet i iskustvo igraca u belim dresovima (kazem belim, jer je Zvezda crveno-belu kombinaciju morala da ustupi domacinu).
Iako umorni od puta i teske utakmice sa engleskim Lesterom, igraci Zvezde znali su da sacuvaju mrezu netaknutu, a najvise zahvaljujuci onom cudu od naseg golmana 🙂
Kocic je branio u nekom transu, skidao je lopte koje su letele ka samim uglovima gola, a parade koje je pravio – do besvesti su izludjivale lale, koje su imale u pojedinim trenucima i aposlutnu kontrolu igre, ali..
… dzaba im 🙂

No.. o tom potom..

 

Muslin ja na teren izveo sastav koji se u tri stvari razlikovao od onog iz Lestera: Pjanu je zamenio Stevanovic, a Markovica – Zoric. Naravno, posto nije bilo Glogovca u prvom timu, njegovo mesto medju prvih jedanaest zauzeo je Gvozdenovic, koji je igrao na svojoj standardnoj poziciji – levog spoljnjeg. Dakle..

CRVENA ZVEZDA protiv Voshe: Kocic – Zoric, Vitakic, Lalatovic, Bunjevcevic – Lerinc, Gvozdenovic, Bo�kovic (od 75. Bajcetic), Acimovic (od 81. Markovic) – Drulic, Stevanovic (od 75. Pjanovic)

 

Od prvog minuta “lale” su pokazale zasto su pre ovog kola sa pravom bile na drugom mestu. Ekipa koja pod Okukinom komandom deluje prilicno mocno, sa extra igracima poput Belica, Bogdanovica, Tanasijevica, Muline i Francishkovica – posteno je namucila nasu Zvezdu, i to vec od prvog minuta kada je Bogdanovicev sut zavrsio tek pored leve stative. Opasni su bili Novosadjani i iz kontra-napada, jer im je napadacki tandem uzasno brz, ali, sve je to bilo bez neke vidljive sanse u prvom delu igre..

No, da ne bih ja samo hvalio te lale – da kazem da se imala i Zvezda cime podiciti u tom prvom poluvremenu:
Najpre u 35. minutu precka Boskovica (iz slobodnjaka), a odmah zatim i stativa (kada je Zoric natrcao na odbijenu loptu). Pa onda par finih proigravanja Acimovica, po koji prodor uz vec vidjene driblinge Lerinca, i naravno – gol…
U tom, 44. minutu, Zoric je sjajno prosao po desnoj strani, zavrnuo loptu ka sredini kaznenog, a Stevanovic bio najspretniji i uspeo da savlada golmana Todica iz neposredne blizine. Dakle, 1:0, pred sam kraj poluvremena – najsladje moguce vodjstvo 🙂

A opet.. drugo poluvreme nije donelo vecu sigurnost u igri momaka iz Beograda. Naprotiv, Vosha je krenula ko luda, i u periodu od 60. do 70. minuta imala cetiri fantasticne sanse. No, to su vec one gore-opisane situacije, kada je Kocic pokazao zasto je bas toliki ljubimac Severa: shutevi Belica i Bogdanovica (sve iz daljine) – zavrsili su u rukama golmana Crvene Zvezde, bas onda kada se to cinilo nemogucim.

Ipak, Zvezda ne bi bila Zvezda, da nije uspela relativno brzo da se skocka, da sredi i poveze svoje redove, narocito od ulaska Pjanovica, Bajcetica i Markovica. Stali su Muslinovi izabranici na loptu, pokazali su zatim zasto su sa pravom shampioni ove, kakve-takve, zemlje, i ponovo razgalili srca Delija. Narocito pred sam kraj, u 83. minutu, kada je sa leve strane napada, negde u visini kaznenog, Markovic sjajno oshtro centrirao iz slobodnjaka, a Pjanovic glavom zatresao mrezu Voshinog gola i postavio konacan rezultat – 0:2.

