Sumanute akcije navijaca Milvola

Status legendarnih posebno imaju dve priče.

Naime, 1965. godine navijači Milvola su pratili svoj klub na gostovanju Brentford u okviru Divizije 3. Trijumfovao je Milvol sa 2:1 tog 6. novembra 1965, a dobar deo zasluga ide na „dušu“ navijača, koji su na teren ubacili, verovaili ili ne – bombu.

O tome je pisao Džim Neš, jedan od navijača Milvola, za „Anale CBL magazina“:

U to vreme imali smo dva velika neprijatelja, protivničke golmane i sudije. Tada je za Brentford branio pomalo „fensi“ golman po imenu Čarli Čik Brodi. Kako bismo ga poremetili, odlučili smo da „batalimo“ novčiće i da ubacimo nešto malo „ukusnije“. Jedan od članova „ekipe“ našao je staru ručnu bombu među stvarima svog oca iz II svetskog rata, i tako smo skovali plan koji će pošteno preplašiti Brodija… 

 

I uspeli su u tome, pošto su fotografije sa meča ubrzo obišle svet, a u novinama su na naslovnim stranama stajale reči – „Ručna bomba šokirala fudbal!“.

Druga priča je vezana za pokušaj da kidnapuju sudiju Lea Kalahana iz Velsa.

Kalahana su navijači Milvola već neko vreme držali na oku, pošto je nekoliko golova u poslednjim minutima poništio ovom timu, a propustio je par prilika i da svira penal, zbog čega je doneta odluka da se Kalahan zaplaši.

Kako su sudije u to vreme putovale vozom, nije bilo teško pogoditi u kom će biti Kalahan, pa je nakon meča na kom je ponovo poništio gol Milvolu, usledila „odmazda“.

Navijači su sačekali da se Kalahan ukuca u voz za Kardif, nakon čega su ga pratili bez klupskih obeležja. Ideja je bila da propusti poslednji voz za mesto u kom je živeo, Mertir Tidfil.

Došli su do Kalahana kada je napustio voz u Kardifu, i pozvali ga da im se priključi u praznom vagonu, kako ne bi bio napolju na hladnoći. Kada je Kalahan prihvatio, „banda“ iz Milvola je iskoristila situaciju, pa je naredno jutro dočekao vezan, a tifozi Milvola su mogli da srećno dočekaju jutro, znajući da su stavili do znanja omraženom arbitru da se sa „lavovima“ nije igrati.

A onda je svanulo jutro…

Kako nisu proverili kada imaju voz za London, ni navijači Milvola nisu uspeli da se vrate te večeri, pa je noć protekla u slavlju, ali na stanici u Kardifu. 

Ipak, prve novine su donele priču koja je na prvi pogled zvučala bizarno, a koja je pričala o „huliganima koji su oteli računovođu iz Glazgova, vezali ga i zatvorili u vagon na stanici u Kardifu“.

Ispostavilo se da nisu uspeli da spreče Kalahana, a umesto njega u vagonu, vezan, bio je čovek koji nije imao direktne veze sa fudbalom.

Posle ovog događaja, ređali su se problemi, a haos je otišao toliko daleko da je 1978. godine Bobi Robson, tada menadžer Ipsviča, nakon utakmice koja je više puta prekidana zbog nereda, izjavio:

– Policija je trebalo da koristi bacače plamena.

Četiri godine kasnije, tadašnji prvi čovek tima Alan Torn pretio je da će ugasiti klub zbog nasilja nakon poraza u FA kupu od Slau Tauna.

Već 1985. Milvol je ponovo u centru pažnje, ovog puta zbog tuče na Kenilvort Roudu, stadionu Lutona, gde je u šestoj rundi FA kupa susret završen 1:0 za Luton, a „lavovi“ tokom čitavog dana izazivali incidente.

Poslednji put kada su navijači Milvola, poznati i kao „Bushwackers“ (možda bi najbolji prevod bio „Odmetnici“), pre neverovatnog Larnera, privukli pažnju na sebe, bilo je prilikom gostovanja Vest Hemu na „Apton Parku“ 2009. godine, kada je jedan navijač Milvola izboden, a preko 20 osoba povređeno.

Što se sportske strane tiče, ekipa osnovana pre 132 je najveći deo svoje istorije provela u nižim ligama, mahom u drugom ili trećem rangu, a najveći uspeh Milvol je zabeležio u sezoni 1988-89, kada je završio kao 10. na tabeli tadašnje Divizije 1 (sadašnja Premijer liga), da bi naredne sezone ispao u Diviziju 2.

PODIJELI