Radnja filma je smeštena u London 80-ih godina 20. veka. Četiri policajca dobijaju zadatak da se infiltriraju u lokalnu navijačku grupu, koja je povezana sa kriminalom i izazivanjem nereda na utakmicama. Ovaj zadatak ubrzo počinje da previše psihološki utiče na njih, tako da i sami počinju da se poistovećuju sa navijačima.
Džon jedan od četvorice policajaca, se toliko promenio da dolazi do raspada njegovog braka i problema na poslu, tako da odlučuje da napusti posao da bi mogao da se pridruži navijačkoj grupi. Film se završava tako što nakon nekog vremena policajac Trevor sreće svog nekadašnjeg kolegu Džona kako maršira sa neonacistima.
Dmitrij Aleksandrovič, navijač Spartaka iz Moskve dao je opširan intervju za tamošnje medije o tome kako mu je preseo 162. beogradski večiti derbi.
Ruski “Čempionat” ga je intervjuisao već prvog dana izlaska sa intezivne nege, a u kom je objasnio šta se sve dešavalo u Beogradu.
Inače, na dan utakmice došlo je do tuče navijača Zvezde i Partizana, ali Dmitriji nije učestvovao u njoj već je ranije dobio batine.
Ovo je njegova priča…
Prebačen sam sa intenzivne nege na odeljenje i sad mi predstoje završni pregledi. Unutrašnji organi dobro rade, ali hodam teško zbog povreda na nogama. Lekari treba da odluče da li će me pustiti ili je potrebno da me zadrže na daljem lečenju – počeo je svoju priču navijač Spartaka.
Ipak, najteže vam je povređen mozak?
Da, povreda je bila takva da je postojala mogućnost stvaranja edema na mozgu, što je moglo da dovede do toga da danas ne pričam sa vama ili da mi stvori epileptične napade i razne druge probleme. Srećom, ništa od toga se nije desilo.
Kako ste se odlučili za put u Beograd zbog derbija?
To je bio moj drugi odlazak na derbi. Prvi put sam bio 2017. godine i tada je stvarno bilo teško pronaći neki minus tom potezu. Možda je jedini minus to što Srbi puno puše. Mene moji prijatelji često zovu da dođem, tako da sam sebi dao taj zadatak da ponovo posetim Beograd.
Foto: Championat.com
Ko vam je pravio društvo?
Bilo nas je petorica. Sa srpskim prijateljima smo bili u restoranu. Tamo uvek svira živa mizika i Rusi su dobrodošli. Sledećeg dana posetili smo Novi Sad, a problem je počeo uveče kad sam izašao iz pekare i video da sam u blizini petorice navijača Partizana, od 25 do 35 godina. Odmah sam osetio opasnost.
Bili ste navijački obučeni?
Imao sam šal Spartaka i crnu majicu s logom kluba. Jedan iz grupe je zatražio da mu dam šal, ali ja sam im rekao da mi Rusi imamo ponos i da oni odrede jednog ko bi se tukao sa mnom.
Nisu pristali?
Ne. Dobio sam udarac u bok od kojeg sam pao na kolena. Onda me je jedan držao dok me je drugi udarao, da bi me na kraju najveći među njima šutnuo u glavu. Hteli su da mi otmu ranac, ali ja sam legao na njega i nisam ga ispuštao iz zagrljaja. Udarali su me i sledeće čega se sećam je buđenje u beogradskoj bolnici.
Foto: Championat.com
Da li su vam uzeli nešto?
Ostao sam bez novčanika sa 200 evra i 4.000 dinara.
Da li su vas prijatelji tražili?
Sve su pokušali da bi me našli. Zvali su i mrtvačnicu. Telefon sam ostavio u stanu tako da nisam mogao da im se javim.
Šta se dalje dešavalo?
Probudim se u bolnici, vidim da dobijam infuziju. Doktori nisu znali šta da rade sa mnom jer nisam imao nijedan dokument. Otpuste me iz bolnice i nastavim da idem tražeći Hram Svetog Save. Majica mi je bila toliko krvava da se na njoj nije video grb Spartaka. Tad sretnem jednu grupu ljudi koji baš i nisu želeli da mi pomognu. Naletim na drugu dvojicu i oni mi kupe nešto da jedem, ponude mi i prenoćište u Zemunu. Probudio sam se pred derbi.
Zašto ste otišli na utakmicu u takvom stanju?
Odlučio sam da idem i ušao sam na stadion u 25. minutu meča. Iznenadilo me to da nije bilo rigorozne kontrole, dovoljno je bilo reći da sam došao iz Rusije i bio sam pušten. Svidelo mi se, bilo je vatreno navijanje, ali mi je žao što Partizan nije izgubio.
