Jednu pricu sa gostovanja, meni je bila jako zanimljiva, ne znam da li ce i vama biti.
Nis, Kup Radivoja Koraca 2012 godina ja mislim, februar mesec. Dan pre naseg polaska ne tekmu drugaru je bio rodjendan, tako da smo se tu noc odvalili. Ujutru polazak iz Kosovske Mitrovice, budjenje, svi mamurni, u putu naravno zezanje, opet cirka, Vinjak i nekoliko gajbi piva, orobljene prodavnice, putovali smo preko Kopaonika, malo tu stali, sneg preko glave, skinuli se svi goli, skakanje u sneg, standardna prica.
Stizemo u Nis, ulazimo u grad, javljaju nam Zabranjeni odvalili Cigane u gradu. Skupljamo se u pabu opet cirka, pa korteo do Caira polufinale sa Radnickim KG, navijanje full, pobeda naravno, izgubio sam glas kao i svi tada. Smestamo se u jedan hostel posle tekme, mi i 40+. Ekipa sastavljena od samog krema grobarstva, sa njima je tu svasta bilo, naravno nije sve za javnost ovde, ali znaju svi o cemu se radi. Zamislite nasu srecu tada, mi tako mlada ekipa zajedno sa Cegijem, Sikijem i ostalima, cirkamo celu noc, spominju nam kako ih je bolelo sto uprava nije obezbedila vise karata za fajnl for u Parizu neku godinu ranije, smeju mi se sto ne mogu da pricam koliko mi je glas pukao i tako. Ujutru ustajemo, dan tekme, finale sa Ciganima. E sad silazimo u prizemlje tog hostela i izvaljujemo da je tu u stvari skupljanje svi Grobara pred tekmu. Stariji mi kazu da uzmem nekoliko zivih jaja da popijem, da povratim glas, uradim ja to, glas kao nov. Zezanje u kafani, sve vise grobarske brace pristize i puni se kafana, pesma grmi, velike kolicine alkohola i ostalih pratecih derivata pred utakmicu. Krecemo, dolazimo do kombija i od jednom vozac kaze neko je razbio vrata.
Dolazi vodja Grobara Novi Sad i kaze, izvinite mi smo to razbili, mislili smo da je ciganski, nema veze kazemo mi, vraticemo se nekako do Mitraje. Ulazimo u halu, unosimo baklje ja i drugar. Krece tekma, pale se strobovi kod nas, ja i drugar se penjemo na ogradu na nasu zastavu, palimo ove nase baklje, ludnica. Dobijamo kup, titula je crno bela! Krecemo nazad, nama na kombiju polomljena vrata i pise veliko GNS. Autoput stajemo na pumpu, uzimamo jos cirke. Krecemo, ni 5 minuta nije proslo vozac staje na sred autoputa, gledamo na put 3 dzipa parkirana na sred tako da ne mozemo da prodjemo, izlazi petnestak momaka sa palicama, vozac u strahu krece da se okrene, gledamo nazad sigurno jos 20 automobila staje i izlaze momci svi sa bakljama, motkama, palicama, koktelima. Pucaju stakla, ulecu kamenice baklje kokteli, mi izlazimo, bili smo se koliko smo mogli, niko nije pobegao i prosli smo sa manjim povredama, a nisu ni oni prosli nepovredjeno. Odlaze oni, mi ostajemo dolazi patrola, strpa nas u maricu pravac u stanicu u Jagodinu. Tu izjave, pritom smo vecinom bili maloletni svi, roditelji kuci vec ocekuju da stignemo, jer je pocelo da svice. Pustaju nas iz stanice, iz Jg nema direktno za Kosovsku Mitrovicu, pa smo isli do Kg. Odatle u bus za KM bez prebijene pare, vozac u fazonu ne moze, mi ono vozi druze da ne bi mi uzeli da vozimo. Stizemo u Mitrovicu, na trgu 50 ljudi nas ceka, pesma, sreca, dobro smo prosli, desava se 🙂…