Preminuo najpoznatiji navijac iz Grcke

Ova nedelja ostace upamcena kao najteza do sad za navijace Arisa (Super 3) kao i za celu grcku navijacku scenu . Sa tribine je zauvek otisao Kuk, covek koji je ceo svoj zivot posvetio Arisu ali bukvalno.

Samo dan pred svoju smrt kada su doktori krenuli da mu daju terapiju on je zatrazio da ga vode na stadion jer sutra igra Aris ,nakon cega je pao u komu i preminuo. Tihi momak iz Volosa gotovo neprimetno je dosao na tribinu na kojoj je ostao ceo svoj vek, proputovao je hiljade i hiljade kilometara zbog Arisa, presao ceo svet zbog njega. Uvek je bio prisutan da pomogne klubu i navijacima, cak i kada se razboleo.

Voleo je tri stvari Aris,motore i pank, njima je i ostao dosledan do poslednjeg dana zbog toga je i kovceg sa njegovim posmrtnim ostacima pre sahrane odnesen na stadion gde mu je njegova grupa Super 3 odala poslednju pocast u kopu.

Sahrani populrnog Kuka prisustvovao je veliki gradjana ali i pripadnik svih navijackih grupa…

Razocaranje jednog Zabranjenog Grobara

Osvrt jednog razočaranog / ZABRANJENOG /.

O Pampiju i starijim Grobarima.
Kada slušate priče starijih grobara o kaznenoj ekspediciji uglavnom slušate prežvakane priče o usranim Vinkovcima, Zagrebu i Pampiju. Prežvakane priče njihove mladosti koje su svima dosadile.

Svaki jebeni dan oni pričaju o Pampiju, čoveku koji je bio 5-6 godina aktivni navijač, a danas, na par kilometera od njih živi, osoba deset puta veći huligan od Pampija i koji kada zaglavi robiju ili bolnicu, niko od tih starijih se ne seti da pomogne.
Svaki jebeni dan oni pričaju o Pampiju čoveku koji se nije bio u stanju organizovati bar jednom za Split tako da nam i danas Torcida svaki jebeni dan to nabiva na nos.

 

Svaki jebeni dan oni pričaju o Pampiju, čoveku koji je ostavio Grobare i najboljeg druga u tuči sa Ciganima i pobegao.
Svaki jebeni dan oni pričaju o Pampiju, čoveku koji je maltretirao svoje Grobare a štitio i cirkao rakiju sa protivničkim navijačima.
Svaki jebeni dan oni pričaju o Pampiju, čoveku koji je začetnik sveg lošeg na jugu i koji je oterao generacije Grobara sa juga sakupljajuči kriminalce oko sebe.

I onda opet tako idu priče nekih starijih Grobara, što se sve to desilo.
Neki toliko daleko idu da daju sebi za pravo da kometarišu i olajavaju nečije postupke i da ih krive za propast nečega u čemu oni nisu imali ni promil udela.
Da li se iko od njih, ikada zapita “Šta sam ja uradio da tim momcima pomognem? Da li smo moja generacija i ja mogli nekako da utičemo da ih održimo zajedno i da uspeju u tome što su hteli a što su pokušavale i naše generacije a isto izgubile?”.
Možda je u ovom poslednjem pitanju i odgovor.
Možda među tim starjim Grobarima ima i nekih koje je pucala sujeta i kompleks što su Zabranjeni uradili mnogo više nego oni, u mnogo težim uslovima, u mnogo krvavijoj borbi, i izgubili daleko više krvi, da stvore nešto što se decenijama sanja, i zove se Grobarstvo.

Jedan od vođa navijača Partizana izrešetan na Dorćolu

Prema nezvaničnim informacijama, Vojislav Kaličanin pripada Kimijevoj grupi navijača Partizana.

Dogodila se pucnjava posle ponoći na Dorćolu u ulici Mike Alasa, u okršaju upucan je Vojislav Kaličanin (34), inače dobro poznat policiji od ranije.

Prema saznanjima iz izvora bliskih istrazi, u njega su ispaljena 3-4 hica i moguće je da su želeli da ga opomenu zbog nečega.

