Krecemo iz NS oko 7:15 nas 16 plus dvojica iz SG. Jedan veliki minus za brojnost. Mislim da je trebalo da nas ide minimum 30 s obzirom da je ino gostovanje posle toliko godina, da nije daleko, zbog same vaznosti utakmice…
U busu dobra zajebancija ali sa stalnom nestasicom alkohola sto zbog murije u NS, sto zbog slabog izbora istog na pumpama, sto zbog nekih drugih stvari. Sve u svemu negde do Vranja smo se taman malo primili, a tamo smo pravili pauzu u Go West-ovoj kafani iz vojnickih dana. Jedan zanimljiv detalj iz kafane. Lik iz SG i ja pisamo u WC-u kad ovaj provali dva narkosa unutra.
Ni pet ni sest u sve dresu i salu Vose lik se predstavi kao murija i postroji ih uza zid, pretrese ih i krene da ih napusava. Umro sam od smeha.
U Skopje stizemo oko 5h. Trazimo neku pravu kafanu ali tamo sve neki fensi kafici u kojima sve neka strana piva medju kojima i MB i Weifert. Posle dva piva idemo u dvoranu gde nas ceka 8 momaka iz Firme koji su dosli vozom.
U dvorani paklena atmosfera prva dva seta u kojima verovatno nismo ni imali sanse da se cujemo. Mislim da bi sa ovakvom publikom nasi odbojkasi ostvarivali mnogo bolje rezultate cak i u odnosu na ovogodisnje. U skladu sa njihovom zastavom “mentalitet” posle izgubljenog drugog seta publika se utisava i tada dolazi do izrazaja nase sasvim solidno navijanje s obzirom na brojnost. Utakmica se zavrsava u nasu korist, proslavljamo pobedu zajedno sa igracima pevajuci onu cuvenu “U Evropi ima jedan grad…” Sve pohvale Branku Roljicu koji se vratio sa nama u busu kuci.
Na kraju prozivanje Bata Grbe dok intervjuise trenere na sta makedonski policajci umiru od smeha.
Po izlasku iz dvorane nas cuveni moler izvodi svoj performans koji nazalost nismo uspeli da uhvatimo okom kamere mada nas je sve po propisima unapred upozorio. JBG!
U povratku svi smoreni spavaju sto je i za ocekivati posle toliko alkoholisanja.
Toliko.