Ko je zapravo pretuceni mladic pred derbi izmedju Dinama i Hajduka?

S teškim tjelesnim ozljedama u KB Dubrava doveden je Zagrepčanin Ivan C. (30)kojeg je horda huligana oko 18 sati napala na križanju Ulice Svetice i Branimirove. Nedjeljni ručak i provedeno popodne kod tete na Bukovcu su mu doslovno prisjeli iako je sat vremena prije nogometnog sraza krenuo kući na Volovčicu.

– Brat je otečen kao da je bager prešao preko njegove glave. Ispričao je da ga je grupa huligana napala dok je stajao na križanju kako bi prešao cestu. Iz dva auta su istrčali pripadnici Torcide s navijačkim obilježjima te su ga gađali staklenom bocom. On se nekako uspio izmaknuti pa su se u njega zaletili. Jedan ga je udario nogom u glavu tako da je pao na tlo i gdje ga je više njih nastavilo cipelariti.

Činilo mu se kao da će izgubiti svijest, međutim, u nastalom metežu uspio se nekako pridići i početi trčati, ali huligani su trčali za njim i tukli ga. Primao je udarce na sve strane. A nakon što je uspio nekako pretrčati cestu, priskočili su mu u pomoć prolaznici koji su se s druge strane kolnika zatekli. Ukrcali su ga u svoj auto i odvezli kući odakle je pozvana Hitna koja ga je, s obzirom na ozbiljne ozljede, odmah odvezla u bolnicu – kaže za Jutarnji list brat pretučenog mladića pred kojim je operativni zahvat. Naime, huligani su mu slomili gornju i donju čeljust te nos, a naziru se, kako su obitelji liječnici rekli, i ozljede lubanje koja je napuknula u području iznad oka. Osim niza hematoma po cijelom tijelu, ima vidljive ozljede lakta i koljena od pada.

Ivan je momak koji nema nikakve veze sa BBB ili bilo kojom navijackom grupom, u zivotu je samo nekoliko puta isao na utakmice ali i ta brojka se moze izbrojati na prste. Sada mu predstoji dug oporavak i trauma do kraja zivota. Posle nedeljnog derbija u Ivanovom zivotu nista vise nece biti isto. Grupa huligana koja je napala Ivana i nanela mu teske telesne povrede samo zato sto je gradjanin Zagreba zasluzuje da bude najstrozije osudjena…

Blizak susret Grobara i Manijaka u Novom Sadu

Gostovanje u Subotici 1990/91g..grupa Strah… Hard core,england.. Inace prica uz ovu sliku je sledeca..U povratku 15-16 ljudi,tj momaka od 14 do 17 godina,ukupno svi koji su taj dan dosli iz Beograda na gostovanje,grupe Alcatraz i Strah,izaslo je na stanicu u Novom Sadu,jer nije bilo direktnog voza za Bg.. Blejeci na stanici u jednom trenutku vidimo masu navijaca kako peva i urla,kretajuci se vrlo brzo ka nama stepenicama..

Bliza

Ubrzo prepoznajemo navijace Zelje iz Sarajeva, setivsi se da su oni gostovali Vosi..tada nije bilo murije,eventualno par uspavanih Milicionera i uvek je bilo prostora za lep okrsaj.. Brzom konsultacijom odlucujemo da ih cekamo,bezanje nije bilo opcija.. Betmen preuzima zastave i sklanja se,mi prebiremo po dzepovima i spremamo par boksera i palica ispod jakni…

 

Manijaci stizu do nas,bilo ih je oko 500,medju prvima likovi od 30-40 godina.. Koji ste vi,sledi pitanje..Koprivica kao najstariji odgovara Grobari… Gde su ostali,nema ih,samo mi smo isli u Suboticu..ostali Manijaci nas okruzuju i ceka se sekund kad ce sve krenuti…

 

Taj neki sto je pricao sa nama,zaboravih ime..pruza ruku,pozdravlja se sa nama..kaze pozdravite Pajsera i Belgiju..negde su lezali robiju zajedno… Sacekasmo par minuta,stize voz za Bg,mi se ukrcavamo… Kao mladi smo naucili na licnom primeru sta je vitestvo..tada sam razmisljao da bi mi sigurno njih prebili u obrnutoj situaciji…posle te lekcije stav se menja…

slika – stoje Betmen,Robi,Zverko,Igor,Nesa.. cuci-Majk..

