Donosimo vam nešto stariji intervju koji je dao vođa navijača Atalante iz Italije. To je poznata grupa u ultra svijetu a zove se “Curva Nord Atalanta”. Intervju je dao lider grupe 2010 godine nakon niza turbulencija oko Curve Nord. U to vrijeme se pričalo da je Curva Nord ugašena.
Vest da je “Curva Nord Atalanta” ugašena je ostavila u neverici ultrase širom Evrope jer je ova tribina predstavlja jednu od boljih u Evropi. Da li je grupa zaista ugašena i koji su sledeći koraci otkriva nam lider tribine Il Bocia kroz intervju za lokalnu TV stanicu.
Curva Nord je ugašena! To je vest koja je izašla u nekoliko dnevnika u državi. Šta imate da izjavite na to?
Il Bocia: Mi nismo izdali nijedno zvanično saopštenje gde izjavljujemo gašenje severne tribine. U prošlosti smo izdavali saopštenja, ali novine se nikad nisu bavile time. Na sastanku koji smo održali odlučeno je da se vratimo korenima, da će navijanje biti spontanije i prepušteno pojedincima, ali ni u jednom trenutku nismo pomislili na gašenje. Dokazano je da kad dođe do minimalnog problema sa policijom uvek isti stradaju, a to su ljudi koji su na čelu naše tribine.
Dakle hocete reći da se Curva Nord ne gasi?
Il Bocia: Na sastanku je bilo 500 ljudimoguće je da je neko drugačije protumačio našu odluku i pomislio da ćemo prestati da idemo na utakmice Atalante. Mi nismo nastali od danas do sutra da bi se tako lako odrekli od tribine. Za nama su godine i godine borbe za naša prava, prevazišli smo svakakve probleme, ali nekad su nas ostavljali na miru da ih rešavamo sami i svima smo bili dobri. U protekle tri godine nas smatraju odgovornim za svaku sitnicu koja ima veze sa Atalantom.
Ne možemo više da nastavimo ovako, uvek smo u centru pažnje. Ne može policija nas da maltretira ako je neko ko je nosio Atalantin šal napravio neku glupost koja nema nikakve veze sa nama.
Dakle radi se i o promeni načina navijanja, vraćanju korenima. Koliko je na ovu odluku uticala zabrana koju ste dobili?
Il Bocia: Uticala je mnogo, jer kod nas su uvek bili na prvom mestu zdravi ideali, prijateljstvo i dobra atmosfera, Atalanta je kao prvo jedna velika porodica i tu smo da pomažemo jedni drugima. Kad ti diraju nekoga iz tvoje porodice ne možes da reaguješ bez emocija. Ovo što se meni desilo je vrhunac jedne velike represije. Dešava se da odemo u Kaljari gde ne možemo da okačimo naše zastave, imamo 110 karata, ali nas ne puštaju da uđemo na stadion, gostovanje u Đenovi protiv Sampdorije nam je zabranjeno, jer smatraju da je to utakmica visokog rizika. Kako visikog rizika kad nas vezuje dobro prijateljstvo sa njihovim navijačima!? U Bergamu se ponašaju kao da smo mi jedini problem u gradu. Nama su naše zastave nešto najbitinije i nadamo se da ćemo ih jednoga dana opet nositi kao slobodni ljudi. U poslednjim godinama gubimo nadu, jer nas zatvaruju u kavezima kao da smo ne znam šta skrivili. Osnovna prava su nam uskraćena. Iako se ne slažemo sa mnogim zabranama počeli smo da ih poštujemo. Diffidati idu svake nedelje da se potpisuju dva puta u policijskoj stanici iako bi za to vreme mogli da odvedu svoju decu na izlet.
Koliko puta su ti zabranili da ulaziš na stadion i kako je to uticalo na tebe?
Il Bocia: Hahaha. Ne bih znao da ti kažem, ali više puta je došlo do toga. Uvek sam platio i odgovarao za svoje postupke. Deset godina je zbog toga ispaštala moja porodica, ali uvek sam bio spreman da dam sve Atalanti. Poštovao sam odluke Mup-a i nisam se nikad žalio. Ali ova zabrana je prevršila svaku meru.
