Porodici Jevtić iz sela Rajanovce kod Raniluga smo kupili traktor. Traktor je polovan ali redovno održavan i spreman za rad bez ikakvih dodatnih troškova. Novac za kupovinu je prikupljen u Češkoj. Časlav i Marijana Jevtić imaju dvoje dece, Anđelu i Veru i istrajni su u nameri da ostanu na Kosovu i Metohiji. Želeli smo da im kupovinom traktora pomognemo u tome.
Porodici Đurić iz Lozišta kod Banjske smo kupili televizor, dva tepiha, ćebad i jastuke.Od ukupne sume koja je potrošena, 200 švajcarskih franaka je poslao Milenko Spasojević iz Belincone u Švajcarskoj.
Dostana Đurić Trogodišnjem Strahinji Milenkoviću iz Donje Gušterice, koji je gluv od rođenja, uručili smo novčanu pomoć. Za ugradnju jednog slušnog aparata potrebno mu je 20.000 evra.
Sa Strahinjom Milenkovićem ispred manastira Gračanica Milošu i Vanji Tanasković iz Donje Brnjice kod Prištine, roditeljima troje dece, smo kupili električni šporet.
Sa Jelenom Račić iz Centra za socijalni rad u Gračanici, ispred kuće porodice Tanasković Osmočlana porodica Maksimović iz Dobrotina živi u teškim uslovima u kući koja je izgrađena pre 130 godina. Otac Dejan i majka Snežana imaju šestoro dece. Njima smo kupili kombinovani frižider i električni šporet.
Kod porodice Maksimović Za porodicu Perić sa četvoro dece iz sela Jasenovik kod Novog Brda, mahala Paunovci, smo kupili namirnice (brašno, ulje, šećer, pirinač, meso, konzerviranu hranu…) i sredstva za higijenu.
Jasenovik kod Novog Brda, mahala Paunovci Porodici Veska Ilića iz Sušića i kod Štrpca smo kupili šporet na drva kao i porodici Ivice Đorđevića iz Gotovuše.
Porodici Stanković iz Vrbeštice, sa tri male devojčice, smo kupili tri tepiha i namirnice.
Ivana Stanković sa ćerkama Anastasijom, Andrijanom i Aleksandrom Porodicama Zlatka Tomića, Mirka Stanojkovića i Radovana Stanojkovića, svi iz sela Sušića kod Štrpca, smo uručili novčanu pomoć. Sa Zlatkom Tomićem Kik boks klubu iz Lapljeg sela smo na poklon doneli sportsku opremu marke ”Oktagon”.
Sa trenerom Slobodanom Stanisavljevićem (levo) i predsednikom kluba Nebojšom Rašićem (pored) Deo pomoći koju smo doneli obezbeđen je prodajom majica sa natpisom ”Kosovo je Srbija” (na češkom). Štampa na majicama je rađena u firmi ”Oktagon” iz Poljske. Pošto su saznali da će prihod od prodaje majica biti upućen srpskim porodicama na Kosovu i Metohiji odbili su da naplate svoje troškove. Od srca im se zahvaljujemo. Zahljujemo se na pruženoj pomoći Jeleni Rašić iz Centra za socijalni rad u Gračanici i Slađanu Petkoviću iz Centra za socijalni rad u Štrpcu i drugima koji su nam pomogli. Dosadašnje humanitarne akcije smo označavali rednim brojevima “KosMet 1,2.3,4…” itd. S obzirom da se ove godine navršilo 20 godina od bitke na Košarama, jedne od najslavnijih bitaka u srpskoj istoriji u kojoj je srpska vojska, dostojna svojih predaka,blagodareći molitvama Svetog Kneza Lazara Kosovskog, porazila neuporedivo nadmoćnijeg neprijatelja, sastavljenog od snaga NATO-a, albanske armije i šiptarskih i drugih terorista, odlučili smo da naša ovogodišnja akcija bude nazvana “KOŠARE, u slavu heroja.”
S leva na desno: Jan Urbančik, imitrije Marković, David Mlinek i Jan Čopak. Daniel Švarc ovoga puta nije mogao da dođe. Većina njih je već dolazila u Srbiju više puta. Pomoć je do sada uglavnom bila namenjena srpskim porodicama na Kosovu i Metohiji, ali smo pomagali i porodice ratnih vojnih invalida u Republici Srpskoj, Cvetka Ristića iz Kušića kod Srebrenice koji je u napadu Orićevih zločinaca u jednom danu izgubio celu porodicu – oca, majku, brata i sestru. Posetili smo i grob Milice Rakić u Batajnici, prislužili sveće na grobu najmlađeg vojnika Vojske Republike Srpske, Spomenka Gostića, Centralni spomenik na Skelanima u blizini Srebrenice, spomen obeležje srpskim žrtvama u otadžbinskom ratu od 1992-1995 na području opštine Skelani, spomenik i grob dvanaest srpskih beba u Banja Luci itd. Pred polazak na Kosovo i Metohiju, sa blagoslovom igumana manastira Rača, prisustvovali smo Svetoj Liturgiji.
U ime porodica koje su primile pomoć zahvaljujem se našoj braći iz Češke i svim priložnicima sa molbom Gospodu za zdravlje njih i njihovih porodica. Velika mi je čast što mogu da ih nazovem svojim prijateljima. S verom u Boga – dogodine u slobodnom Prizrenu! Dimitrije Marković.
Preuzeto sa : Vidovdan