Prema rečima izvora, Kaličanin je ranjen u noge i bio je svestan i komunikativan kada su došli da ga voze u Urgentni centar.

Navodno, Kaličanin je povezivan i sa ranjavanjem Nikole Kačarevića (33), iz Malog Mokrog Luga, koji je upucan 2008. godine oko jedan sat ispred kafića “Pin ap” u Ulici Strahinjića bana. Njemu su u grudi i kuk pucala dvojica tada nepoznatih napadača.

Kako nezvanično saznajemo, Vojislav Kaličanin pripada Kimijevoj grupi navijača Partizana.

Napadač je pobegao sa lica mesta. Policija radi na rasvetljavanju događaja.

Masovna tuca poljskih huligana (VIDEO)

Velika borba između Odre Opole i Chemik Kedzierzin-Kozle + Rakov Czestochova .

Okrsaj se odigrao u subotu popodne u poljskom gradu Kedzierzin-Kozle, gde je četvoroligaški klub Chemik Kedzierzin-Kozle odigrao utakmicu protiv LZS Skorogoszcz. Tog dana Odra Opole je odlučila da poseti Kedzierzin-Kozle i proveri formu lokalnih huligana koji su bili zajedno sa Rakovom Czestochovom.

 

 

Tuča se odigrala u blizini stadiona Chemik Kedzierzin-Kozle, a u sukobu je učestvovalo preko 100 huligana. Mnogi su uhapšeni. Video iz policijskog automobila: Odra Opole (sa leve strane) protiv Chemik + Rakov (sa desne strane)

Sukob Firme i policije nakon utakmice (VIDEO)

Nakon sinocne utakmice izmedju Vojvodine i TSC iz Backe Topole doslo je do obracuna domacih navijaca popularne Firme i pripadnika reda bezbednosti. Razlog sukoba se ne zna , a predpostavlja se da je prvo doslo do verbalnih carki nakon toga i do fizickog obracuna koji je ubrzo zavrsen.

https://www.youtube.com/
Utakmica izmedju Vojvodine i TSC-a zavrsena je rezultatom 2:2 uz pregrst lepih akcija i velike borbe dveju ekipa. Vojvodina je u poslednjem minutu dosla do izjednacenja i posle pogotka sudija je oznacio kraj utakmice.

Prica: Gostovanje BBB u Bratislavi

Prvo samostalno gostovanje mlađe ekipe Boysa u Bratislavi 2000.

U sezoni 2000./01. iza Bad Blue Boysa je bila velika pobjeda. Klubu se vratilo sveto ime Dinamo, a budućnost se činila svjetlijom od nedavne mračne prošlosti i borbe s Tuđmanovim represivnim aparatom. S vremenom će se to pokazati kao velika fatamorgana jer je jedno zlo zamijenilo još veće…Tada su Bad Blue Boysi bili dinamična grupa u ekspanziji. Oko iskusne ekipe koju je predvodio Tomo Petrinjac i koja je Dinamo pratila svugdje formirala se kvalitetna mlađa grupacija od koje će kasnije nastati Zagreb City Boysi i druge podskupine. Prosjek nas mlađih bio je oko 20 godina, a na gostovanja smo išli oko pet-šest godina.

Te sezone Dinamo je igrao protiv Milana u kvalifikacijama za Ligu prvaka. Nakon tog gostovanja, koje je ostalo zapamćeno po neredima s karabinjerima na Piazzi del Duomo, rodila se ideja da bi mi mlađi mogli početi sami organizirati gostovanja. Dotad smo na gostujuće tekme odlazili najčešće busevima s Petrinjcem ili vlakom. Nakon ispadanja od Milana modri su nastavili igrati euro sezonu u Kupu UEFA, a prvi protivnik bio je Slovan iz Bratislave. Organizacija busa odradili smo frend i ja, a napunili smo ga u rekordnom roku. Skupila se ekipa s Remize, Volovčice, Ferenščice, Črnomerca, Knežije, Novog Zagreba i Jaruna. Svi mladi i nabrijani.