Šta je dalje bilo?
Setio sam se ulice i mog stana. Mogao sam da se istuširam i malo zalečim rane. Para nisam imao, ali su mi momci pomogli i prikupili novac da se vratim. Na aerodromu su svi gledali moje lice, a kad sam stigao kući, porodica je bila u šoku. Odmah su me odvezli kod lekara. Bio je to neprofesionalno odrađen pregled, sa dijagnozom da sam doživeo kontuziju glave.
Srećom, moji su opet pozvali Hitnu pomoć, tada se pojavio jedan lekar koji je zatražio da mi se detaljno pregleda glava, što mi je sigurno spaslo život. U tom trenutku nisam prepoznavao svoju decu, pričao sam nepovezano, tako da sam završio na 67. klinici, u kojoj me leče i danas – rekao je za kraj razgovora za Čempionat.
Dobio sam ovo iz više izvora i moram da podelim tekst u originalu, nisam hteo ništa da menjam, zaista je čudno, a nadovezuje se na ono što sam sinoć napisao o utakmici Atalanta-Valensija:
Vratimo se na momenat u Zagreb. Datum je 6.11.2019. Dinamo igra protiv Šahtjora. Velika pobjeda je tu, na vratima. Dinamo vodi 3:1 i 93 je minut. A onda šok!
U samo dva minuta, Dinamo prima 2 gola. Drugi gol, odnosno gol za izjednačenje 3:3 postignut je u petoj minuti sudijske nadoknade u zadnjem napadu za Šahtijor kada je sudija Brych dosudio penal za goste, nakon što je igrač Dinama Theophile-Catherine oborio golmana Pjatova, koji je bio u šesnaestercu Dinama.
Nevjerovatna situacija: Sudija Brych je prvo dosudio penal nakon što je Taison na lijevoj strani šesnaesterca pao ispred Gjire. Zbog protesta domaćih igrača njemački sudija odlučio je prvi put na utakmici pozvati VAR, a potom je otišao pogledati sportni snimak.
I stigle su prvo dobre vijesti za Dinamo.Na snimku je sudija vidio da Gjira nije srušio Tisona i da se Brazilac sam bacio. Međutim, uslijedila je loša vijest. Igrač Dinama, Theophile-Catherine tokom tog posljednjeg napada, dok je lopta bila na 30ak metara, rukom je udario i srušio golmana Pjatova koji je preselio u šesnaesterac kako bi pomogao svojoj ekipi.
Brych je tako VAR pozvao zbog jedne, a dosudio penal zbog druge situacije. Odgovornost je preuzeo Tete i pogodio za nestvarnih 3:3.
Taj lakat za penal u sudijskoj nadoknadi koji je skrivio Theophile-Catherine, ispostaviće se, promijenio je budućnost i sudbinu čovječanstva.
Kako?
Da je Dinamo dobio, Atalanta iz Bergama, koji je bio u istoj grupi, ne bi otišao u drugu fazu LŠ i nikada se ne bi odigrala sad već famozna utakmica u Milanu na San Siru između Atalante i Valensije pred 40000 ljudi.
Nastavak…
Čuveni imunolog iz Italije Francesco Le Foche smatra da je jedan od okidača za katastrofalno stanje u toj zemlji, posebno u Bergamu gdje je zabilježen i najveći broj mrtvih od koronavirusa, i meč osmine finala Lige prvaka između Atalante i Valencije.
Podsjetimo, meču je odigran u Milanu (4:1 za Atalantu). Na njemu je prisustvovalo oko 40.000 navijača iz Bergama, grada koji je najviše pogođen COVID-19, piše portal Virgilio Sport.
“Nekoliko velikih događaja je uzrokovalo širenje virusa, a jedan od njih bi vrlo lako mogla biti i utakmica između Atalante i Valencije. Bio je to vrhunac kolektivne euforije, okupilo se hiljade i hiljade ljudi koji su jedan do drugo tek nekoliko centimetara. Grlili su se, vikali… Sve to je moglo da doprinese širenju virusa”, smatra Le Foche
“Pretpostavljam da mnogi nisu željeli da propuste utakmicu ako su imali karte, čak i ako su imali povišenu temperaturu ili druge simptome virusa“, istakao je italijanski imunolog.