Sta imate da kažete onima koju smatraju Vašu odluku kao politički potez. Mnogi su rekli da na ovakav način pokušavate da vršite pritisak na organe reda, na državu i na javnost, jer hoćete da dokažete kako tužno i mirno izgleda stadion bez vas?
Il Bocia: Zašto bez nas. Gde god bude igrala Atalante mi ćemo biti tu. Kao što je 2000 ljudi otišlo u Milano, tako ćemo ici u Leće, Kataniju itd. U današnje vreme ljudi su navikli da im sve bude spremno, da sve bude organizovano do minimalnog detalja. Na ovaj način hoćemo da se vratimo korenima. Da to bude kao što je nekad bilo. Neće biti dovoljno da se dođe na dan utakmice ispred autobusa, platiti koliko treba i uživati. Navijanje neće biti više organizovano već prepušteno pojedincima. Pre deset/petnaest godina je to bilo normalno.
Sto se tiče materijala, fanzina…?
Il Bocia: Sve je to posledica ove odluke…
Il Covo, vaše mesto okupljanja i jedno od najvećih navijačkih sedišta u Italiji, šta će biti sa njim?
il Bocia: Il Covo će uvek postojati. Ako ne budemo išli danas u sedište ići ćemo na neko drugo mesto, ali ćemo se uvek okupljati i slaviti pobede naše Atalante. Družićemo se i dalje. Sedište je nekada postojalo da bi se našli posle utakmice i da bi svako izneo svoje utiske i gde bi se prvenstveno stvarala dobra atmosfera i pevale pesme. Pokret koji smo stvorili ovih godina neće tek tako nestati. Nastvićemo da se okupljamo na ulicama, u parkovima, u sedištu, ali biće sve spontanije.
La festa della Dea (Žurka Boginje)? Da li će i dalje postojati?
Il Bocia: Pričaćemo o tome. Nama te stvari prijaju, da vidimo roditelje kako dovode decu, igrače na bini i sve to zajedno je nešto neopisivo. To je deo nas i nećemo se odreći tek tako.
Mnogi kažu da ste bas Vi ti koji terate porodice od stadiona!
Il Bocia: Ko doživljava tribinu zna kako stoje stavri. U novinama svaki dan pišu svakakve priče. Ja dolazim ovde da Vam kažem kako se osećam i kako stvarno stoje stvari, a to sto pišu novine to me ne zanima. Ponavljam, uvek sam odgovarao za svoje postupke, ali na utakmici protiv Milana (dan kada je G.Sandri ubijen) nisam ni bio na tribini. Svi moji drugari su pohapšeni tog dana, ali samo tri momka su razbila to staklo. Ne vidim zašto treba svi mi da ispaštamo zbog toga. Posle tog incidenta moje ime je pominjano u svim medijima, a platili su i svi oni koji su mi bili blizu.
Što se tiče tog 11. novembra i tog razbijenog stakla. Vi ste posle toga izdali saopštenje u kome ste osuđivali takva i slična ponašanja. Da li je došlo do nekih promena i da li je Curva Nord zrelija dve godine posle tog događaja?
Il Bacio: Taj proces odrastanja je počeo pre 15 godina baš zbog toga, jer je problem već tada postojao. Represija, moderni fudbal, televizija, pay tv sve nas je to ujedinilo da se borimo protiv toga. U nedostatku jednog organizacionog centra koji postoji u većini klubova, Curva Nord je morala da prihvati veliku odgovornost što se tiče svega. I ta zurka Boginje je naš proizvod. Nije lako okupiti igrače iz ‘63, iz ‘81, pokazati mlađim generacijama šta znaci ta ljubav prema klubu. Sve je to nama zapalo i mi smo to prihvatili, ali to niko ne spominje. U novinama često se priča o vozovima prepunim navijača i traži se da se Ultrasi osude zbog nekih šteta. Zašto mene za svako gostovanje zove direktor FS-a (Italijanske železnice) i pita me: “Galimberti, hoćeš da ti organizujemo voz za Đenovu? 30.000 i može!” Zašto se o tome ne priča? Mi smo takve ponude više puta odbili, jer smo već organizovali autobuse… Zašto se uvek loše priča o nama, mi smo se uvek odgovorno ponašali i što se tiče toga tribina je dostigla neku zrelost.