Na put smo krenuli dan prije tekme koja se igrala 14. rujna. Već prije samog polaska vidio sam da nas čeka kaos. Jedan od „izletnika“ na put je došao s vrećicom u kojoj je bilo 100 grama trave, a drugi je došao opskrbljen „kemijom“. Naime, u to vrijeme Zagrebom je harao techno pokret koji je zahvatio i dobar dio Boysa. Tako se popularni Erik iz Vukovara tada često žalio kako „nam techno pokret uzima ljude“. Bilo je i par genijalaca koji su na put krenuli bez putovnice. Do Bratislave smo išli preko Mađarske, a dužnost „vođe“ puta pala je na mene.

Ekipa bez putovnice pokazala se vrlo spretnom već na graničnom prijelazu s Mađarskom. Jedan se sakrio u WC busa kojeg mađarski graničari nisu kontrolirali, a dvojica su se mrtvi hladni samo prošetali na drugu stranu granice i elegantno ušli bus nakon što je prošao kontrolu. Putem je „palo“ nekoliko benzinskih pumpi kako bi se opskrbili cugom. U busu je vladala anarhija. U jednom trenutku došlo je do svađe između ekipe koja je htjela slušati techno jer su ih prali „bonkasi“ i drugog pijanog dijela busa koji je inzistirao na metalu i rocku. Na kraju je pao kompromisni dogovor – malo techna, malo rocka.

Vozače busa mi je bilo žao. Mislim da nikad prije nisu vozili takve luđake. U jednom trenutku sjedio sam na suvozačevom mjestu i motao jointeve dok je vozač zbunjeno pratio putokaze za Slovačku budući da se malo pogubio.

U Bratislavu smo stigli u večernjim satima, taman nakon pljuska. Dio ekipe smjestio se u nekom hostelu, a većina je odlučila klošariti po gradu. Nas nekoliko prenoćilo je na klupicama u nekom parku a jedan od snalažljivijih na parkiralištu je provjeravao ima li otključanih auta. Slučajno je naišao ne jedan otključan auto te je u njemu „ubio oko“. Sutradan smo našli neki irski pub u centru grada gdje smo odlučili cugat. U jednom trenutku pub su opkolili slovački specijalci naoružani do zuba jer se osoblje žalilo da se puši trava. Nakon energičnog upada i kontrole ekipe situacija se primirila. Kasnije smo primijetili neke likove koji su nas čitavo vrijeme snimali. Jedan od frendova pitao ih je jesu li oni Slovanovi huligani, no dobio je niječan odgovor.

Prema stadionu smo krenuli u nekoliko grupa. U grupi u kojoj sam bio ja bilo nas je pet-šest. U jednom trenutku primijetio sam neke likove koji su stajali ispred nas te su nas snimali. Kako ih je bilo više izvukao sam iz džepa željeznu baklju koju sam bio spreman zapaliti u slučaju napada. Kad su to vidjeli, dečki su ostali stajati po strani. Kod stadiona smo naišli na jednu grupu naših koja je krenula prema tribini domaćih navijača. Pridružili smo im se te je u jednom trenutku došlo do nekakvog natjeravanja neke grupice navijača.

Na stadionu nas se okupilo oko 400. Nakon što je Dinamo zabio gol zapalili smo nekoliko baklji. Navijanje je bilo dobro a ogradu su nam krasile hrvatske zastave s natpisima kvartova i mjesta iz kojih su dolazili Boysi. Tada je grupa furala takav imidž. Nije se pretjerano pazilo na izgled tribine i koreografije. Samo grlo, dlan i baklje. Domaćih navijača bilo je par stotina te su bili na suprotnoj tribini iza gola. U drugom poluvremenu su se pokupili sa svoje tribine te su došli na tribinu odmah pored naše. Većinu vremena su nas promatrali s nekakvim respektom, kao da ih je zanimalo kako navijamo, kakav je naš navijački ritual. Nisu pokazivali neku želju za sukobom. Tako je i ostalo nakon tekme kada smo se odmah zaputili za Zagreb.