Sto se dakle, same igre tice, svi prisutni mogu biti zadovoljni: Novosadjani – zato sto im se ljubimci nisu obrukali, vec su u porazu teren napustili uzdignute glave usled sjajne igre, a Beogradjani – zbog nove pobede voljenog nam tima, koji je iako iscrpljen od silnih napora sa Englezima – odigrao zadovoljavajuce i uknjizio tri nova boda. Uostalom, i Muslin i Okuka su utakmicu ocenili ‘sa najboljom u poslednjih par godina’, pa zasto bi smo mi tu nesto vishe pametovali? 🙂

E, sad .. onaj zanimljiviji deo.. Delije u poseti Novom(e) Sadu 🙂

Cigani su u tri vece grupe stigli u Novi Sad, uglavnom vozom. Prva grupica je stigla jos oko 13 casova, druga grupa od 150ak nas je stigla oko 15h, a treca (opet oko 150 ljudi) – dva sata pred pocetak tekme, dakle oko 5 popodne..
Ono sto je odmah bilo primetno, vec u vozu, bilo je sjajno raspolozenje, mozda podstaknuto cinjenicom da se za sam stadion spremala nevidjena feshta.. no ..
o tom potom ..

Panduri grada Novog Sada nisu u nekom narocitom broju ispratili kolonu koja se kretala od zeleznicke stanice do samog stadiona, tako da je masa ljudi uspela da se izvuce i pored striktnog naredjenja (koje je glasilo :’svi, do jednog – pravo na stadion, nema napustanja gomile, nema stajanja niti izlazenja iz kolone, pravac ka stadionu’) Oni koji su dosli do stadiona, tu su ostali dobra 2 sata, da bi se i murija koja ih je obzbedjivala razilsa kada je pocela kisha, pa se tako grad opet napunio Delijama.
Dakle, posto je par desetina njih vec ranije uspelo da se iskrade u sporedne ulicice, prepustili su se omiljenoj zabavi pred tekmu u Novom Sadu – ispijanju piva i .. prebijanju onih “lokal-patriota” koji jos nisu ukapirali da jedini tim u crveno-belom koji valja – jeste Zvezda 🙂

Elem.. shetajuci tako u manjim grupicama, trojica pripadnika Lunatics-a naisla je, koji sat pred tekmu, na 15ak Slaninara. Grupa koja im se kretala u suprotnom smeru nije odavala neki narocit utisak huligana, pa zato i ne cude reci prozivke ‘Sta je sise slaninarske?’ Medjutim..

.. “sise” izvadishe iz shteka prilicno dobro sakriveno kamenje i stangle 🙂

Evo kako to opisuje jedan od ocevidaca:

“Igrom slucaja bio sam prisutan oba puta….obe tuce su se odigrale u krugu od oko 20 metara i oba puta je ista grupica novosadjana bezala od nas. Prvi put su 2 Lunaticsa pocela da prozivaju tu grupicu, koja se prvo udaljava nekih 10ak metara i tek onda odgovara na prozivke. Na njihovo “picke ciganske” krecu ta 2 lunaticsa, 1 iz Kenjaj! i 5 Heroesa da jure firmovce. Ovi dolaze do jednog kontejnera i naoruzavaju se ciglama, stanglama i flasama i krece zasipanje istim….tada jedan Lunatics izlece ispred firmasa i ovaj drugi krece sa stanglom na njega, ali ubrzo svata da nema muda da ga udari i krece da bezi…u isto vreme lik iz kenjaj! pali baklju i gadja novosadjane i oni definitivno beze……medjutim posle jedno pola sata oni obilaze kvart i dolaze sa druge strane. Usput nekom skidaju zvezdin sal i predstavljaju se kao Delije Subotica i prilaze nam. Tada jedan Heroes izvaljuje da nose kamenice i krece flasom na njih nasta oni odgovaraju ciglama (od one prve grupe koja se tukla tu su se zatekli samo isti Heroesi i 1 Lunatics). Tada u jednu grupicu od jedno 5 Firmasa ulece jedan Heroes i nabada jednog novosadjanina ali i dobija stanglom po glavi i ostaje u krvi na ulici, a Firmasi se razdvajaju u 2 grupe i beze ka centru grada….tu se zavrsavaju tuce, jos da napomenem da je Heroes razbijene glave presedeo tekmu u hitnoj pomoci i nakon iste skinuo jednom firmasu Vosin dres” 🙂

 

Dakle.. smesan ‘nastup’ domacih navijaca, kako na ulici, tako i na tribinama..

E, sad .. kad spomenuh tribine, da napisem koju i o ludilu koje se tamo desavalo 🙂

Stadion je bio prilicno ispunjen: jug skoro skroz, zapad do poslednjeg mesta, a jedino je praznih stolica bilo na istoku. Sve u svemu oko 15.000 ljudi, od toga jedno 2.000 cigana, od kojih je u kopu bilo nesto vise od pet stotina.