Vraćajuci se na vašu odluku. Da li će tako nešto ohrabriti tzv. pse lutalice da naparave neki incident u potrazi za vizibilnost u medijima?
Il Bocia: Naravno da posotoji rizik, ali što da ispašta cela tribina zbog nekih pojedinaca. Shvatiće i sami da za dobrobit Atalante i našeg ambijenta ne treba smišljati tako nesto.
Mi se nadamo da ćemo se jednog dana vratiti sa strastvenim navijanjem, sa organizacijom, ali ko će preuzeti odgovornost da vodi sve to kad su kazne ovakve kakve jesu. Postoje momci koji bi hteli da organizuju, da zamene starije, ali ko je tako glup da preuzme stolicu koja je postala tako vruća i plaća za svaku sitnicu? Uvek smo bili na raspolaganju i Mup-a i svih, jer smo ponavljali u sebi:”Tribina je najbitnija, tribina je najbitnija…” Preuzimali smo odgovornost za sve što je bilo u vezi sa Atalantom, ali ne možemo više da plaćamo toliki ceh.
Što se tiče kluba, u kakvim ste odnosima sa upravom?
Il Bocia: Hteli bi da nam uprava izađe u susret u nekim stvarima kao što radi Pozzo u Udinezeu. Ne možemo sami sve da snesemo. Svi pričaju o Atalanti, ali gledaju samo svoje džepove. Na stadion odlaze samo ljudi sa parama, ulaznice su preskupe. Narod mora da se probudi i izađe na ulice, jer je ovo prevršilo svaku meru.
Kako ćes podenti ovih 5 godina bez utakmica?
Il Bacio: Ja sam uvek plaćao za svoje greške, ali ne podnosim nepravdu. Da plaćam zbog drugih to više ne mogu. Stariji drugovi me opominju da prestanem sa tim da uvek stajem ispred svih i preuzimam tuđu odgovornost. Svi to kažu, ali šta da radim…preživeću i to, sad sam se i navikao na te zabrane.
Možemo da te nazovemo vođom navijača?
Il Bocia: Vođe navijača nikad nisu postojale. Postoje ljudi koji su bitne referentne tačke na jednoj tribini i oko kojih se odvija mnogo toga.
Reci mi jednu pozitivnu i jednu negativnu stvar koju bi izbrisao iz ovih deset i više godina provedenih na Severu?
Il Bocia: Pozitivnih stvari ima na gomilu, ali jedna od najlepših je možda kad nas je bilo 900 u Sijeni kad smo već znali da ispadamo u drugu ligu. Navijali smo kao da smo u trci za kup Uefa, bilo je neverovatno. Svi su nam zavideli na tome, jer su osetili kakvu povezanost i odanost imamo prema našim bojama. Takođe i aplauz prema Romi i golu Kasana koji nas je izbacio u drugu ligu je bio veoma emotivan trenutak. tada je predsednik Ruggeri trebalo da shvati šta se sve skriva iza imena Atalanta. Šta je sve to što samo mi imamo.
A negativna stvar? Da li je to razbijeno staklo 11.novembra?
Il Bocia: To su stavri koji su deo svega ovoga, ali mnogo više je pozitivnih sećanja nego onih negativnih u ovih 15 godina organizovanog navijanja. Ja se nadam da će jednoga dana klub prijatelja i organizacioni centar opet proraditi, jer to je ono što nam je najviše nedostajalo. Neko ko bi nam pomogao u svemu ovome i koji bi se pobrinuo naročito za porodice, decu i starce koji dolaze na stadion.
Ali, Claudio, iskreno rečeno, da li Ultrasi polako nestaju sa tribina?
Il Bocia: Pa kako da narod odlazi na stadion sa starim entuzijazmom? Bubanj je postao oružije, nositi zastave je smatrano nasiljem…sa Kjevom da bi poneli zastavu na dve motke:”Tu Chievo, io Chiavo” (Ti Kjevo, ja Karam) morao sam da zovem 25 karabinjera, levo desno da se cimam…postalo je gotovo nemoguće nastaviti u ovakvim uslovima. Na početku utakmice su sve tribine prazne, a van stadiona redovi da bi se kupile ulaznice. Drug ti je bolestan, a ti ne možeš da koristiš njegovu sezonsku…odjednom je sve postalo zabranjeno i svi su sumljivi šta god uradili.