U busu smo se dogovorili kako ćemo sigurnu organizirati i bus za sljedeće kolo u kojem je Dinamo igrao protiv Parme. Bilo je to prvo europsko gostovanje u organizaciji tadašnje mlađe ekipe Boysa koja je u nadolazećim sezonama stasala i zabilježila organizirane upade u Šibenik, Zadar, Rijeku, Split, Vinkovce, Osijek…

Ukrajinci napali navijace CSKA (VIDEO)

Sinoc su odigrani revans mecevi kvalifikacija za Ligu Evrope i poznati su svi parovi play off-a. Neke utakmice izazvale su veliku paznju kako na terenu tako i na tribinama i ulici.

Jedna od utakmica koja je privukla veliku paznju zbog desavanja na ulici je i ona u kojoj je domaca Zorja savladala CSKA iz Sofije i plasirala se u naredno kolo borbe za grupnu fazu Lige Evrope.

Bugari su na tribinama imali podrsku od oko 50-ak navijaca , a pred pocetak utakmice je na ulicama Luganska bilo veoma uzbudljivo jer je kvartet sacinjen od Metalurg Zaporozie, Zorya Luhansk, Mariupol i Krivbas napao kafic ukojem su se nalazili navijaci CSKA iz Sofije i navijaci CSKA iz Kijeva.

View this post on Instagram

Ліга Європи. Відео подій перед вчорашнім матчем у Запоріжжі. Представники “Металурга”, “Кривбаса”, “Зорі” та "Маріуполя" (близько 40) атакують паб з такою ж кількістю фанатів ЦСКА (Софія) та ЦСКА (Київ). Прихильники ЦСКА просять акціонерів про Fair-Play, але ті використовують підручні засоби. Гостям вдається вийти з під поліцейського кордону, після невеликої сутички ЦСКА женуть суперників. Під час зіткнення сторони використовували піротехніку, каміння та балони. #цскакиев #hooligans #fightclub #fight #cskasofia #troublemakers_ukraine #cskakiev

A post shared by T.U. (@troublemakers_ukraine_) on

Letele su stolice, flase i baklje na sve strane ali je policija sprecila veci sukob, Armejci su pokazali zube Ukrajincima i u prvom trenutku iako iznenadjeni brzo uspevaju da se konsoliduju i uzvrate.

PRIČA: CRVENA ZVEZDA – HAJDUK, Torcida u Beogradu, osamdesetih godina prošlog stoljeća.

CRVENA ZVEZDA – HAJDUK, osamdesetih godina prošlog stoljeća.

TORCIDA OLD SCHOOL EX YU!
CRVENA ZVEZDA – HAJDUK, 4.novembar 1984.

Bija sam tu utakmicu pa da ti napišem šta je bilo jer mi je to prvi Beograd pa san ga zapamtija najbolje. Neznan koliko nas je bilo sve skupa, možda stotinjak. Nije mi bilo svejedno ali su ovi stariji bili opušteni u vlaku pa mi je bilo lakše. Kad smo izašli na stanicu napali smo odma neke zvjezdaše koji su se tu zatekli. Neki naši su imali palice i dobro smo ih tu zgazili.
Jednog trenutka netko je viknija “eno Pampija” i Medo i Prle su se zaletili odma za njim ali mislim da ga nisu uspili uvatit.
Ja za togog Pampija nisam zna ali ovi neki su ga prepoznali jer je nosija očale i to one sa debelim staklima pa je bija lako uočljiv njima šta su ga znali jer je bija valjda prijatelj od Masla.
Odatle smo otišli u hotel Palace.


Bija je tu među nama i jedan stariji tip. Visok,crn. Njega znam jer je bija dosta stariji i dosta aktivan na sjeveru i na onim sastancima šta su se organizirali za navijače. Zaboravija sam mu ime.
On se mota oko uprave i sređiva je karte za utakmicu.
Tu se nas dvadesetak odvojilo i krenili smo po gradu tražit zvjezdaše. Od ove mlađe ekipe mogu se sitit Dene i Jurića iz Varoša. Bili su tu i Ledić i Tečo sa Gripa.
Njita i Matenda iz Siromašne. Medo,Mujo i još neki iz siromašne.
Prle, Morison,Maslo,Đeri,Jela i Leska.
Dvadesetak nas je bilo.Možda i više.