 

Teško pretučen slučajni prolaznik prije derbija u Zagrebu

Jučer je, otprilike pola sata uoči početka utakmice u Zagrebu, nasred Branimirove ulice došlo do žestokoga sukoba između Bad Blue Boysa i Torcide.

To nije bio jedini incident pred jučerašnji okršaj Dinama i Hajduka. Na križanju Ulice Svetice i Branimirove teško ozlijeđen 32-godišnjak iz Zagreba, slučajni prolaznik kojeg su pripadnici Torcide teško pretukli dok se vraćao s nedjeljnog ručka. Nesretni je čovjek završio u bolnici sa slomljenom gornjom i donjom čeljusti te nosom.

FOTO: Zagrebačka policijska uprava
FOTO: Zagrebačka policijska uprava

Oglasili su se iz policije o svemu:

“Izdvojeni slučaj dogodio se nešto poslije 18 sati na raskrižju Ulice Donje Svetice i Ulice kneza Branimira kada je grupa gostujućih navijača bez povoda teško ozlijedila 32-godišnjaka, a koji nije pripadnik nijedne od navijačkih skupina niti je na sebi imao bilo kakva obilježja.

Odmah po dojavi o događaju policijski službenici u blizini mjesta događaja zatekli su i doveli u službene prostorije ukupno 15 gostujućih navijača, od kojeg broja četvero je maloljetnih. Nad 12 se provodi kriminalističko istraživanje s ciljem prikupljanja obavijesti i korisnih saznanja vezano uz počinjenje kaznenog djela ‘Teška tjelesna ozljeda'”, stoji u priopćenju.

Još je navedeno:

U službene prostorije policije, prije, za vrijeme i nakon utakmice, zbog prekršaja dovedeno je ukupno 25 navijača, od tog broja njih 19 zbog počinjenja prekršaja iz članka 4. Zakon o sprečavanju nereda na športskim natjecanjima i 6 navijača zbog počinjenja prekršaja iz članka 6. Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira starosti od 20 do 29 godina te četiri maloljetnika.

Sa sigurnosnog aspekta cjelokupni organizirani dolazak i odlazak gostujućih navijača pod pratnjom policije, a koji su došli s oko 500 raznih vozila te koji su i dopraćeni i ispraćeni na stadion, odnosno sa stadiona, prošao je u najboljem redu. Također gostujući navijači u gradu Zagrebu obitavali su ne samo tog dana uoči same utakmice, nego i dan ranije, zbog čega je policija kroz svoj puni angažman, prisustvom na ulicama grada Zagreba osigurala da navedeni dani prođu bez ijednog incidenta po građane i po imovinu grada Zagreba.”

“Utakmica je u dva navrata prekinuta zbog paljenja baklji na tribinama i to u 20.17 na južnoj tribini i 20.33 sata na sjevernoj tribini.”

FOTO: Zagrebačka policijska uprava

Nakon što su objavljeni tekstovi s ovim informacijama, portalu index.hr se javio očevidac napada koji poznaje pretučenog Ivana i izjavio:

“Ivan čeka operaciju čeljusti, sva sreća s mozgom je sve u redu. Pokazalo se ponovno da su ljudi i dalje okej, pa su ga odveli do stana nakon što su vidjeli što se dogodilo i sačekali hitnu pomoć. Čovjek je bio kod tete na ručku na Bukovcu i rekao da ide pješice do stana, jer je cesta zatvorena, pa da ga braća ne voze bezveze. Strašno je to kako on izgleda. Napad je počeo tako da se on sagnuo od jedne boce koja mu je letjela prema glavi i u tom trenutku, dok je bio sagnut, netko ga je opalio nogom u glavu. Nakon toga barem deset puta su mu još skočili na glavu dok je ležao.”

Sukob navijaca Hajduka i Dinama pre derbija (VIDEO)

Sat vremena pred pocetak danasnjeg derbija prve lige Hrvatske doslo je incidenta u kojem su ucestvovali navijaci Dinama i Hajduka.

Jedna od najprometnijih ulica u vrijeme Dinamovih utakmica visokoga sigurnosnog rizika tradicionalno je Branimirova, a tamo su interventni policajci i ovu nedjelju imali posla.

