Original 21 AEK

1. Da li možeš da nam se predstaviš za početak i kažeš iz koje podgrupe/kluba dolaziš?

Mi smo H. i A. dolazimo iz R21-Aleksandrupoli Kluba i R21-Gost Kluba Solun.

2. Da li možete da nam kažete nešto više o vašoj ultra grupi “Oridžinal 21” (politička orjentacija, kakvu organizaciju imate…)?

Tokom šestdesetih je postojalo mnogo navijačkih grupa koji su bodrili A.E.K., ali su se 1975. godine najfanatičniji navijači okupili i oformili grupu pod nazivom “Kapija 21” (jedna od tribina našeg srušenog stadiona u N. Filadelfiji). U 1979. godine, jezgro i najradikalniji navijači su izašli iz Kapije 21 i stvorili novu grupu pod nazivom “Oridžinal 21” zbog toga što su smatrali da se K21 ne drži ideja zbog kojih je osnovana. 1982. je godina kada je grupa počela sa radom, sa malom grupom ljudi ali posvećenoj. Kako bi se bolje razumela tadašnja situacija, dovoljno je reći da je svaka protivnička grupa dolazila u Filadelfiju bez straha ili oklevanja, samim tim prvi koraci nove grupe su bile simbolične akcije protiv rivala. Prva akcija je usledila na prvoj sledećoj utakmici protiv Olimpijakosa, kada je oko trideset članova grupe sa šestdeset Molotovljevih koktela napala i spalila prvi voz sa navijačima protivnika. Kao grupa su se okupljali na tribini “Skepasti” (kapije od 9 do 11) koja se nalazila na suprotnoj strani kapije 21. Ta tribina je ranije bila posvećena gostujućim navijačima sve do te godine kada je prva generacija grupe R21 razvila trans sa lobanjom na crnom, koja je predstavljala nezavisnost naše tribine i simboličnu smrt svim našim neprijateljima. Sektor za gostujuće navijače je pomeren na suprotnu stranu do kapije 21 i od te godine glavna navijačka grupa koja bodri A.E.K. je Oridžinal 21. “Domatiaki” je naš glavni klub, tako je nazvan zato što je mala prostorija, nalazi se na pet stotina metara od stadiona Aposotlos Nikolaidis ili poznatiji kao Leoforos, još jedan simbolični akt protiv naših rivala. U kasnim osamdesetim ideje na kojima je osnovan R21 se šire kroz celu Grčku i otvaraju se klubovi u svim većim gradovima, njihova svrha je da podrže A.E.K. na svim utakmicama bez obzira na cenu, opasnost i ostale poteškoće. Kao grupa se trudimo da nemamo političke stavove jer za nas A.E.K. predstavlja jedinu ideju. Ono što je karakteristično za našu organizaciju je da svaki Oridžinal klub nema predsednika ili neku vrstu uprave. Svi naši klubovi su otvorena društva, kolektivi gde su svi navijači jednaki i gde slobodan izbor, učestvovanje i ekonomska nezavisnost predstavljaju jedne od glavnih principa naše grupe. Svoje odluke donosima zajedno i samo pod pritiskom zakona smo morali da se odlučimo na neke poteze protiv naše volje. Pored toga što ne želimo da se politički izjašnjavamo, ne možemo da zatvorimo oči na neke stvari koje nisu vezane za A.E.K. Kao članovi društa imamo svoju dužnost da izjasnimo naše nezadovljstvo sa nekim događajima kao što su ubistvo Aleksisa 6. decembra, NATO bombardovanja, situacija sa Palestinom, Globalizacija… Ove poteze povlačimo zato što smatramo da treba delujemo u ime svih, dakle mi ne protestujemo samo za stvari koje se tiču fudbala već i za one koje se tiču celog društva kao što su rasizam, policija i brutalnost države.