Tri ili četiri puta smo napadali manje grupe i uzimali im šalove i zastave. Kraj marakane smo napali jednu nihovu grupu odprilike istog broja ka i nas ali ovi naši su imali palice i oni su se razbižali.
Kraj partizanovog stadiona nas je zaustavila policija ali su nas i pustili jer je netko od naših reka da smo zvjezdaši jer je dosta naših imalo otete zvjezdine šalove. Na utakmici se upalilo 2-3 baklje a nas desetak je izašlo prije kraja utakmice. Kad smo došli na stanicu nije bilo nikoga pa smo prvim vlakom otišli u Vinkovce.
U Vinkovcima je Teču uvatilo kako krade i milicija je ubila boga u njemu.Zatvorilo mu je oko a kasnije u Splitu mu je stavilo i gips na ruku.
Odprilike ovo je ono šta mogu napisat o toj utakmici iako je tu bilo još događaja kasnije na stanici ali ja sam već bija u Vinkovcima.
….

Sićan se još jednoga događaja u Beogradu na Zvijezdu godinu ili dvi posli. Milicija nas je stavila u onaj park kraj hotela Palace prije utakmice. U to vrime vodje grobara su bili Žare (to je oni koji se spominje u pismi o pokojnom Parangalu) i Pampi. Oko nas nekoliko milicionera, a u jednom momentu kroz njih se provlači taj Žare i ide sam prema nama. Neki od nas tili su skočit na njega ali Bosna, Prle i još neki stariji nisu dali nego su tili vidit šta oće tako da ga niko nije ni taka. A on uletija pitanjem, gde je Armando jer ka da ga je Armanda nešto cinka miliciji. Baza u svemu ovome je kako mu je uletija: ” Šta je bre pederu, jajce jedno koga ćeš ti da cinkariš..”, a mi svi zavarili od smija, niko ga nije taka, i tu se vidi koliko je bila jaka Torca u tin godinama. To kako ga je nazva Žare “Jajce jedno” postalo je toliko aktualno, da smo svi Armandu zajebavali Armanda – Agrokoka, čak mi se čini da je i grafit uletija negdi po gradu Armanda – Agrokoka….
(White boys – Gripe)

Humana akcija grupe “Delije severni Banat”

Clanovi udruzenja navijaca Crvene Zvezde “Delije severni Banat” poklonili su decijem odeljenju bolnice u Kikindi deciji aspirator kojim ce malisanima mnogo lakse i efikasnije cistiti nosice.

Kako je objasnio predsednik udruzenja navijaca Vladimir Sarcevic novac je prikupljen posle humanitarne zurke i ovo je jos jedan u nizu humanih akcija ovog udruzenja.
-Od samog osnivanja baziramo se na humanitarnom radu , od doniranja krvi, pa do ovakvih akcija koje su usmerene na pomoc najmladjim sugradjanima. Ovog puta smo se odlucili da pomognemo decijem odeljenjnu gde smo doneli aspirator.Necemo stati na ovome i sledecu akciju planiramo da usmerimo na porodjajno odeljenje- istakao je Sarcevic.

Aspirator za ciscenje nosa je potpuno sigurna i komforna metoda za odrzavanje higijene nosa kod malisana i visestruko je koristan.
Nacelnica kikindske bolnice izrazila je veliku zahvalnost na donaciji i jos jednom pohvalila udruzenje navijaca Crvene Zvezde.

Osim aspiratora donirani su i lekovi za skidanje temperature, a vrednost cele donacije je 45 hiljada dinara. Zeleli bi takodje da naglasimo da su ovu akciju inicirali mladji clanovi ove grupe , sto svakako daje veliki plus buducim generacijama navijaca crveno belih iz severnog Banata.