ATALANTA BERGAMO VALENCIA CF BOMBA CORONA Kako se ovo desilo Bergamu? Biološka bomba je detonirana na stadionu i sve je otišlo dođavola… Utakmica Atalanta – Valensija trebalo je da se pamti po istorijskoj pobedi od 4:1. Nažalost, verovatno će je pamtiti po nečem sasvim drugom „Čuo sam mnoga mišlenja o uzorcima, a ja ću vam reći moj iza kojeg stajem imenom i preizmenom: 19. februar i 40.000 građana Bergama i okoline došli su u Milano na San Siru i utakmici Atalanta – Valensija. Došli su autobusima, vozovima, prepunim automobilima… Nažalost, tada je u Italiji pukla biološka bomba“, tvrdi doktor Di Marko. O toj crnoj večeri i najvećoj pobedi Atalante u klupskoj istoriji ćemo vam u daljem delu teksta preneti pisanje Korijere delo Sporta.
„Te februarske večeri, voz sa Atalantinim navijačima je stao i iskrcali su se ljudi. Napravila se gužva slična onoj saobraćajnoj kada ljudi ponedeljkom ujutro krenu na posao. U sledećem vozu je bilo nekoliko stotina Valensijinih navijača. Svi zbijeni jedni uz druge. U jednom, i u drugom vozu. Među njima i neki koji tada nisu znali da su zaraženi virusom COVID-19 koji se već nekoliko dana ranije pojavio u regiji Valensije. Istovremeno su se spustili na metro stanicu i počeli da pevaju, grle se i fotografišu jedni sa drugima. I iznad svega, JEDAN DETALJ. Da bi pokazali fer-plej, počeli su jedni drugima da nude pivo i piju iz istih čaša. Bila je to istorijska zdravica. Iz koje će se nekoliko nedelja kasnije izroditi noćna mora“. Utakmica je bila istorijska. Staro i maldo, muško i žensko. Skoro sve iz Bergama što je nekad pogledalo fudbalsku utakmicu je krenula na utakmicu. Prednjačili su stariji. Oni koji su Atalantu gledali decenijama. U Seriji B, u Seriji C, u svim dobrim i lošim vremenima. Dočekali su prvi put u životu da njihova Boginja provincije bude ponos Lombardije više od Intera i Milana. Bila je to prilika koja se ne propušta.
„Obaveštavamo vas da će Edoardo ovog popodneva biti odsutan iz škole iz kulturološko-istorijskih razaloga. Imaće lekciju iz istorije Bergama zajedno sa svojim ocem. Forza Atalanta“, pisalo je u opravdanju koje je jedan otac napisao učiteljici za odlazak sina na utakmicu. Sa ponosom je tu poruku na društvenim mrežama raširio Bergamov gradonačelnik Đorđo Gori. Eto kakva je euforija bila. Neki tamo „kineski virus“ nikome nije bio ni na kraj pameti. Svi su se divili naslovima iz novina… Valensija razbijena u paramparčad, senzacionalna Atalanta igra fudbal za finale Lige šampiona! Tim iz Bergama čini prava “mala čuda” u društvu najboljih, na “San Siru” do nogu potučen španski tim i skoro obezbeđen prolaz među osam najboljih u Evorpi – 4:1!
Atalanta je najveći hit Lige šampiona, oko toga više nema dileme pošto je sastav Đanpjera Gasperinija izrežirao još jedan rezultat za pamćenje, teško je porazio špansku Valensiju u Milanu rezultatom 4:1, u prvoj utakmici osmine finala Lige šampiona.
Sedam dana posle utakmice, španski novinar Kike Mateu koji je pratio Valensiju u Milanu je bio pozitivan na testu za korona virus. Bio je prvi pozitivan slučaj u gradu, a tog 27. februara je u Španiji bilo ukupnih samo 16 slučajeva virusa korone Da li je bilo moguće da je Mateu posle samo sedam dana postao simptomatičan? Izgleda da je samo imao slabiji imunitet od ostalih i bolest mu se brže ispoljila. „Od nekoliko hipoteza za eksploziju epidemija u Lombardiji, ta teorija o utakmici Atalanta – Valensija je svakako jedna od najrazumnijih iako ne može da se dokaže“, saopštili su pre neki dan iz Civilne zaštite Italije. Istog dana – 27. februar – u Lombardiji je broj zaraženih skočio sa stabilnih oko 60 (prethodna četiri dana: 57, 61, 67, 65 novih slučajeva) na čak 98 novih i pet smrtnih slučajeva za dan. Već tri dana kasnije je bilo 369 slučajeva. Skok je je bio strašan za četiri dana sa 65 na 369. Ukupnih smrtnih slučajeva je bilo 24. Zdravstvo Lombardije se nekako borilo iako je već tada bilo nespremno da primi sve. Novih slučajeva je bilo na stotine i počela je da se primenjuje trijaža. Lekari su morali da biraju ko će dobiti šansu da preživi na respiratorima, a kome će biti oduzeta poslednja šansa. Sledećeg dana je prijavljeno 14 smrtnih slučajeva korona virusa u Lombadriji. Do tada ih je bilo 24 za sve prethodne dane. Ukupno. Dve nedelje posle utakmice Atalanta – Valensija pred oko 42.000 Italijana i oko 2.500 gostujućih navijača, u Lombardiji je prijavljen 431 novi slučaj virusa i 25 smrtnih. Tog dana. Ništa više nije moglo da zaustavi zlo koje se nadvilo nad najbogatijom italijanskom pokrajinom. Lombardija je postala Vuhan u Evropi. Crna tačka na mapi sveta.