3. Recite nam nešto više o istoriji vaših klubova(Aleksandrupoli i Gost Klub Solun)?

Aleksandrupoli je grad na severu Grčke blizu granice sa Turskom, udaljen je od Atine 900 kilometara. Većina stanovništa čine hrišćani koji su izbegli iz Male Azije, istočne Trakije i Pontosa. Između 1987. i 1988. godine(kada je došlo do eskaliranja nasilja na utakmicama širom Grčke) ispunjeni su snovi i ambicije navijača A.E.K.-a, osnovan je klub u centru grada blizu železničke stanice. Od tada je otvoren svakog dana. Ovaj klub se smatra jednim od najvažnijih izvan Atine i o tome govori i amblem grupe “R21 Bomba” koji je prvi put korišćen od strane ovog kluba a kasnije postao i simbol cele grupe.
Klub u Solonu je poznat kao Gost Klub. Prvi put je nastao 1986. godine u zapadnom delu grada i oko njega su se okupljali studenti. Ono što je karakteristično za njega je da često menja lokaciju, poslednja je bila u Luludadika naselju u centru grada. Kao grupa su uvek diskretni.

4. Da li možete da nam spomenete neke bitnije događaje koji su označili istoriju vaše grupe?

Kao događaji za koje će se svi navijači složiti su odlazak za Beograd za vreme bombardovanja 1999. godine ili gostovanje u Konstantinopolju protiv Galatasaraja bez karata, kao i mnoga gostovanja u Grčkoj gde nam je bio zabranjen odlazak i gde smo bili u mnogom manjem broju u odnosu na domaćina, čak i kada je petnaest hiljada domaćih navijača oko tebe kao na finalnoj utakmici protiv Panatinaikosa ili odlazak u Pirej i takva slična gostovanja na koja se navijači retko pojave zbog velike mogućnosti od poraza od strane rivala. Što se tiče naših ličnih mišljenja, rušenje našeg stadiona i tribine Skepasti je nešto što je ostavilo dubok trag na našu grupu. Pored događaja istoriju su obeležili i ljudi koji za nas u Oridžinalu predstavljaju heroje kako zbog svog odnosa prema grupi tako i zbog svojih postupaka koji su dosta doprineli slavi i renomeu grupe. Ne želimo da ulazimo u detalje jer su to stvari koje treba da ostanu u okviru našeg kluba.

5. Možete li da nam kažete sa kojim grupama imate prijateljstvo i nešto više o
njima?

Što se tiče zvaničnih prijateljstava, imamo ih sa “Komando Ultra '84” i sa bivšog grupom “Brigejt Autonomo Livornezi” a sada Livornezi i Vizitors. Istina je da su putem interneta neki naši članovi ostvarili lične kontakte sa drugim navijačima što je rezultiralo posetama navijača iz raznih grupa kao što je “Ultras Sent Pauli”, pored njih u posetu su nam dolazili navijači Partizana, Fenerbahčea iz grupe “Vamos Bien” i ostali. U većini situacija smo im uzvratili posetama ali su to više lični kontakti. Sa KU ‘84 i bivšom grupom B.A.L. je više od prijateljstva, pogotovu sa Francuzima sa kojima imamo prijateljstvo još od početka devetdesetih. Dolazili su nam u posetu mnogo puta, na mnogo evropskih gostovanja i sa druge strane smo doživljavali isto gostoprimstvo. Obe grupe smatramo bratskim, tako da ćemo kao i uvek do sad biti tu za njih. Mnogi smatraju da su naša prijateljstva zasnovana zbog istih političkih stavova ali nije samo zbog toga.