Fred Perry-navijacki brend

Put do trzista vecina modnih brendova pokusava da prokrci tako sto se vezuje za najpopularnije svetske muzicare deleci im besplatnu garderobu i sakom i kapom. Medjutim, Fred Perry je jedina modna marka koju muzicari nose jednostavno zbog toga sto je kul. Iako odevne predmete sa malim lovorovim listom na levoj strani grudi danas mozemo videti u spotovima brojnih britanskih pop i rock sastava, Fred Perry je mesto u srcima ostrvske omladine zauzelo jos krajem pedestetih godina., kada su pripadnici mod pokreta prigrlili stilski potcenjenu majicu s kragnicom.

 

I tada, kao i danas, klasicna polo majica izgledala je ultramocno u kombinaciji sa italijanskim odelom ili u, ulicnoj varijanti, sa zimskom jaknom (takozvana parka) i farmerkama. A kako su modovi voleli da djuskaju do rane zore, cinjenica da su Fredove majice -napravljene da izdrze pet ciklusa preznojavanja na Wimbledonu- izgledale mocno i sledeceg dana, bilo je to od nimalo zanemarljivog znacaja.

 

 

Danas je normalno da sportske brendove nose i muzicari ali pedesetih i sezdesetih tako nesto je bilo nepojmljivo. Fred Perry jeste bio sposoban biznismen, ali cak ni on nije mogao da zamisli da ce postati ikona generacijama muzicara.

 

 

Kada je zavrsio svoju tenisku karijeru, lansirao je asortiman sportske opreme i garderobe sa danas prepoznatljivijim logoom u obliku lovorovog venca. U jednom od najranijih primera njegove marketinske genijalnosti, majice je poklanjao svojim prijateljima, vrhunskim teniserima, a oni su ih nosili na Wimbledonu.

 

Ubrzo je svaki zeleo da ima po jednu ovakvu majicu. Fred Perry je ostao veran svojim teniskim korenima kroz sponzorisanje igraca poput Andy Murray-a, ali u poslednjih nekoliko decenija njegove veze sa svetom muzike su mnogo jace.

 

Pocevrsi od skinhedsa krajem sezdesetih koji su Perry-eve majice nosili uz odelom i zumbanim cipelama, pa do kasnije reinkarnacije ovog subkulturnog pokreta koja ih je kombiovala sa tregerima, cizmama i uzanim farmericama, ovaj brend je zadrzalo svoju privlacnost medju britanskom mladezi.

 

Tokom kasnih sezdesetih mladjani pripadnici druge generacije jamajcanskih iseljenika nosili su ove majice u sklopu Rude Boy pokreta, crnacke varijante skinhead trenda dok su ih decenije kasnije vec uveliko nosiili i britanski navijaci tzv. “casuals”, najcesce u bojama sopstvenog kluba. Tokom sedamdesetih, punk grupe, ukljucujuci i Buzzcocks i Sham 69, obozavale su Fred Perry garderobu zbog njenih asocijacija na radnicku klasu, a uskoro su im se pridruzili i svi bendovi preporodjenog mod pokreta, pre svih The Jam. Fred Perry majice tokom osamdesetih sa ponosom su nosili i clanovi ska sastava poput The Madness i Specialsa ali, kako se decenija blizila kraju, dominantne omladinske kulture- novi romanticari i pripadnici acid house rejevri-imali su drugacije modne ideje pa je zvezda popularnog brenda pocela da bledi.

 

 

Ali, do sredine dvedesetih na vrhovima top-lista nasli su se Britpop brendovi kao sto su Oasis i Blur- i to sa Fred Perry garderobom na sebi. Danas, u prolece 2008. godine, Fred Perry je popularniji medju muzicarima vise nego ikada. U medjuvremenu, kompanija je pocela saradnju sa nekim od najboljih mladih dizajnera danasnjice kakvi su Peter Jansen i Siv Stodal. Zato, nemoj mnogo da se cudis sto si na glavnoj bini Exita video svoj omiljeni bend u nekoj od kreacija sa prepoznatljivim Fred Perry znakom na grudima.

1...888990...233Stranica 89 of 233
Facebook Instagram Youtube
© BALKANSKINAVIJACI.COM 2022 SVA PRAVA PRIDRŽANA | ALL RIGHTS RESERVED