Foto: Krešimir Juričić

Prema snimkama koje su nam poslali čitatelji, četrdesetak minuta prije početka utakmica, oko 18:20, nasred Branimirove sukobile su se dvije skupine navijača, nakon čega se nekolicina navijača dala u trk. Tučnjava se, uz nekoliko upaljenih baklji, preselila na obližnju livadu, a policajci su brzo reagirali. Svladali su neke od izgrednika i polegli ih licem okrenutima prema travi na križanju Branimirove i Ulice Svetice.

Navijaci Panatinaikosa napali navijace Olimpijakosa (VIDEO)

Grupa navijaca Panatinaikosa sukobila se sa manjom grupom navijaca Olimpijakosa u Petraloni kod Atine, nekoliko navijaca Olimijakosa bilo je u kaficu kada je dosla veca grupa navijaca PAO-a opremljena bakljama i palicama.

 

U susretu koji je trajao svega nekoliko minuta jedan navijac Olimijakosa zadobio je teze povrede, a napadaci su pobegli sa lica mesta pre dolaska policije.

Prijateljstvo Grobara i Original 21 (AEK Atina)

Atina, avgust 1995.

U sklopu priprema pred početak nove sezone, Partizan je dobio poziv od AEK-a za odigravanje prijateljske utakmice u Atini. Kako je letnja sezona bila u jeku, a ja u tom trenutku imao kod koga da boravim u glavnom gradu Grčke, nisam se puno razmišljao kako sebi da organizujem odmor. Na dan utakmice, novine su posvetile veliku pažnju dolasku Partizana. Naslovi u stilu: „Pozdravimo braću iz Jugoslavije“ odnosno „AEK dočekuje stare prijatelje“ napuniše tribine stadiona Nikos Goumas.

Navijači AEK-a stvorili su totalno ludačku atmosferu. Pošto nije bilo odvojenog sektora za gostujuće navijače, dvojica prijatelja i ja kupismo karte za najvatreniju domaću tribinu. Na ulazu, nakon pretresa devojke obučene u žute majice podeliše nam programe za utakmicu. Osim uobičajenog predstavljanja timova na poslednjoj strani pisalo je „Jugoslovenski prijatelji volimo vas“.

Punih sat vremena pre meča, domaći navijači počeli su da pale baklje i da se veru po visokoj žičanoj ogradi. Popeli bi se do vrha a potom kačili crveno ili zeleno beli šal i palili ga tamo gore, uz delirijum na tribinama. Nekih petnaestak minuta pre početka oficijelni spiker promrmljao je nešto na grčkom, a potom je usledio uplauz celog stadiona. Najavljen je bio dolazak grupe srpske dece, izbeglica iz Krajine, koja je u tom trenutku ulazila na centralnu tribinu i smestila se među domaće navijače. Sa tribine na kojoj smo bili počelo je skandiranje „Srbija, Srbija“ a potom i „Partizan, Partizan“. Bili smo oduševljeni prizorom. Tekma je završena rezultatom 3:1 za domaći tim (jedini gol za nas postigao je Darko Tešović), a kada je sudija označio kraj a mi izašli napolje, otišli smo do prve tezge da pazarimo sitne suvenire za uspomenu.

Kada je prodavac čuo da smo Srbi, navijači Partizana, dao nam je svakom po šal na poklon, a potom nam priđoše i neki navijači AEK-a koji nas napuniše nalepnicama i malim pankerskim bedževima.

Barselona, april 1998.

U sezoni 1997/98, košarkaši Partizana predvođeni Kimetom Bogojevićem, plasiraše se na Final Four. Prethodno, u grupnoj fazi takmičenja sastali smo se sa AEK-om kada nas pedesetak odlazi na meč u Atini. Utakmica kao i svaka druga, bez ikakvih incidenata, ali i bilo kakvog izliva prijateljstva. Dođe na red i Final Four u Barseloni. Grupa od oko 200 Grobara iz Srbije (novine su se frljale ciframa da nas je bilo 100, 500, 800 pa čak i hiljadu) provela je nazaboravna 3 dana u Kataloniji. U našem sektoru bilo nas je možda još pedesetak više, kada su nam se priključili navijači Partizana koji su doputovali iz nekoliko evropskih gradova u solo režiji. Uoči prvog meča protiv Kindera (koji će narednog dana postati prvak Evrope), autobusi su nas doveli pred samu halu i zaustavili se ispred ulaza na tribinu gde su ulazili navijači AEK-a.

