Sve o Kežual subkulturi

​Kako opisati kežual subkulturu Da li je ona imala političku pozadinu ? Ne, neki su bili neki desno neki levo opredeljeni. Da li je muzika imala uticaja ? Ni to, kežuali su uživali u raznim vrstama muzike, rejv, pank, rok, rege … Pa oko čega se onda sve vrtelo ? Oko tri stvari, fudbal, nasilje i moda ! U stvari, kežual, je samo jedan od naziva za ovaj način življenja koji je opšte prihvaćen ali treba pomenuti da je recimo u Mančesteru bio popularan naziv “Perry’s” a u Liverpulu “Scallies”.

Može se reći da je kežual pokret nastao krajem 70-tih godina a preteča su mu svakako bili modsi. Veliku ulogu u razvoju kao i u nastanku ovog pokreta imaju uspesi Engleskih klubova tih godina u Evropi. Ostrvljani su putovali širom starog kontinenta, pogotovo liverpulovi navijači jer je tih godina njihov klub bio više puta na vrhu Evrope. Sa putovanja su se vraćali sa punim koferima kradenih stvari koje su nosili ili prodavali svojim drugovima. Krali su uglavnom za vreme nereda a njih nikada nije nedostajalo pogotovo kada su englezi na evro-gostovanjima u pitanju. Italijanski i Francuski brendovi su bili najzastupljeniji ( Fila, Kappa, Sergio Tacchini, Adidas, Lacoste, Benneton…).

U narednom periodu je bilo problema prilikom nabavljanja skupih krpica jer većina gradova tada nije imala butike gde bi navijači mogli da se snabdevaju. Odlasci do Londona ( pa čak i iz Škotske) samo da bi se obišli butici su postajali sve češći, dolazilo je čak i do okršaja u vozovima kada bi se sreli članovi rivalskih ekipa po povratku iz šopinga u prestonici. Javlja se i rivalitet između samih navijača, pitanje prestiža je bilo ko će imati najnovije modele, neke nove etikete, iz nedelje u nedelju pokret se širio sve više. Svakako velika prednost kežual kulture je bilo skretanje pažnje policije sa sebe. U to vreme, panduri su više obraćali pažnju na skinse u “Doctor Martins“ cokulama pa i na obične navijače u dresovina i šalovima nego na fino obučene momke koji su na sebi imali više stotina funti.

Ti “fini” momci su se tako lepo obučeni lakše šetali gradom, lakše ulazili u pabove a takođe su po prepoznatljivom stilu lakše i prepoznavali protivničku ekipu. Osamdesetih, najpopularnije su bile haringtonke, polo majice, golf jakne, karirani šalovi, džemperi sa V izrazima a na nogama Adidas patike među kojima su najprisutniji modeli bili Samba, Stan Smith, Gazelle, Forest Hills. Takođe, na nogama se često viđala i marka Diadora, model Borg Elites.

Krajem ove decenije, pokret se malo smiruje pojavom rejv scene. Širom zemlje se otvaraju klubovi u kojima su se okupljali mladi i samim tim malo zapostavili fudbalske mečeve. Koliko je to uticalo na ovu kulturu govopi i činjenica da su momci iz čelsijeve ekipe odradili majice “Hooligans against Acid”. Kežual navijači počinju da se kreću po žurkama, neki od njih ulaze i u poslove oko dilovanja droge, organizovanja obezbeđenja za klubove, uzimaju se dobre pare. Počinje asid manija nema više okršaja, granice nepostoje, rivaliteti između gradova su se za sada zaboravili, svi zajedno su ušli u novu eru, eru u kojoj se svi vole. Likovi iz suparničkih ekipa su igrali celo veče jedni pored drugih, isti ti koji bi da su se sreli pre 6 meseci šibali do iznemoglosti.

