Kratko iz pera jednog od legendi Torcide ———————-
U Beogradu je bilo svega, milijun događanja, tu smo znali ostat i po 3-4 dana….
u kasnim 80-tim smo se toliko osili da smo živili u hotelima po misec, dva (preciznije nas troje, jedan je bio i Armanda) sramota me pisat, šta smo sve radili, pa na kraju zaglavili i u CZ
sjećam se da mi je jedan inspektor u stanici na Rakovici, (pali smo na Banovom Brdu) reka da nismo normalni, da je i on dalmatinac iz knina, pa da nije u redu što sramotimo Dalmaciju…
I stvarno, ima je kalendar Hajduka na zidu, Brzić se preziva, zapamtija sam po Eustahiju
a najgora pandurska stanica u ex Yu je bila u Zemunu…
Nego crnjak mi pisat o sebi… lakše mi o drugima…
napisat ću o Prli… kako smo ispisali cili Comunale, stari stadion u Torinu…
jesen 85. Torino-Hajduk, par miseci poslije povijesnog Heysela… jadnim žabarima smo opiturali cili stadion sa parolama Liverpool, kad znamo da su još bili u žalosti za svojih 38 mrtvih, dobro smo poslije utakmice i živu glavu izvukli.
Inače u Torinu se pojavio transparent na ekavici, “Napred beli”, donili ga neki cigani, valjda lokalni đepari.
btw.. moram na kraju spomenit i nadimke tih legendarnih momaka iz te generacije torcide…
Ušo, Prle, Vela Kman, Bracela, Gula, Baći, Zdrava, Koko, Konj, Šiško, Mate Poštar, Raso, Leska, Jela, Ićo Purger, Parangal… prijatelji kojih se rado sjećam… i
u kasnijim godinama i moja 2 super draga prijatelja, Armando i Ice.
