[FIGHT UNITED FORCA I DELIJA 1998 GODINE]
Trosarina- septembar 98
Prvo da napisem sta je prethodilo ovoj tuci izmedju nas i cigana. Mi smo ih 4 puta za redom porazili. Ali nije kao sto oni pisu na svom forumu da su to bile sporedne tuce gde nije bilo grupa na grupu, jer tucu ped Trosarinu, mi smo ih dobili ispred naseg stadiona na Banjici. Izleteli su iz dve trole sa bakljama, kada su ih pobacali dali su se u beg na onoj poljani ispred VMA. Manji deo grupe im je bio kod stadiona ispred njihovog ulaza, nesto su pokusavali da probiju muriju ali bezuspesno. Da im se pridruzila I ta grupa kod stadiona opet bi izvuklji deblji kraj. Mi smo bili dobro naoruzani, bilo nas je u dobroj cifri, samo bi bilo vise razlupanih glava.
E sad ta Trosarina 98 godine. Secam se, imali smo sastanak na stadionu nedelju dana pred tucu, tada je jedan u to vreme nasih istaknutijih clanova, napomenuo da je cuo da se cigani ozbiljno pripremaju da nas napadnu u subotu . Necu reci da ga niko nije ozbiljno shvatio, ali eto mislim da smo bili previse opusteni a njima je bilo biti ili ne biti. Oni su se spremali opasno, cak sam cuo kasnije da su iscimali I starije od kojih su neki ratni veterani, onda ucene ko ne dodje na tucu nema beplatnih gostovanja po Evropi itd…Osim sto su imali prednost u brojci, imali su I tu stariju ekipu koja je nama falila, nama je prosek godina bio od od 19 do 22. Dosla je i ta subota, ja I burazer smo vec u 10 ujutru bili kod pet solitera, tamo su vec cirkali Skinsi. Dogovor je bio da svi ljudi dodju ranije da nas ne bi cigani iznenadili. U tom momentu dolazi ekipica od 5,6 ljudi obucenih u crne fajerke. Svi se gledamo medjusobno, niko ih ne prepoznaje. Ja prepoznajem jednog lika ali covek nema veze sa nasom tribinom, vec je Grobar I bio je tadasnjoj grobarskoj grupi “Rebels“.
Ovi ostali sto su bili sa njim su verovatno ortaci iz ekipe. Obavestavam nase da su oni Grobari, medjutim svi su bili u fazonu neka ih, bili su posveceni Ciganima I nisu hteli da se smaraju oko njih. Sta je posle bilo sa njima i da li su ucestvovali u okrsaju iskreno ne znam, mozda su I bili, ko bi posle svega obracao paznju na njih u sred one ludnice. Vreme provodimo cekajuci Cigane, naoruzavamo se, za sad sve ide po planu.
Pretpostavljali smo da ce nas cigani napasti kod pet solitera gde se okupljamo, ali mi smo se namerno povukli nekih stotinak metara ispod da bi se ustekovali od murije, a I da bi imali bolji pregled kada se oni pojave. Negde posle podneva, dolaze nasa dva spijuna koja su kolima krstarili po gradu, obavestavaju nas da se Cigani okupljaju kod Trosarine. Za one koji ne znaju I nisu iz BG-а, Trosarina je autobuska okretnica ili pocetna stanica odakle saobracaju autobusi za pod Avalska mesta. U tom momentu kada su ljudi saznali gde su cigani, euforicno trcecim korakom krecu ka odredistu, ne razmisljajuci da od solitera do tamo ima par kilometara I vise. Posebno se jedna grupa izdvojila koja je isla prva I nije obracala paznju na ostale ljude koji su zaostajali, sto nam se posle obilo o glavu. Stizemo do mostica nekih 200 m od Trosarine ispod koga prolaze tramvaji, medjutim prolaz koji je vodio nizbrdo mostica je toliko bio uzak da je covek po covek prolazio I to nas je bas usporavalo.
Grupa koja se izdvojila vec se spustila I krece ka Ciganima. U toj grupi je bilo oko 50 ljudi, dok veci deo grupe ostaje gore na mostu ,oko 80 ljudi. Nas je sve ukupno bilo oko 130-140 maksimum, dok je cigana bilo po mojoj proceni 250 sigurno. Grupa koja se vec spustila se priblizava ciganima I iznenadjuje ih, pocinje vriska, galama, pucaju flase, lete baklje, rakete, kamenje… U jednom momentu sam pogledao ka nebu, prizor je bio stravican, kisa kamenja, sto sa nase sto sa njihove strane, imao sam utisak kao da sam u Boju na Kosovu. Ja sam bio u toj grupi od 50 ljudi koja je prva udarila na cigane, u tom prvom udaru, dobar deo je odigrao faktor iznenadjenja, neprijatelj se toliko uplasio da je poceo da se povlaci. Bas se osetila panika u njihovim redovima, iako ih je bilo brojcano mnogo vise. Tu ih dosta biva pokoseno, prvi red im se uopste nije pokazao.U tom momentu mi zastajemo, cekamo nas ostatak grupe da nam se prikljuci.
Cigani provaljuju da nas ima malo I krecu u kontra napad (taj prizor se vidi na onom snimku stо kruzi internetom). Potiskuju nas, mi se povlacimo nekih 10 m nazad, cekamo nase. Neki pristizu, nek ostaju gore zaglavljeni na mostu. U Toj tuci su ucestvovali I nasi klinci tada njih 30,40, od 18 god I manje . Njih je posebno uhvatila panika kada su nas cigani potisnuli pa su se dali u beg. Uzaulud su bili povici stanite nema nikog, jer su cigani posle kontra napada stali nisu se pomicali. Beg nasih klinaca unosi pometnju u ostale ljude I onda sve krece kao domino efekat. Kako smo ispali neozbiljni I neorganizovani jeo sam se u sebi. Mogao sam samo da zamislim da smo sa svih 140 ljudi napali , falio je jos jedan udar da se cigani razbeze, osecalo se to u vazduhu.
Ali jbga posle k nema kajanja. Oni nas razbijaju u delove, ostale su samo grupice od po 30- ak ljudi koji na momente staju da se obracunaju, ali shvataju da je to samoubistvo s obzirom na brojnost druge strane pa odustaju. Veci deo nas se povlaci ka soliterima, dosta spas od hapsenja i murije nalazi skrivanjem u istima. Panduri ulaze u solitere, ja I jos jedan momak se krijemo u stanu nekog sredovecnog gospodina sa naocarima. Lik nas je primio zato sto navija za Partizan, kapiram da smo se tukli sa Grobarima da bi vec bili na putu za CZ. Gledam kroz prozor stana, Cigani se sukobljavaju sa interventnom murijom. Panduri vade pistolje, pucaju u vazduh, ovi se povlace pa ih napadaju I tako u krug. Mi izlazimo iz zgrade, vracamo se kod pet solitera, tamo vec ima nasih 30,40, organizuju se da napadnu cigane kada budu isli ka stadionu.
Ta ideja mi je bila suluda, jer ih je murija vec pratila, znacilo bi padanje u najavi. Posle smo culi da ni oni nisu otisli na utakmicu, vec su se razbezali od murije I hapsenja. Vracajuci se kuci, u busu su mi prolazile kroz glavu reci jednog momka, koji je pre tuce govorio da ne treba voditi klince, jer ce ih uhvatiti panika I da ce se razbezati. Da je bilo srece da smo ga poslusali.