6. Da li možete nešto više da nam kažete o kontaktima sa navijačima Partizana?

Radi se o velikoj priči i bolje je pitati navijače Partizana kakvi su njihovi stavovi prema nama i kakvu relaciju imamo danas. Napomenućemo samo neke kontakte koje smo imali tokom istorije.
Pre određenog broja godina, smatrali smo ih braćom. To smo i potvrdili na fajnal foru u Barseloni 1998. godine kao i na prijateljskoj utakmici 1999. godine. Znamo da oni imaju različito mišljenje kada su u pitanju termini bratstvo i prijateljstvo. Mislimo da su oni otkrili da nemamo iste stavove na meču Partizan-Marsej kada je na tu utakmicu otišao kombi sa navijačima A.E.K.-a iz Soluna, dvojica su otišli na južnu tribinu dok su šestorica bili sa navijačima Marseja u gostujućem sektoru. Kao događaj kada nam je postalo jasno da jake veze između naših grupa nema je transparent “PEIRATES TOU ONEIROU” manje A.E.K.-ove grupe koji je poklonjen Grobarima i koji smo sledeći put videli u rukama paokara koji su tvrdili da su im navijači Partizana dali. Razumemo da oni imaju prijateljske veze sa ostalim grupama u Grčkoj ali taj događaj smatramo kao čin nepoštovanja prema nama. Odlukom šestorice navijača da ne budu sa Grobarima ne predstavlja nepoštovanje pre njima već njihove dobre odnose sa KU ‘84, pored toga zajedno sa njima smo bili u mnogo težim situacijama. Sa druge strane ne smatramo Grobare našim neprijateljima, bili smo na basketu protiv Partizana 2004. godine i tada je samo manji deo njih bio protiv nas čak i pored toga što su se neki sukobili sa nama u Lamiji. Jasno nam je da su napravili svoj izbor i poštujemo ga nebitno da li nam se sviđa ili ne. Danas postoje samo neki lični kontakti koji su normalni jer kao ultrasi imamo neke iste stavove bez obzira na državu, religiju i politička mišljenja.

7. Za nas iz Srbije je neshvatljivo da budete prijatelji sa navijačima koji dolaze iz Turske, kada je poznato da A.E.K. kao klub predstvalja ljude koji su prognani sa tih prostora, kako objašnjavate ovo?

Ovo je velika stvar tako da ćemo biti obuhvatniji što je više moguće.
Prvo, ovo prijateljstvo se zasniva na ličnim kontaktima određenih ljudi.
A.E.K. predstavlja centar kulture hrišćana koji dolaze sa područja Anadolije i Balkana. U ranima ‘20-tim oni su izbegli sa tih prostora i ako smatramo da je izvršen genocid i proterivanje grčkog stanovništva to je zbog Turske armije i njihove politike. Smatramo da obični Turci nisu imali nikakve veze sa tim. Kao unuci ljudi koji su proterani čuli smo mnoge priče o Turcima koji su pomagali i skrivali naše pretke kao što su to oni činili prilikom invazije Rusije na Tursku. Mi prepoznajemo to, kao što znamo da su i Turci patili od te iste vlasti i politike. Kultura ljudi koji predstavljaju A.E.K. nema nikakve veze sa “mržnjom” prema Turcima čak iako su naši preci silom proterani sa tih prostora. Kada neko pokuša da vam oduzme ponos i čast, oni su ustali ne misleći na svoje živote i to je naš duh. Ne možemo smatrati turske navijače našim neprijateljima samo zbog njihove nacije i religije. Smatrali bi smo ih u slučaju nepoštovanja ali to nema nikakve veze sa onim pomenutim. Čak i danas nas nazivaju Turcima, možete zamislite kako su se onda ponašali Grci prema našim precima kada su došli ovde. Na kraju, A.E.K. je naša religija, Konstantinopolj je naš grad i žuta i crna su naše boje.

8. Možete li da nam kažete koje ultra grupe su vaši najveći neprijatelji i nešto više?

Svaku ultra grupu smatramo neprijateljima. Isti stav imamo pre svim grupama u Grčkoj.

9. Sa kojom grupom, sa druge strane, imate najveće rivalstvo i nešto o njemu?

Intezitet sukoba sa drugim grupama se razlikuje u periodima. Sredinonm ‘90-ih smo imali više sukoba sa navijačima Olimpijakosa kao jedan od razloga je bio i Dušan Bajević dok smo sredinom prošle decenije najviše sukoba imali sa navijačima Panatinaikosa. Sa druge strane imamo najveće rivalstvo ali ne sa grupom već sa policijom. Još od vremena Vojne Hunte, čuli smo priče o sukobima sa policijom koji su povezani sa društvenim razlozima. U današnjem vremenu je neprijateljstvo još više izraženo. Policija je zajedno sa bivšim predsednikom kluba Demisom Nikolaidisem 2004. godine uhapsila važnije pripadnike grupe Oridžinal 21 koji su okarakterisani kao “anarhisti”.

