U Srbiji ubedljivo dva najpopularnija kluba su Crvena zvezda i Partizan, za koji navija 90 odsto stanovništva naše zemlje. Na Balkanu se navijački pokret razvijaju sedamdesetih godina prošlog veka. Inspiraciju su nalazili u Engleskoj i pre svega Italiji. Poslednjih nekoliko godina snimljeno je dosta filmova vezanih za tematiku navijača (najpoznatiji su “Football factory”, “Green street hooligans”, “ID”, “The Firm”) koji su pomogli da se popularnost navijačke potkulture dodatno raširi.

POČECI NAVIJAČKIH POKRETA NA “ČIZMI”

Ultra pokret u Italiji je nastao pedesetih godina prošlog kada su se pojavile grupe navijača koji su organizovano počeli da bodre voljeni klub. Prvi klub navijača organizovan je u Torinu 1951. godine pod imenom “Fedelissimi Granata”, a on je preteča svih današnjih grupa koje prate FK Torino.

Najstarija ultra grupa je “Fossa dei Leoni”, koja je osnovana 1968. godine. Ova grupa bodri Milan. Ime “ultras” prvi koriste “Ultras Tito Cucchiaroni”, grupa koja je osnovana 1969. godine i koja podržava Sampdoriju. U početku uzori italijanskim navijačima bili su oni iz Južne Amerike, posebno Brazilci. Navijači Đenove, Fjorentine i Milana su prvi počeli sa ulepšavanjem svojih tribina koristeći papire, zastavice i drugi materijal za izradu koreografija. Kasnije je stigla pirotehnika, koja je bila zaštitni znak italijanskih tifoza osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.

Zauzimanje protivničke tribine se smatralo najvećim uspehom što je izazvalo mnoge navijačke nerede. Prva veća policijska upotreba sile dogodila se 1974. godine na utakmicama Torino – Sampdorija i u rimskom derbiju, Roma – Lacio, kada dolazi do upada navijača na teren i međusobnog obračuna. Iz tog razdoblja posebno je značajan 28. jun 1979. godine kada je na rimskom Olimpiku raketom u glavu pogođen Vićenco Papareli, navijač Lacija. Raketu je ispalio navijač Rome – pripadnik grupe “Fedayn”. Osamdesetih godina dolazilo je do žestokih obračuna sa smrtnim ishodima. Navijač Triestine je poginuo 1984. godine na meču protiv Udinezea.

Savremene italijanske navijačke grupe su dobro organizovane, imaju veliki broj članova, samofinansiraju se prodajom rekvizita i plaćanjem članarine. I dalje je glavna navijačka delatnost izrada koreografija, zastava, transparenata, organizacija bakljada i drugo. Kao odgovor na policijski progon javljaju se tzv. “casual” navijači koji na utakmice idu bez vidljivih navijačkih obeležja.

Do sredine sedamdesetih, svaki veći klub u Italiji imao je sopstvenu ultra grupu, a samo deceniju kasnije i na desetine istih. Grupe su se tokom tog perioda cepale, pregrupisale, preimenovale i obnavljale – a sve sa ciljem da prisvoje centar tribine. Ovaj deo stadiona, iza gola, tradicionalno je mesto na kome se okupljaju najsiromašniji, ali najodaniji i najvatreniji navijači kluba. “Kurva” (na italijanskom curve) je nešto poput uličnog ćoška koji pripada samo jednom dileru – u neprekidnim borbama za prevlast, čak se koriste i sličnim sredstvima: tuče, noževi, pucnjava…

JUVENTUS NAJPOPULARNIJI

Zanimljiivo istraživanje je objavljeno u Italiji 2016. godine po kome je Juventus ubedljivo najpopularniji klub u Italiji. Za “staru damu” 8.316.000 Italijana. Slede Milan sa 4.201.000 navijača, Inter (3.934.000), Napoli (2.910.000), Roma (1.906.000).  Najveći skok po broju novih pristalica je zabeležio Napoli, a zatim slede Bolonja i Lacio.

Zanimljivo je i kako je navijačka opredeljenost podeljena po regijama. Tek 13 odsto Juventusovih navijača se nalazi u regionu Pijemont čiji centar je Torino. Na severo-istoku Italije je 17 odsto članova Juventusove navijačke baze, u centralnom delu države 14 odsto, a čak 40 procenata navijača se nalazi na jugu Italije i ostrvima Sardiniji i Siciliji.