Pocelo je malom nervozom jer panduri nisu dali Red Boysima da unesu zastavu, a zatim i zabranom stajanja na shipkama. No, ko da je to pa bitno uticalo na atmosferu? 🙂 Pesma je davala snagu igracima na terenu, a zvizduci i vec poznata skandiranja upucena onoj drugoj strani samo su upotpunile nash repertoar.
I.. sta reci o ‘drugoj strani’ ? Smesno.. i to bez neke klasicne navijacke uvrede, vec jednostavno – konstatacija. Mislim, ona ‘podeljena’ juzna tribina je izgledala .. uh .. kako ono opisati a da se covek ne nasmeje 🙂
Jednostavno, tolko su smesni sa onom kucom koja deli juznu tribinu na dva dela, da svaki put kada dodjemo u Novi Sad, upravo ta kuca izmami osmehe 🙂 Sto se tice samih navijaca, onaj deo do istoka je pevao svoje pesme, onaj desni, do zapada – svoje 🙂 Desno su imali neke male barjake, od kojih su neki neodoljivo podsecali na englesku zastavu (beli, sa crvenim krstom u sredini), pa ni ne cudi sto se od prvog trenutka zaorilo ‘Madjarske picke’ i ‘Lester Siti, bice nam na kiti’.
Sto se tice zastava kod nas, pored vec vidjenih sa Severa nase Marakane, bilo je i par njih koje su donele Delije iz okolnih mesta Vojvodine. Na ogradi se nalazio i transparent slavljenika, grupe Lunatics, kojima je na dan tekme bio ‘rodjedan’ – tj. tri godine postojanja grupe. Na transparentu je pisalo (cini mi se) ’19 Lunatics 97′, a iznad tog texta – ‘Sada jos jaci’.

 

Kako je utakmica odmicala, Delije su bivale sve glasnije i glasnije, a sa juga se tek po neki put cula pesma, uglavnom skanidarnje Voshi i Novom Sadu. Bili smo toliko bolji u tom ‘pevackom’ delu, da je to prosto zalosno i opsivati, a u prilog tome ide i nadvikivanje sa pola zapadne tribine na pesmu ‘Kada Zvezdo igras ti’, kao i opstenarodno odobravanje na ‘Spasi srbiju i ubi se.. ‘ 🙂

A drugo poluvreme..

Hehe 🙂 Odrzali smo im javni cas na temu ‘Mi smo cigani, najjaci smo najjaci’ 🙂
Prvo opsti smeh kada su oni pobacali par desetina rolni papira, a zatim – najveca bakljada cigana vidjena u Novom Sadu: U 55. minutu, pocelo se sa odbrojavanjem (’10, 9, 8, 7.. ‘), a onda je ceo sever postao jedna velika buktinja. Upaljeno je oko 70, 80 baklji, u isti tren. Sasvim dovoljno da stadion zanemi, a da Sever zaurla kao nikad pre. Baklje su mahom pobacane na teren, ali prekida nije bilo jer vetar nije duvao kao samom igralistu, vec na suprotnu stranu, pa se i dim brzo razisao.

Zatim se ciganski deo tribine podelio na dve polovine, pa se pesma ‘Hej Pjano’, pevala klasicnim nadvikivanjem jedne pa druge strane, da bi se posle par puta – ceo Sever oglasio ovim hvalospevom Pjanovicu. Bogu hvala, pa nas Pjana saslusao, zatresao glavom mrezu, i time razresio sve dileme oko pobednika.

Na kraju, vec poznato “U Novom Sadu, u novom sadu, eeej.. U novom sadu heej.. uzesmo bodove.. ” i dugi dugi aplauz igracima Zvezde i naravno Muslinu.

Povratak kuci je, koliko je meni poznato, prosao bez nekih incidenata. Kolona od par stotina (vise od 500) Delija kretala se ulicama Novog Sada, i pevala na sav glas. Klicalo se Pjani, pevalo se protiv Slobe, a narod je sa okolnih solitera izlazio i sa cudjenjem gledao ovu nepreglednu kolonu koja je veselo i glasno pevala.
Voz je cekao da se svi ukrcamo, a sa nama je bilo i par pandura, koji su za razliku od ovih beogradskih, bili orni i za pricu i za smeh, mada.. iskreno .. niko ih nije ni konstatovao 🙂
Uz par povlacenja rucne kocnice, u Beograd se stiglo nesto pre ponoci, a pesma nije prestajala cak ni tada. I nece ni da prestaje jer..

“.. Svuda grmi okolo.. nasha pesma ponovo.. sve je gotovo, sve je pijano.. nasa Zvezda prva(k) ponovo.. “

PODIJELI