Njih je, tu u tom trenutku, bilo možda i hiljadu (kasnije ih je na tribinama bilo oko tri soma). U jednom momentu kada smo izašli iz buseva, usledila je kratka tišina, odmeravanje i iščekivanje, a potom su oni počeli da nam prilaze, rukuju se, grle nas, traže da se slikaju sa nama i razmenjuju šalove. Na tome se sve i završilo. Vrlo brzo krenuli smo ka našoj tribini koja se nalazila tačno naspram AEK-ove. Navijači Benetona bili su levo od nas, a Kinderovi (kojih je bilo više nego svih ostalih zajedno) do Grka i iza koša. Zbog napada na žabare na platou ispred hale, policija nam nije dozvolila da unesemo zastave na motkama. Raširili smo transparente i počeli da navijamo, kada među nas ulaze panduri i govore nam da moramo da sednemo, što mi naravno odbijamo.

Bez puno objašnjavanja dolazi do žešćeg peglanja. U tom trenutku, AEK-ovi navijači koji su sve to posmatrali sa suprotne strane, skandiraju „Partizan, Partizan“ i kreću u proboj kordona kako bi nam pritekli u pomoć. Iste večeri kao i dan kasnije, prilazili su nam po Barseloni i pružali nam ruke, čašćavali nas pićem i tražili da se slikaju se sa nama.

Beograd, april 1999.

Bombardovanje Srbije. Jedini strani tim koji je tada došao u Beograd i odigrao prijateljsku utakmicu u Humskoj bio je AEK. Na tribinama se okupilo petnaest hiljada gledalaca, a među njima i grupa od stotinak grčkih navijača smeštenih na istočnoj tribini. Igrači dva tima izašli su na teren sa parolom: „NATO stop the war, stop the bombing“. U šezdesetom minutu, pri rezultatu 1:1, Grobari ulaze na teren, gde im se pridružuju i navijači AEK-a. Utakmica je u tom trenutku završena. Raširene su srpske i grčke zastave, spaljena američka, i poslata poruka celom svetu šta dva naroda misle o napadu NATO trupa na Srbiju. U tom momentu ko god da nam je došao u goste, prihvatili bi ga kao najrođenijeg.

Marsej, oktobar 2003.

Liga šampiona – Partizan odlazi na prvo gostovanje u Marsej. U kavezu nas je oko 4-500. Dan ranije AEK je igrao u Monaku, pa je bilo logično da se njihovi navijači pojave i na Velodromu, ali na tribini sa domaćim navijačima pošto su oni već dugi niz godina bili u prijateljskim odnosima.Tako je zastava Original 21 bila postavljena u centralnom delu kopa sa navijačima Olimpika. Toliko o vezi Grobara i navijača AEK-om.

Grobari urinirali po grbu Crvene Zvezde na derbiju (VIDEO)

Na beogradskom stadionu ‘Rajko Mitić’ jučer je odigran finalni susret Kupa Srbije između Crvene zvezde i Partizana, a na kraju je slavio crno bijeli dio Beograda nakon trijumfa od 1:0.

Crvena Zvezda je bila veliki favorit u ovom meču s obzirom da su lagano osvojitli titulu prvaka Srbije, te su imali namjeru da nakon više od deset godina osvoje duplu krunu.

Međutim, njihov najveći rival Partizan došao je na finale s namjerom da im pokvare posao i to su uspjeli. Klub iz Humske odigrao je veoma dobar taktički meč koji je odlučen jednim golom.

Odlučujući trenutak u ovom finalu desio se u 14. minuti kada je Partizan poveo s 1:0. Pantić je odlično centirao iz slobodnog udarca, a najviši u kaznenom prostoru gostiju bio je Ostojić koji je zatresao mrežu Zvezde.

Rezultat se do kraja utakmice nije mijenjao, pa je uslijedilo veliko slavnje gostujućih navijača koji su izveli, blago rečeno, nevjerovatan performans. Nakon što su podigli parolu posvećenu odluci Fudbalskog saveza Srbije da Zvezdi dodijeli titulu prvaka iz 1946. godine.

Ispod transparenta na kojem je pisalo: “Ako može titula iz '46’, može i titula GK Jugoslavija iz 1924. Grafičar šampion Srpske lige 2012. Delije – nagrada za životno delo od B92 2000. Keba – Oskar popularnosti 2011. Doktorat Zvezdana Terzića 2012. Đoković US OPEN 2018. Prijateljska utakmica Zvezda – Albanija 1945. Boj na Kosovu 1389. I od nas jedan ‘Super bowl’, Grobari su postavili improvizovani grb Crvene zvezde po kojem su urinirali za vrijeme utakmice.

