Pre 17 godina desila se jedna od najvećih tragedija koja može da pogodi jedan fudbalski klub. FK Radnički ostao je bez jednog od najboljeg i u tom trenutku neprikosnovenog fudbalera koji je plenio svojom igrom i ponašanjem na terenu. 29. maja 2000. godine od posledica udara groma preminuo je Ivan Krstić Beli.
Mladi reprezentativac Jugoslavije nije stigao da pokaže svoj puni talenat, ali je ipak ušao u istoriju, a njegov lik i delo ostaće zauvek zapamćeni na Čairu. Ko zna gde bi sada bio Beli, a gde Radnički, da nije poginuo samo mesec dana pre svog 20. rođendana.
Upoređivali su ga sa Piksijem, Džajom,i mnogim drugim vrhunskim fudbalerima, predviđali mu svetlu i uspešnu budućnost, ali neka viša sila stala je na put svemu tome tog 29. maja. Na pomoćnom terenu stadiona Čair, na trening utakmici, grom je udario direktno u Ivana, Niš i čitava Jugoslavija ostali su bez velikog talenta i odličnog fudbalera, francuski Lil bez neverovatnog pojačanja, Radnički bez svog legendarnog kapitena, a 19-godišnja Ana i jednomesečni Ivan ostali su bez supruga i oca.
U znak sećanja, fudbalska škola Radničkog nosi ime Ivana Krstića Belog, kao i ulica u Medoševcu odakle je tragično nastradali fudbaler.
Meraklije se već 16 godina trude da Beli ostane zauvek zapamćen tako što na svakoj utakmici 10-minutnim ćutanjem odaju počast ovoj legendi, a na tribini je uvek istaknuta zastava sa njegovim dresom, neizostavno je i skandiranje “Beli Krstić”. Ovakav gest teško da može ostati nezapažen pa je supruga Ivana Krstića pre 4 godine iskoristila priliku da se zahvali Meraklijama na svemu što su učinili za nju i za Ivana, onog koji nije više sa nama, i onog koji čuva uspomenu i brani čast svog oca, njegovog naslednika. Nikada nećeš biti zaboravljen!