Pa da li je moglo to dugo da traje ? Teško… Sredinom devedesetih sve opet dolazi na svoje mesto, ratne sekire se iskopavaju, fudbalsko nasilje se vraća u modu ! Samim tim i kežual pokret doživljava novo rođenje. Međutim, menjaju se neke stvari. Više nisu toliko popularni neki brendovi koji su bili više sportski ( Kappa, Diadora …) u fazon uleću ozbiljnije i skuplje marke Stone Island, Armani, Prada, CP Company, Henri Lloyd, Paul and Shark, Ralph Lauren, Hackett … Neke etikete su i dalje popularne npr Lacoste i Burberry za koje se mogu reći da su ispratili sve periote ove kulture. Sve više su nošene polo majice svetlijih boja, farmerke su takođe nošene u znatno svetlijim nijansama. Pravi bum u ovoj subkulturi izazivaju modeli Masimo Ostija, koji je dizajnirao fantastične Stone Island i SP Company kapute i jakne. Stone Island je i dan danas jako popularan ali krajem devedesetih i početkom novog veka je doživeo vrhunac među kežualima jer su ih jedino oni i nosili pa je postao i sinonim za njih.

Jedno vreme policija je i povezivala znak ovog brenda sa neo-naci organizacijama jer donekle podseća na keltski krst. Kao i uvek, jako su bistri … Došlo je čak dotle da je ova marka promenila svoj logo zbog problema sa huliganima pa je umesto prisivača ( sa znakom koji podseća na NATO) koji je uz pomoć dva dugmeta stajao na levom rukavu simbol postao mali znak koji ipak podseća na prethodni logo. Na sličan potez bili su primorani i ljudi iz Hackett-a koji su morali da menjaju dizajn svojih stvari na kojima je do tada bio veliki natpis brenda na grudima. U devedesetim je postalo toliko očigledno kako se sada huligani oblače da su to čak i panduri provalili. Početkom novog veka, kežual kultura se i dalje razvijala, na scenu su stupili i neke nove etikete a neke stare su i dalje bile aktivne a to su one koje verovatno nikada neće biti “out” kada je ovaj fazon u pitanju (Lacoste, Stone Island, Burberry …). Neke od novih popularnih brendova su One True Saxon, 6876, Fajll Raven, Patagonia, Dupe …

U poslednjih nekoliko godina pokret se još više razvio. Snimljeno je par filmova vezanih za ovu tekmatiku od kojih je “Football Factory “svakako najpribližniji nekoj istini dok je “Green Street Hooligans“ snimljen na neki holivudski fazon pa to mnogima ide na jaja. Pored ova dva treba pomenuti i kratkometrazni film “It's a casual life”koji vredi pogledati. Osim filmova, izdate su i neke knjige koje obuhvataju kako kežual tako i period pre njegovog nastanka. Neki muzičari poput Majka Skinera, frontmena grupe “The Streets“ često nose Stone Island i druge kežual brendove na svojim spotovimakao i u javnosti. Naravno, sve ovo ide na polni organ pravim kežualima jer je sada njihova omiljena marka postala popularna i u ostalim krugovima, nije samo njihova priča i symbol međusobnog prepoznavanja.

Kežual pokret više nije samo zastupljen na ostrvu, odavno se proširio na celu Evropu. U skandinavskim zemljama je zbog velikog uticaja sa ostrva scena solidno razvijena kao i u Francuskoj, Španiji pa čak i u Italiji koja je kolevka ultra pokreta. Kod žabara se u proteklim godinama pojavljuju kežual ekipe a može se reći da je scena u Rimu najrazvijenija gde oba gradska velikana imaju firme nalik onima sa ostrva, možda su na to uticali i međusobni kontakti navijača Lacija i Čelzija.

Football – West Ham United v Millwall Carling Cup Second Round – Upton Park – 25/8/09
Crowd trouble
Mandatory Credit: Action Images
Livepic

Što se tiče situacije u Srbiji može se reći da je moda sve prisutnija, ljudi sve više obraćaju pažnju na to kako idu na utakmice. U prestonici su se otvorili butici većine poznatih brendova pa se čak može naći i Stone Island ali po krajnje nerealnim cenama kada se u obzir uzme naš standard. Kod nas nema ni razloga ni potrebe za formiranjem kežual pokreta ali više nego pozitivno jeste to da su domaći navijači počeli pristojnije da se oblače. Teško bi bilo pratiti ostrvske trendove ali zaista nije teško na utakmicu otići normalno obučen (patike, farmerke, polo majica …), za toliko može da se izdvoji bes problema.
Kežual kultura je nešto za šta ne postoji definicija, nema striktnih pravila šta se nosi šta ne, ona ostavlja dosta prostora da svako bude originalan, da bude poseban da bude svoj i verovatno zato, zbog konstantnog napretka i menjanja, ona će trajati još dugo … #NIN

izvor: curvasrb.weebly.com

PODIJELI