Fudbal je najbitnija sporedna stvar na svetu, često se na televiziji čuje ova rečenica. Da zbog fudbala izbije krvavi rat u kome su dve države maksimalno istrošile sve svoje vojne i privredne potencijalne za kratko vreme to se retko dešava, a u Evropi bi bilo nezamislivo.

Međutim to ne možemo da kažemo za Latinsku Ameriku, gde je fudbal ipak nešto više. Ovde valja navesti citat poznatog urugvajskog novinara, publiciste i teoretičara fudbala Eduardo Galeana koji je opisao kako na ovom kontinetu ide ekstremno shvatanje fudbala da zbog njega čak počne i rat između dve države: ” Fudbal, metafora za rat, ponekad se pretvara u pravi rat”. Upravo ovaj cicta se može primeniti na dve srednjoameričke države Honduras i Salvador, koji su ratovali baš zbog lopte a u istoriji ovaj krajnje bizaran sukobn nazvan je ” Fudbalski rat”.

Honduras i Salvador su države koje su nastale iz nekadašnjih španskih kolonijalnih poseda. Prvo su bile deo Meksičkog carstva, pa Sjedinjenih Provincija Srednje Amerike, pa su konačno 1839. i 1840. stekli nezavisnost. U obe države tokom decenija smenjivali su se vojni i civilni režimi, za koje bi teško mogli reći da su imali bilo kakve veze sa demokratijom. U obe zemlje se uglavnom životarilo, više gladovalo, nego što je bilo sitih. U odnosima obe države bilo je nerešenih pitanja pre svega spor oko granice duge 346 kilometara i ostrva u zalivu Foneska, ali zbog toga nikada nisu odlučili da vojno reše taj problem, ali jesu zbog lopte.

FOTO: PRINTSCREEN YOUTUBE

Naime, tenzije između Hondurasa i Salvadora usledile su kad su na vlast u obe zemlje došli bivši oficiri Fidel Sančez Hernandez u Salvadoru, koji vlast osvaja 1967 i uz prenaseljenost susreće se sa ekonomskim problemima, koje je izazvao pad cena kafe i pauka, glavni salvadorski izvoz. U Hondurasu na vlasti je uveliko već bio takođe bivši oficir Osvaldo Lopez Arleano, koji je bio i okoreli konzervativac, a koji je vlast osvojio državnim udarom 1963. godine.

Za samo dve godine međudržavne tenzije izazvalo je nekoliko faktora, ali međugranični spor i loša ekonomija su bili glavni problemi. Honduras je optužio Salvador za povlašteni položaj u ekonomiji unutar organizacije Zajedničko srednjoameričko tržište, koji je trebao biti glavni oslonac ove zemlje da se izvuče iz siromaštva.

Međutim glavni spor dve zemlje bio je i oko brojne salvadorske dijaspore u Hondurasu, koje su autohtoni stanovnici optuživali da kupuju zemlju i kradu im radna mesta. Kako bi stavio tačku na neke probleme posebno sa doseljenicima iz Salvadora, Honduras je 1969. najavio suspenziju bilateralnog sporazuma o integraciji potpisan dve godine ranije. Na proleće te 1969. vojne, policijske, paravojne formacije Hondurasa počele su da napadaju doseljenike iz Hondurasa.

Doseljenici su ih optuživali za kampanju nasilja, pa je usledilo njihov povratak u Salvador da bi izbegli nasilje. Da stvar bude gora novine, radio, televizija su počeli da podgrevaju situaciju, posebno salvadorski, koji su tražili da je vreme za osvetu. Međutim, povod za obračun stigao je brzo kada je u leto usledila utakmica između dve države u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo koje se 1970. održavalo u Meksiku.

Pitanje kvalifikacija i prolaska za obe zemlje bilo je pitanje nacionalnog prestiža. Obe zemlje su imale jake ekipe. Honduras je sa lakoćom pregazio Kostariku i Jamajku, a Salvador tadašnju Holandsku Gvajanu ( današnji Surinam) i Holandske Antile iz kojih je kasnije nastalo nekoliko ostrvskih državica. Ubrzo dve zemlje su se kad je Haiti deklasirao SAD našle oči u oči jedna ptoriv druge u drugom polufinalu.