Tu šokantnu scenu pogledajte na 04:42 sekundi sljedećeg videolinka:

Urnebesno putovanje Delija u Krusevac

Kako se liga rasturala u deliće(kao i zemlja) i regija smanjivala, tako su u Prvu saveznu Ligu ulazili klubovi iz Druge lige koji su samo sezonu pre toga viđeni u trećoj ligi…U sezoni 92/93 se tako opet vratio u Prvu ligu, Napredak iz Kruševca. Sa radošću smo tada svi čekali gostovanje u taj grad i mogućeg okršaja sa Jakuzama. Mada više je tu bilo želje za odlaskom na gostovanje u grad čiji je klub nekada igrao sa Velikom četvorkom i to pravilo je važilo za sve gradove i klubove tadašnje zemlje.


Kako do Kruševca nije bilo direktne linije vozom već neko presedanje kod Stalaća ili Ćićevca(ova dva grada ću bolje upoznati nego moj kraj) i čekanja nekih vozova ili presedanje(čitaj upadanje u) na buseve… Kako se vozovi klackaju morali smo rano ujutru da se skupimo na štajgi i upadnemo u voz koji je išao do spomenutih gradova. Ekipa je brojala cifru od par desetina tada mahom golobradih mladih ludaka koji su sav teret, ponos i snagu Severa zajedno sa “krempitom” (T.) tih godina nosili na svojim leđima, jer većina prave prve ekipe je mahom imala neke druge životne zadatke dobro poznate svima. Već tih godina se pokazalo da će ova ekipa biti nerazdvojna narednih 10godina a neki i ceo život.

Neko je negde napisao kako im je ekipa rasla i da bi sigurno bili No.1 da je ostala ex-ludara. Mislim da bi sve ekipe rasle i dobijale novu svežu krv koja bi sigurno zasenila ovu prethodnu, ali šta bi bilo kad bi bilo…I svako vreme nosi neko svoje breme! Čast svakome veresija nikome…Tako da sam ubeđen da ni naša mlađa a tada prva ekipa nikome ne bi ostala dužna.

Da se vratim KŠ…Ukrcali smo se u jedan od poslednjih vagona u nizu i fino se rasporedili po kupeima. Repertoar dobro poznat, red pića, red …., pa red pića pa opet…i tako krug za krug do momenta dolaska konduktera. Krene priča kako nam je ŽTP obezbedio poslednji vagon za gostovanje i da je to platila uprava kluba..Normalno već kod Rakovice (prva stanica) ovaj preti da će da zove policiju…nekako ga smuvamo, kupimo par karata za 20,30% puta do Stalaća…U fazonu sad si nam video karte i nikad više…

Opuštanje koje nas je sve opilo je dovelo do toga da su neki demolirali kompletno dva vagona. Kako se ekipa konduktera promenila na nekom delu puta gde nismo videli a oni su primetili da poslednje kompozicije nemaju stakla i prozore u jebenom Stalaću ili sad Ćićevcu nas je čekala dobro došlica od policije. Kako ne bi bili zarobljeni i lako pohapšeni u vozu, kreće iskakanje u pokretu. Ljudi pokušaj bežanja u tim mestima i sakrivanje je kao da ste rešili da igrate žmurke u prostoriji gde nema gde da se sakrijete. Pri samom iskakanju mnogi su se već povredili i lako bili pohvatani.

Nas par idemo ka prednjim vagonima, u pokušaju da se utopimo sa masom običnih putnika….Ali smo ubrzo skontali da od toga nema ništa…Napokon staje kompozicija iskačemo na suprotnu stranu od dočeka ili ti stanice i pretrčavamo u drugi voz. Voz kreće i taman smo pomislili da smo spašeni kad mašinovođa zaustavlja voz, neko nas je primetio…Zatvaramo vrata od vagona i sakrivaj se ko gde stiže….

Tu se nalazi neki nadobudni pandur i krene da maltretira jednog od naših koga su pronašli. Kako smo skontali da će nas pre ili kasnije sve pronaći rešili smo da odbranimo našeg palog druga. Kreće opšta makljaža u vozu sa pandurom(Velika greška), dobre je batine dobio taj nadobudni ker ostao bez opreme ali ubrzo mu stiže pojačanje koje nas je nadjačalo sa obe strane…Primorani da izađemo onako u špaliru su nas iskidali…

Sledeća scena kao u filmovima o logorima smrti. Kerovi stoje u špaliru postrojeni na svakih 2,3 metra naši već pali drugovi leže sa rukam na glavi i iživljavanje pripadnika policije na ljudima koji leže, šutiranje, gaženje, cepanje, neke vuku za šalove kao kerovi da im strgnu glavu sa vrata….Kažem sebi blago njima s'njima će da završe s'nama će tek da počnu….