LEVIČARI I DESNIČARI

U Italiji postoje 382 ultra grupe, a najpoznatija podela navijača na Apeninima je na levičare i desničare, a ima i onih koji nisu politički opredeljeni. U levičare spadaju navijači Milana, Parme, Peruđe, Albinolefea, Ankone, Breše, Empoli, Livorna, Modene, Pize, Terama, Venecije… Desničari su navijači Intera, Lacija, Bolonje, Kaljarija, Katanije, Lećea, Rome, Napolija, Verone, Udinezea… Navijači Sampdorije, Torina, Juventusa i Đenove nisu politički opredeljeni.

OZLOGLAŠENI NAVIJAČI LACIJA

Ultra etiketa ponekad je predstavljala i pokriće za neofašizam. Nekadašnji holandski reprezentativac Aron Vinter, sin muslimana i Jevrejke, potpisao je za Lacio 1992. godine, ispred terena za trening osvanuo je grafit “Vinter Raus”, varijacija na “Juden Raus” iz doba nacizma. Torinovi ultrasi 1997. godine bacili su Marokanca Abdelaha Dumija u reku Po. Probleme sa navijačima Lacija imao je svojevremeno i as rimskih nebesko-plavih Siniša Mihajlović, koga su nazivali “ciganinom”.

TOTI I ZABRANA

Grupa Rominih ultrasa (Commando Ultra Curva Sud) 2004. godine izazvala je prekid derbija protiv Lacija u četvrtom minutu drugog poluvremena pošto se na tribinama raširila glasina da je ispred stadiona policijski auto usmrtio dečaka. Navijači oba tima besno su protestovali protiv policije, iako je nekoliko puta saopšteno da se ništa slično nije dogodilo. Slike Frančeska Totija, kapitena Rome, okruženog vođama ultrasa dok mu govore da ne sme da nastavi sa igrom, postale su simbol moći koju navijačke grupe poseduju u italijanskom fudbalu. Dok je koračao nazad ka saigračima, Toti je viknuo menadžeru: “Ako nastavimo, pobiće nas”.

RASIZAM NA STADIONIMA

Ove sezone na meču Verona – Breša došlo je do užasnih scena rasizma upućenih Mariju Baloteliju. Poznat po kratkom fitilju, napadač Breše je šutnuo loptu u pravu navijača domaćina. Italijanska sportska javnost većim delom je osudila ovaj incident i klasični rasizam na stadionu, ali bilo je i onih koji su se malo pravili ludi i pokušavali da sakriju nešto što je očigledno. Oglasio se i Luka Kastelini, vođa Veroninih ultrasa, ali i politički aktivista ksenofobične stranke “Forca nuvoa Verona”.

Luka Kastelini je dao skandalozan intervju u kojem je rekao da je Baloteli prozivke čuo samo u svojoj glavi i da ga niko nije vređao.

– Mi rasisti? Pa i mi imamo “crnčugu” u našem timu i aplaudirali smo mu kad je postigao gol – rekao je Kastelini.

Verona je odmah reagovala i javnim saopštenjem Kasteliniju istakla zabranu ulaska na stadion “Bentegodi” do juna 2030. godine.

HAPŠENJA U TORINU – MAFIJA, IZNUDA, PRANJE NOVCA

Italijanska policija je u septembru 2019. godine uhapsila 12 navijača Juventusa, a pod istragom je 37 osoba pod optužbom zločinačkog udruživanja, iznude, pranja novca i nasilja. Jedna od optužba zbog kojih su uhapšeni vođe navijača Juventusa je i nelegalni zahtevi od kluba da dobijaju više ulaznica za utakmice. Tifozi “stare dame” su pretili da ako im se zahtev ne ispuni da će tokom utakmica iskazivati rasističke parole, simbole i uzvike.

Istraga tužilaštva u Torinu povezana je sa navodnim ubacivanjem članova kalabrijske mafije među najvatrenije pristalice Juventusa. Policija je izvršila raciju i kod uhapšenih navijača pronašla je nacističke i fašističke parole i simboli sa likom diktatora Benita Musolinija. Sve je počelo pre godinu dana kada je Juventus slučaj prijavio miliciji. Pre dve godine Juventus je bio kažnjen novčano i delimičnim zatvaranjem stadiona jer je karte prodavao navijačima koji su kaznile to preprodavali.

Tekst preuzet sa portala: www.maxbetsport.rs

Autor teksta: Željko Mutavdžić