10. Da li vaši klubovi imaju sukobe sa klubovima drugih timova(posebno nas zanima klub u Solunu)?

U Aleksandrupoliju je teško verovati da neki drugi lokalni klub može da nam se suprostavi. Poslednji sukob smo imali sa navijačima P.A.O.K-a u našem gradu kada su oni igrali meč u odbojci protiv lokalnog tima. Uspešno smo odbranili napad na naš klub i imali smo dobar sukob u centru grada.
U Solunu je grupa ko što smo već rekli dosta diskretna i pažljiva. Svesni smo toga da se nalazimo u vrlo neprijateljskom gradu ali ono što karakteriše našu grupu je da se uvek pojavimo na utakmicama koje igra A.E.K. Zadobili smo poštovanje jer smo jedina grupa koja dolazi na gostovanja u Solunu bez policijske pratnje. Dobro znamo kolika je naša snaga i iz tih razloga ne možemo da ratujemo sa drugim grupa u Solunu, ali je bilo sukoba uglavnom oko stadiona posle utakmica.

11. Koje je vaše mišljenje o grčkoj navijačkoj sceni, da li napreduje ili nazaduje?

Od kako poznajemo navijačku scenu, mislimo da se trenutno nalazimo u najtežoj situaciji. Teško je objasniti razloge ali činjenica je da grčki navijači još pronalaze svoj identitet. Kao ultrasi se nalazimo na visokom nivou ali stadioni su mesta za strast a ne za bilokakav način života. Negde na putu smo se izgubili među svim “modelima” navijanja, kod old skul grčkog navijača strast je bila mnogo pristunija iako nije bilo koreografija, navijačkog stila ili stila oblačenja… Verujemo da u eri interneta većina grupa radi “akcije” samo zbog njega, pod “akcijama” smatramo krađu transparenata kao lopovi ili podmetanje požara u zatvorenim klubovima. Ne znamo kakva su razmišljanja ostalih grupa u vezi grčke scene, tako da ne želimo mnogo o tome da pričamo. Ono što je sigurno je da su postojali pokušaji da se grupe okupe oko jednog stola kako bi se rešili problemi koji se tiču svih, kao što su skupe karte, policija, zabranjena gostovanja itd. ali napori nisu urodili plodom. Reč poštovanje je odavno zaboravljena i to ne samo između rivalskih grupa već između podgrupa jednog tima.

12. Kakvo je vaše mišljenje o navijačkim grupa iz Soluna?

Grupe iz Soluna su slične onima iz Atine. Koliko smo mi upoznati sa njihovim radom, kao ultrasi se nalaze na visokom nivou. Uspeli su da organizuju svoje klubove na nivou, kao i na svakoj grčkoj tribini atmosfera je odlična. Stvar je u tome kako upotrebljavaju reputaciju i snagu koju imaju.
Svedoci smo da su navijači Iraklisa uspeli da svoj tim zadrže u eliti bar još jednu godinu(a to isto pokušavaju i sada iz istog razloga), takođe su uspeli u nameri da izbave svoje navijače iz zatvora(kako se dogodio incident bi trebalo njih da pitate…) ili sa druge strane to možda neko/nekoliko njih pokušavaju da svoje grupe pretvore u “biznis”? Ovo nije problem samo solunskih grupa već cele navijačke scene.

13. Jednom je važilo da su navijačke grupe iz Atine dominantnije u odnosu na one iz Soluna, da li misliš da je to i dalje tako?

Smatramo da je situacija ista a to se najbolje vidi prema klubovima Atinjana na severu i klubova solunskih timova na jugu. Takođe mislimo da je situacija bila ista i pre 10-15 godina ali se u ostatku Grčke promenila. Zbog velikih zabrana gostujućih navijača imamo smanjeno interesovanje u provincijama. Kao primer, navijač A.E.K.-a iz Kozanija je ove sezone mogao da ide na tri do šest gostovanja u Solunu ili na jedno u Larisi ali zbog svih zabrana koje važe on sa istim novcem može samo jednom da otputuje za Atinu.
Ovo se događa svim lokalnim klubovima.

14. Kako putujete na mečeve u Atini i na gostovanja, kao i u kom broju?

Uglavnom putujemo autobusima i automobilima, manje javnim prevozom. Što se tiče broja, to zavisi od utakmice nekad idemo sa jednim autobusom nekada sa tri.

Intervju preuzet sa : http://curvasrb.weebly.com/