Onako dok nas sprovode dobacuju i psuju nam majke, spominju Beograd? Na pokušaj odgovara ili protivljenja odma postaju još žešći šamare dele kao deci bombone a od lopatara(ljudi sa velim šakama) mnogima i dan danas zuji u glavi…U nekoliko marica su nas strpali i sproveli do stanice milicije. Kako nas je bilo minimum 50tak svi smo stali u 4,5 marica i par automobila…Imao sam sreće da sam sedeo iza vozača ali sam slušao moju braću koja se gušila u marici kojoj nije radila ventilacija…Da ne preterujem ali mislim da smo tada oborili rekord po broju ljudi u marici 16 u zatvorenom delu, 4 iza vozača marice + vozač i 2 kera…Jedna anegdota tokom vožnje u marici. Pričaju kerovi među sobom i ovaj pored vozača kaže ovom što vozi: “Daj uključi rotaciju i pusti sirenu kao u onim američkim filmovima” Mi se pokidali od smeha….dok su se ovi moji iza kidali za vazduh.

Pokušaji da se skrene pažnja da se ljudi iza guše je bilo kao da gluvom i slepom govoriš da li me čuješ i vidiš? Kad smo stigli u stanicu novi doček. Već pri samom dolasku kerovi stoje i broje koliko nas je bilo u jednoj marici i ne mogu da veruju da nas je toliko stalo… Žurka u stanici mogla je da počne…..To je trajalo sigurno dobrih 4,5h Neću da pričam šta je sve bilo tamo jer i ovako mi priča ode u više deseteraca…Napokon se pojavio sudija za prekršaje i jedan po jedan smo se osmehnuli “spasiocu”.

E sad zašto sam sve ovo pričao….Dolaskom u BG ubrzo je stigla i prekšajna prijava i poziv kod soc. radnika. Jako slično što je Footie ispričao. Šteta koja je naneta ŽTP i ono zašta su nas gonili je bila više milionska cigra u dinarima kada se preračunalo u marke tada bilo je oko 500 000 nemačkih maraka. Kao sada pola miliona evra…”Malo” su napucali štetu ali dobro ko ne bi to radio? Pretili su nam više godišnjim popravnim domovima, zatvorom…Ali imali smo sreću kako je sve išlo u qrc tako je i ta priča njihova išla sa njom…Da ne bi sve to tek tako prepustio slučaju…Pobrinuo sam se da na svim tim razgovorima glumim Robin Huda u pravom smislu reči…Oni su hteli mene da sjebu u zdrav mozak ja sam njih…Sve zadatke koje su tražili da im uradim sam radio iznad proseka…Ljudi su se pitali šta radi ovaj mali ovde…Koji je njegov problem? A ja sam im odgovarao ja sam bunt protiv sistema. Što kažeš Footie, ni moji se nisu a mogli su da se okoriste od celog raspalog sistema. Kurve su mojoj majci uzimali stanove, lopovi ćaletovu firmu preuzeli e pa ja ću sve to da vam naplatim! Ovi u soc. ustanovi blajznuli….Na kraju silni razgovori i ubeđenja raznih službi kako ja ne mogu sam protiv sistema….A ja im odgovaram nisam sam, mislim na moje drugove sa Severa, oni opet u rebus?? Ali dobrom pričom i moram reći zalaganjem roditelja uspeo sam da zajedno sa soc. službama na suđenju se ponašam “normalno” i spasim sebe popravnog doma…

Tako se završio moj prvi drugi pokušaj odlaska u KŠ ću skratiti……Okršaj sa murijom u Stalaću, privođenje u neku improvizovanu stanicu, potom smo se “sprijateljili” sa pandurima koji su išli na Zvezdine tekme po celoj ex-ludari, pričali o poznanstvu sa nekim vođama koji su za razliku od njih imali drugu boju uniforme. Da bi nas na kraju pustili da se vratimo u BG. Obezbedili nam da uđemo u teretni vagon sa kutijama punim patika…koje su neki iskoristili za prvi biznis kapital!