Na kraju, među žrtvama su i oni koji su dali sve od sebe da spasu druge: 18 lekara u Italiji je izgubilo život od korona virusa. Ukupno 118 medicinskih radnika nije preživelo. Neki su imali po 40 i kusur godina poput Dijega Bjanka iz Bergama.
„Od nas 1.600 ovde u Bergamu, 400 je zaraženo. Kolega lekar i dobar prijatelj me je zvao pre nekoliko dana na telefon i rekao mi da sa bolesnim ocem stiže u bolnicu i da pokušam da uradim sve što mogu. Kada sam ih našao u svoj toj gužvi u bolnici, pogledao me je sa suzama u očima i rekao mi: ’Izvini, nisam ukapirao da je ovako kada si mi pričao’. Jednostavno, ni ljudi koji se bave ovim poslom ne mogu da steknu sliku o ovome što se ovde dešava“, kaže doktor Di Marko. Kako je sada otac vašeg kolege? „Mrtav je“.
Danas je jedan od najtezih dana u modernoj istoriji Zagreba ali i cijele Hrvatske. Vreme kada se gotovo cijela planeta bori protiv opakog virusa COVID19 ,poznatijeg kao Corona , Hrvatsku je zadesila jos jedna velika nedaca.
U ranim jutarnjim casovima tacnije oko 6:23h Zagreb je pogodio zemljotres jacine 5.3 stepena Rihterova skale . U zemljotresu je ostecen veliki broj objekata njih cak 66, a 23 putnicka automobila su unistena . Na desetine ljudi je lakse i teze povredjeno, dok se petnaestogodinja devojcica nalazi u teskom stanju i lekari se bore za njen zivot.
U tih 66 ostecenih objekata nalazi se i zagrebacka bolnica iz koje je dosta pacijenata zbog bezbednosti iseljeno.
Šteta se još procenjuje, a najviše oštećenja pretrpele su zgrade u užem centru Zagreba gde u raščišćavanju pomaže vojska.
Mnogi Zagrepčani i dalje su na otvorenom i čekaju na procenu da li su njihove zgrade bezbedne za povratak.
Na više lokacija u centru postavljeni su šatori u kojima se dele obroci za one koji ne mogu da se vrate kućama.
Zbog zemljotresa je evakuisana zgrada porodilišta u Petrovoj ulici, a bebe su prebačene a u bolnički šator sa grejanjem u Dubravi koji je pripremljen za obolele od korona virusa.
Nadležni pozivaju građane da ne zaborave na opasnost zaraze korona virusom i da ne budu u grupama.
Ministarstvo kulture saopštilo je da je oštećen niz objekata kulturno-istorijske graditeljske baštine na pojedinačno zaštićenim kulturnim dobrima kao i na zgradama unutar zaštićene celine Grada Zagreba. Oštećen je južni toranj zagrebačke katedrale koji je u obnovi, a u crkvi Uznesenja Blažene Device Marije u Remetama urušio se deo tavanice.
Teško je oštećena i Bazilika Srca Isusova u Palmotićevoj ulici gde se urušio plafon, kao i još nekoliko crkava, među kojima je i Saborna crkve Mitropolije zagrebačko-ljubljanske SPC u centru grada.
Pored pripadnika hrvatskih vojnih snaga prvi su u pomoc skocili pripadnici navijacke grupe BBB, njih oko 1000. Zlocesti plavi momci su po ko zna koji put priskocili u pomoc svojoj matici i na taj nacin jos jednom zapusili usta svim ne vladinim organizacijama, drzavnim organima, poganim novinarima i ostalim koji vec decenijama navijace nazivaju najvecim sljamom i problemom savremenog hrvatskog drustva.
Postavlja se pitanje gde su sada sve te humanitarne organizacije i “borci za ljudska prava”?