Neki kažu da porodoce više ne idu na stadion, drugi da se navijački pokret polako gasi. Šta je istina?
Il Bocia: Istina je da ti manje vremena treba da odeš u banku i otvoriš račun nego da kupiš kartu za stadion. Naravno da će ljudi pre da odu u bioskop nego na utakmicu, a neka se sad pitaju što su nam stadioni poluprazni…
Kada se priča o Ultras mentalitetu o čemu se tačno radi?
Il Bocia: To je mentalitet ljudi koji funkcionišu kao neki motor koji pokreće jednu grupu ljudi, to se širi na celu tribinu, pa na ceo stadion i diže euforiji u celom gradu da bi se svi okupili oko nečega zajedničkog. To je isto u svakom gradu. Mi, Ultrasi, smo zapravo taj motor koji je tu zbog Atalante i dobro je što smo tu, jer bez nas bi bilo kao u pozorištu. To ti dolazi iz srca. Niko ti ne kaže kako treba, to se rodi u tebi kad si mali i guraš napred zbog ljubavi prema Atalanti…to je strast!
Postoji ljubav prema Atalanti, ali postoji i mržnja prema drugim klubovima…
Il Bocia: To je tako u Italiji. Nismo mi izmislili odanost prema rođenom gradu. Mržnja se nastaje polako i godinama postaje sve veća i veća.
Mržnja se ispoljava samo na verbalnoj osnovi ili…?
Il Bocia: Ma i dobre batine ponekad padnu. To je neminovno…ja sad ovde pričam o organiziciji svoje tribine, ali mi smo poštovani u celoj Italiji, jer smo uvek pokazali strastvenu odanost prema klubu, a kad je trebalo i na takav nacin.
Još jedna stvar me zanima. U tenutku kad ti je izrečena kazna da li si dobio poruke solidarnosti od protivničkih navijača?
Il Bocia: Da, da, naravno, to se uvek dešava i od ljudi koji su povezani sa Atalantom. Sve to mi je mnogo drago.
Da li su se oglasili i navijači Breše?
Il Bocia: Oni su mi jos pre 4 godine posvetili parolu:”Nemico leale, Bocia non mollare!” (Bocia izdrži, neprijatelju lojalni!) zbog slične kazne. To su stvari koje su mi stavrno drage i koje će mi ostati u sećanju, jer znači da ono što sam radio je ipak vredelo. I ja sam grešio, daleko od toga da nisam, ali ko je bez greha neka baci prvi kamen.
Da li si to radio zbog neke vizibilnosti u celom ovom mehanizmu? Neki su rekli da si vođa naroda…
Il Bocia: To je posledica svega što sam radio. Ja sam takav, ali pored sebe imam sjajne momke, najbolje drugare sa kojima sam branio naše boje po celoj Italiji i hteli bi da to radimo i po Evropi… Atalanta ima fudbalsku istoriji koju učiš od roditelja dok si mali i svi navijači Atalante bi zaslužili nesto više.
To znači da želite vizibilnost za pozitivne stvari koje su vezane za navijanje?
Il Bocia: Mi samo želimo da postoji lojalnost i kod novinara i svih kritičara. Mi smo uvek izašli na sud, uvek smo bili tu kad su nas zvali i preuzimali odgovornost za naše postupke…uvek! Postoji narod koji piše o nama, koji nas osuđuje, ali se krije i ne sme da nam kaže u lice šta o nama misli. Mi govorimo samo iz srca, nemamo neke sakrivene ciljeve, ne zarađujemo ni evro, jer nas to nikad nije interesovalo. Ko naparavi sranje zna da će za to platiti. U utorak je bilo 500 momaka na sastanku i niko nije hteo da se ugasimo, ali niko više ni ne može da preuzme odgovornost za sve ovo. Tribina je uvek najbitnija, ali čija je više ta tribina?