Za 20 i kusur godina staža na tribinama samo sam 2 puta uspeo da dođem do Kruševca. Stim da sam prvi put kad smo uspeli da se domognemo grada, tamo neke 90te zakasnili na tekmu a drugi put i napokon uspešno 2012 finale kupa. Što sam morao da proslavim i ulaskom tj. skakanjem u teren!

Kako je napravljena setalica Juzni Front

Setalicu Juzni Front smo uradili par dana pre derbija i samo smo nas trojica znali za to plus tip iz jednog drugog grada koji je uradio aplikaciju grba Juznog Fronta.

Clan foruma i ja smo preuzeli vec sasivenu belu osnovu setalice a onda smo otisli na DIF kod nas u kraju da je rasirimo i proverimo da li je sve u redu.

Kako smo se mi namucili da je sami kontrolisemo po onom uvek prisutnom vetru gore, letela je na sve strane a plus sto su svi koji bi prosli zastajali da vide sta je u pitanju, da li smo mi ili komsije ali bi pogledali i pitali sta je, L..i bi samo rekao ma pravimo padobrane!

Nekako smo to uspeli da spakujemo u moja kola i odemo u jedan drugi grad da se to sve zavrsi.

Kao sto i sami vidite ispalo je perfektno i lepo i na samom stadionu.
Nadovezacu se za istu setalicu i jednu drugu utakmicu par godina kasnije.
Bila se ostetila i pocepala pa smo smisljali sta da radimo sa njom. Setili smo se jednog simpatizera Partizana a direktora jedne OS u kraju koji nam je izasao u susret i dao veliku salu da to lepo na toplom i suvom popravljamo.

Tu se skupila bas super ekipa i uz zezanje smo to sve do ponoci zavrsili.
Posto sam ja stanovao solo i najblize skoli mi smo prebacivali setalicu kod mene u stan, bila je jesen a vece pre utakmice sa Slavijom iz Praga, javlja nam se drugar a moj brat da je stigao sa puta i da je doneo kljice zelembace (upalili ih u sredini dole a izaslo i u nekom casopisu u delu o navijacima)-opste odusevljenje!


Ali, mozda cu biti neskroman ali sam tada sjajno izgledao i bio popularan kod komsinica-do tada!
Kulirale one ispred zgrade a idemo Sara i ja prvi a iza nas 50 mladjih i nose setalicu, korteo kroz brdo kao da smo na utakmicu krenuli! Gledaju one, momci do 20 godina nose setalicu sve crno belo, a nas dvojica ispred njih jos ih pita legenda hocete sa nama sutra?!

Kao sto se vidi na fotkama na stadionu je sve bilo sjajno osim rezultata ali koga to jos od nas interesuje, mi smo svoju utakmicu dobili!

Torcida u Beogradu

CRVENA ZVEZDA – HAJDUK SPLIT 0-1 penalima 5-6
Streac Čelić u 25 min u regularnom toku
Penali Zvezda-Mrkela promašio,Đurovski,Krdžević,Bračun promašio,Nikolić,Stojković,Musemić
Penali Hajduk-Asanović,Vulić,Čelić promašio,Bursać,Tipurić,Andrijašević,Setinov.
Gledalaca 25.000

Kao i u predhodnom meču pre tri dana odlazim za Beograd rano ujutru da bi se našao sa ostalim drugarima ne bi li sačekali tih par jutarnjih vozova iz Hrvatske.Tu na štajgi smo dobili neke informacije da su oni navodno već stigli u Beograd pa smo tumarali i po Beogradu i stadionu ali nigde nikoga nismo našli.Kao i u prošlom meču obilazilo se oko juga mnogo puta ali pošto nije bilo ni traga od njih ušli smo na stadion.Poseta je bila gotovo ista kao i u nedelju a svi su se nadali lepom vremenu i punom stadionu.Vreme na ovoj utakmici je bilo i za nijansu lošije jer je jak vetar nanosio kišu ka Zapadnoj tribini koja je bila velikim delom pod kišom i pored velikog krova, te su se baš svi stisli.Na Zapadnoj tribini je bio šou čitavu utakmicu,malo po malo pa talas dole ka kanalu,padaju ljudi preko mokrih stolica a sa Severa se ori DIVLJI ZAPAD,DIVLJI ZAPAD….Znači nešto jedinstveno na Marakani što se verovatno samo tada desilo.Sever je navijao i bolje nego na predhodnom prvenstvenom meču i pored toga što je Zvezda u regularnom delu utakmice izgubila.Za razliku od prvenstvene utakmice uvaj put je bilo nešto više navijača Hajduka manji broj Torcide.

