Ostvarenje Martina Kempa predstavlja rediteljski poduhvat pravljenja uverljivog filma zasnovanog na huliganizmu i organizovanom kriminalu,koji nam nameće pitanje da li možemo živeti sa posledicama svojih akcija.

Nešto starije izdanje uvek uposlene produkcijske kuće ”Richwater films”,donosi nam još jedan film o fudbalskim huliganima.Srećom ta njegova strana je svedena na minimum,tako da postoji nešto mnogo dublje u celoj priči.Rediteljski poduhvat Martina Kempa prevashodno je fokusiran na nasilje,ponekad je protkan klišeima,međutim nastupi glavnih aktera sprečavaju ga da prokliza u monotoniju.

Bili Evans (glumi ga Leo Gregori) je vođa bande kežuala fudbalskog kluba Totenhem Hotspur.Zadovoljan što u slobodno vreme ima mogućnost da učestvuje u uličnim sukobima zajedno sa svojim drugovima protiv rivalskih bandi,on u isto vreme odaje utisak uzornog oca i muža,kao što je i uspešan poslovan čovek.Ali onog trenutka nakon što staje na žulj gangsteru Mikiju (Riči Harnet),želeći da sačuva pab svoje familije od reketiranja,Bilijev život se okreće naglavačke,postaje mnogo mračniji,utoliko što je svojim potezima doveo u pitanje ne samo bezbednost svojih prijatelja,već i članova svoje porodice.

https://www.youtube.com/watch?v=M77UTcdl6IEIako će vam možda film ”Vođa čopora” (Top Dog) izgledati kao još jedno u nizu ostvarenje vezano za gangsterizam i huligane u hiperprodukciji za koje ne biste dali ni deset para,ipak ga karakteriše nešto mnogo više od običnih uličnih sukoba,dajući mu dublji smisao.Zapravo postoje momenti van ovih pomenutih,kada film ostavlja veoma snažan utisak.Martin Kemp naslonjen u svojoj rediteljskoj stolici nam zapravo pruža verodostojne ulične sukobe,ostavljajući nam dovoljno prostora da udahnemo vazduh,a da opet ne pribegava oštrim promenama glavnog toka same radnje filma.Šteta je samo što postoji nekoliko dramatičnih scena koje se mogu uporediti po kvalitetu sa TV capunicama,pa skoro kao ”Hollyoaks” ,jednostavno previše su usporene.

Ne dešava se to isuviše često,međutim kada takva situacija nastupi,izvlači vas nekako iz filma koji u pojedinim scenama biva poprilično dosadan.Možda je to samo pokušaj da se izvuku dramatični elementi ili je to jednostavno izbor Martina Kempa.U svakom slučaju,ne funkcioniše baš najbolje,niti se uklapa u sam film.Mora se priznati da reditelj daje ton filmu u nekoliko tačaka,jer je stalno prisutan osećaj straha.Napetost pojačava samo saznanje da će se dogoditi nešto strašno,a kada se konačno dogodi,ima masivan uznemirujuću uticaj na glavne likove koji pretvaraju ”Vođu čopora” u osvetnički triler kada je reč o žanru.


Što se tiče glavne uloge Leo Gregori je fantastično izneo rolu Bilija koja ima svoju svrhu,bravurozno je odigravši.Bili Evans je zapravo tipičan momak sa ulice,međutim postoji neka grozna crta u njegovom karakteru,tako da on konstantno izaziva nevolje.Privlačnost prema kriminalnim aktivnostima koja se kod njega javlja,na kraju se pretvara u njegovu totalnu propast u ovoj priči o nastalim posledicama,pa se sa pravom postavlja pitanje možemo li živeti sa reperkusijama koje proizvode naše akcije.Kada je reč o ostalim ulogama,Harnet je sasvim dobar u ulozi Bilijevog rivala,dok je Vinsent Regan u ulozi Votsona veoma prikladan za zločinca,irskog gangstera uvučenog u sukob koji je izazvan Bilijevim ponašanjem.Takođe je osvežavajuće za sam film da možemo da vidimo ženske uloge koje nisu tretirane karikaturalno,odnosno kao osobe koje ćete gledati kroz prozor kako se presvlače.U ovom slučaju Danijel Brent kao Bilijeva supruga Samanta, i Lorejn Stenli kao Džuli,predstavljaju vitalan deo ove priče.Vođa Čopora možda neće doneti ništa novo u okviru porodične drame,odnosno osvetničkog trilera,međutim ljubitelji ovog žanra će biti i više nego zadovoljni onim što nam Martin Kemp donosi na male ekrane.

https://www.youtube.com/watch?v=p7FCp65m3vs