FOTO: PRINTSCREEN YOUTUBE

Prva utakmica je odigrana u glavnom gradu Hondurasa Tegucigalpi 8. juna 1969 i to u jeku spora dve zemlje. Susret nije nimalo počeo lepo. Noć uoči utakmice za reprezentaciju Salvadora priređen je vatreni doček. Stotine navijača Hondurasa ispred hotela u kome je bila smeštena reprezentacija Salvadora su pevali, ispaljivali rakete ili trubili, zbog čega su gosti bili veoma iscrpljeni. Oba tima su uprkos žurci navijača igrali srčano, pa je u nadoknadi Honduras poveo sa 1:0. To je bio okidač za nerede, posebno kad se prenela glasina da je mlada navijačica Salvadora izvršila samoubistvo zbog poraza nacionalnog tima. Revanš je usledio nedelju dana kasnije u San Salvadoru. Opet identična scenografija samo u obrnutoj ulozi. Međutim sve se nije baš završilo na trubama i pevanju. Usledili su okrašaji dve grupe navijača, a domaćine je predvodio čak jedan general. U neredima su poginule dve osobe, a gosti iz Hondurasa su pod vojnom pratnjom prevezeni na stadion. Utakmica je počela incidentom kad je spaljena zastava Hondurasa, a onda slave pretnji gostujućim fudbalerima. Salvador je pobedio sa 3:0. Tad je fudbalska zvezda Hondurasa Enrike Kardona izjavio ” Sreća da smo izgubili, da nije tako, danas ne bismo bili živi”. Opet nered na tribinama, a čak je pucano na autobuse sa navijačima Hondurasa. Posle utakmice u Hondurasu usledilo je u pograničnoj zoni nasilje, pa je sve više Salvadoraca bežalo u matičnu zemlju. Međutim prst sudbine opet su umešala tadašnja pravila koja su tražila da se odigra treća utakmica, koja je rešavala sudbinu ko će igrati sa Haitijem. Okršaj zbog prethodnih nereda dve reprezentacije pomeren je u Meksiko siti. Stadion zbog dolaska navijača iz dve zemlje čuvalo je 5.000 policajaca. Ovaj put nije bilo noćnog koncerta, vriske, buke, tuče navijača. Regularni deo meča završen je nerešeno 2:2. U produžetku ekstazu navijača Salvadora pružio je fudbaler Maurisio Pipa Rodrigez, koji je postigao gol i okrenuo lavinu koja će obe zemlje odvesti u rat. istog dana dve zemlje prekinule su međusobne odnose.

Usledili su brojni prekogranični incidenti, a balon nasilja pukao je 14. jula 1969. kada je vojska Salvadora počela organizovani napad preko kopnene granice. Dignuta je i avijacija koja je bombardovala strateške tačke u Hondurasu. Honduraška vojska malobrojna, slabo naoružana digla je sve što je mogla na oružje, pa čak i rezerviste naoružane mačetama i starim puškama nasuporti kojih je stajala koliko toliko naoružana vojska koja je posedovala automate.

Salvadorci iako nisu imali oklopa na svoje ternece su montirali čelične ploče, kako je to opisao američki diplomata Edvard Rovel koji je bio svedok ovog sukoba dve države. Salvadorci su brzo pod svoju kontrolu stavili grad Nueva Okotepke. Međutim salvadorska vojska ubrzo je ostala bez goriva i municije, jer su vojnici polovinu zaliha municije i goriva potrošili na šenlučenje po gradu i divljačku vožnju. Honduras je odlučio da je vreme da njegova avijacija izvede povratni udar. Napad su izveli lovci iz Drugog svetskog rata Vought F4U Cosair, koji su pokazali da su nadmoćni nad salvadorskim Goodyear FG-1D i Cavalier Mustang. Honduras je ostavrio tri vazdušne pobede. Avioni Hondurasa uspešno su prekinuli sve linije snabdevanja armije Salvadora i za svega nekoliko časova nastala je pat pozicija u koju su zapale obe zemlje. Salvadorci su bili zaglavljeni 20 kilometara duboko u teritoriji Hondurasa, bez hrane, goriva i municije, nisu mogli napred, a Hondurašani su za odbranu potrošli svu zalihu municije i nisu mogli agresora da isteraju sa svoje teritorija.

U početku obe zemlje su odbijale da poptpišu mir tvrdeći da je svaka od njih odnela pobedu. Mirovni plan Organizacije američkih država tek je prihvaćen 18. jula, kad je počelo povlačenje vojske Salvadora iz Hondurasa. Broj poginulih na obe strane u ovm sto časovnom ratu iznosio je između dve i pet hiljada civila i vojnika. Trajni mir potpisan je tek 1980. Granični spor je rešen 1992. odlukom Međunarodnog suda pravde, a konačno primenjen 1998.

FOTO: PRINTSCREEN YOUTUBE

Rat između obe države ostala je crna mrlja da su civili stradali masovno i dve države ratovale zbog kvalifikacija za svetsko prvenstvo. Međutim danas ovu teoriju mnogi osporavaju, a među njima je i honduraški reperezentativac Rigoberto Čula Gomez, koji tvrdi da nije fudbal krivac, već da je traženo negde opravdanje i povod da se započne rat, a jednio se to moglo naći upravo u fudbalu.

Ubrzo posle krvavog, ali kratkotrajnog rata u jesen 1969. nastavljeno je igranje utakmica. Salvador je porazio Haiti i otišao na Svetsko prvenstvo u Meksiko, ali je tamo neslavno prošao. Izgubili su čak tri utakmice protiv Belgije, domaćina Meksika i Sovjetskog Saveza. Obe zemlje su se zajedno plasirale na Svetsko prvenstvo 1982. ali to se ponovilo još 2010 i 2014. Prvi mešusobni meč od rata Honduras i Salvador odigrali su tek 1982. uoči Mundijala u prijateljskoj utkamici. Tad već nije bilo ni tuče navijača, vojske, pucnjave, već samo navijanje.

PODIJELI