Čitavu utakmicu smo ih vređali na nacionalnoj osnovi kao i na prvom meču a poneko je bio i uhapšen na Severnoj tribini pa Padinjak.Hajduk je čitavu utakmicu držao sredinu terena i napadao dok je Zvezda pokušavaa na kontranapade što nam se obilo o gavu pa izgubismo u regularnom toku.Zvezda je i takvom igom imala dosta šansi ali se sve završavao u velikom blatu ispred gola ili pored gola.Zadnjim udarcem Bursaća Hajduk se plasirao u finale kupa a mi smo bili neverovatno puno besni onao svi pokisli, te smo krenuli u hajku na malobrojnu Torcidu koja je bila prisutna na utakmici.Nešto smo kao načuli da su došli autobusom i da je na trgu Repubike isti ali u to nismo verovali pa smo krenuli ka štajgi.Bilo je policije koja je kontrolisaa sve koji su odavali utisak da su ekstremniji navijači Zvezde ili ti njihovi stari poznanici, te je bilo poteško ući na štajgu.

Onako jedan po jedan smo se dovijali da se neprimetno ubacimo na štajgu sa običnim putnicima.Njih 40-setak je bilo blizu njihovog voza za Split koji samo što nije krenuo.Nas dvadesetak se nekako uvuklo unutar štajge i nismo imali vremena da čekamo još ljudi pošto oni samo što nisu ušli u voz, pošto se bižio polazak.Sve je bilo mirno i nije odavalo utisak da će se išta desiti ali smo se mi kao na mig odjednom u trenu grupisali i krenuli u duplo manjem broju na njih sa ciljem da ih oteramo od voza da ne bi ušli u njega. Uz dobro poznati huk prilikom napada brzo smo ih potisli skroz gore nekih stotinak metara jer su svi bežali ne stajući u neki gard i pored toga što ih je bilo duplo više.Na štajgi se zaorilo MI SMO CIGANI, NAJJAČI SMO NAJJAČI onako glasno sa puno naboja i sa pobedničkim osećajem, jer je bio odličan osećaj videti Torcidaše kako beže glavom bez obzira (ČITAJ TORCIDIN KROS) od duplo manjeg broja RS Hooligansa….Oni su zastali gore gde su one skretnice na brdu kamenja tako da smo i mi morali stati gde i jesmo jer je počelo veliko kamenanje sa njihove strane ka nama jer smo mi bili na peronu pored njihovog voza i nije bilo realno da jurišamo dalje ka njima pod kišom kamenica.

Svesni su bili da može da se desi da ne uđu u voz za Split koji je u tom momentu vrlo lagano polazio.Sa njihove strane se zaorilo IDE TORCIDA,IDE TORCIDA i krenuli su iz sve snage sa kamenjem da nas obasipaju po peronu do prvog koloseka.Vraćali smo i mi prema njima,pucalo je sve unaokolo ali nisu uspeli da nas potisnu ni pedalj, ali su zato uspeli da ulete u voz u njihove zadnje vagone gore gde su i bili jer je voz išao skroz polako.Murija je utrčala ali smo se gotovo svi izvukli hapšenja jer smo brzo reagovali pobegavši svuda unaokolo.Otišli smo kućama a kiša je tek sutradan u četvrtak uveče prestala da pada, znači nedelju dana i to kakve kiše bez prestanka.

I pored poraza i takvog vremena vrlo zanimljiv dan kada se mislilo da se neće ništa moći uraditi zbog predostrožnosti murije na štajgi.Neverovatno je bilo i muriju videti koliko su bili zbunjeni našim napadom na Torcidu jer su bili uvereni da se niko od nas nije uspeo ubaciti na štajgu.U tom iznenađenju nisu ni uspeli da nas pohapse a misim da su se i Torcidaši itekako iznenadili jer su mislili da je sve bezbedno ali NAŠA VELIKA VOLJA je pobedila i sve iznenadila.

1...99100101...233Stranica 100 of 233
Facebook Instagram Youtube
© BALKANSKINAVIJACI.COM 2022 SVA PRAVA PRIDRŽANA | ALL RIGHTS RESERVED