Da li ce se njihova velika pomoc uputiti samo preko drustevenih mreza ili ce i oni zasukati rukave i priskociti u pomoc Zagrebu?
Posle BBB u pomoc je doletela jos jedna organizacije propaliteta, olosa, bitangi i narkomana rijec je o splitskoj Torcidi koja nije cekala ni casa vec se odmah aktivirala i uputila put Zagreba.
Postavlja se pitanje da li su navijaci problem u drustvu samo za ispiranje usta i prodavanje vecih tiraza?
Ovih par dana zagrebačka navijačka grupa Bad Blue Boys pomogla je u selidbi Kliničke bolnice Dubrava, odnosno njezinoj prenamjeni u centar za prihvat najtežih pacijenata oboljelih od koronavirusa.
Foto: Tomislav Miletic/PIXSELL
“BBB-i, navijači Dinama, svojim su nesebičnim radom pomogli da u najkraćem roku pripremimo Kliničku bolnicu Dubrava Zagreb za prihvat pacijenata oboljelih od COVID-19. Ovom nesebičnom gestom još jednom je pokazana solidarnost i jedinstvo hrvatskog naroda u najtežim trenucima”, priopćili su iz Uprave KB Dubrava, koja je ranije uputila apel da hitno traži 50 dobrovoljaca za pomoć pri selidbi.
Navijačka skupina koja prati zagrebački Dinamo i dalje nastavlja s drugim humanitarnim aktivnostima te pomaže građanima u borbi protiv epidemije.
Boysi su juče pokrenuli i akciju pomaganja najugroženijim građanima Zagreba.
”Navijačka grupa Bad Blue Boys će od danas, 19.03.2020., u suradnji i uz odobrenje Gradskog društva Crvenog križa Zagreb, obavljati dostavu lijekova i namirnica za najugroženije skupine građana Grada Zagreba u vrijeme krizne situacije pojave koronavirusa (COVID-19).
Pozivamo naše sugrađane koji pripadaju rizičnim skupinama i kojima je pomoć ovakve vrste najpotrebnija da kontaktiraju Gradsko društvo Crvenog križa Zagreb na broj telefona 01/ 3778-236.
Navijačka grupa “Torcida” je pozvala svoje članove da pomognu državi i gradu Splitu u borbi protiv koronavirusa. Poruka koja danas kruži među članovima Torcide glasi:
“Torcida se stavila na raspolaganje državi i gradu u borbi protiv epidemije i danas smo dobili poziv za pomoć. Zadatak nam je preseljenje kompletne bolnice Križine na Firule! Ovo je nakon Domovinskog rata jedan od najvećih izazova za grupu i grad. Idemo još jednom pokazati našu snagu i sposobnost kada je najpotrebnije! Danas tijekom dana ćemo javljati detalje, a vi već možete pripremiti ljude i dignuti cili kvart i ekipu. Ovo je dužnost svakoga od nas! ZOVI SAMO ZOVI!!!! Život za Hrvatsku – Torcida Split.”
Iz Metkovića, pak, dolazi vijest da se tamošnji ogranak Torcide stavlja na raspolaganje svim građanima kojima je potrebna pomoć zbog teške situacije, zdravstvenog stanja i izolacije. Građani kojima je potrebna pomoć mogu im se javiti, kako su napisali, beskompromisno u inbox njihove stranice na Facebooku.
Mladi navijac Pristine Lekë Bulliqi ubijen je u pucnjavi koja se dogodila u 13-og marta u Pristini. Osamnaestogodisnji mladic je podlegao zadobijenim u vecernjim satima kada je za sada nepoznata osoba ispalila vise hitaca u nesrecnog mladica.
Momak je samo nekoliko dana pre smrti bio u Gnjilanu na gostovanju koje je nazalost ostalo kao poslednji susret sa drugovima sa tribine.
Navijacka grupa Plisat oprostila se preko drustvenih mreza sa mladim clanom i istakla je da je on bio jedan od najvernijih mladjih momaka na tribini.
Okršaj između Gremija i Internasionala u okviru Kopa Libertadores pretvorio se u potpuni haos nakon što su obe ekipe izazvale opštu tuču na terenu stadiona u Porto Alegreu.
Meč je završen bez golova, ali ga je obeležila masovna tuča u finišu utakmice u kojoj su učestvovali čak i fudbaleri sa klupa za rezerve oba tima. Čak se i trener Gremija Renato Portalupi tukao sa igračima protivničkog tima, a glavni sudija je isključio čak osmoricu fudbalera iz oba tima.
Pepe, Lusijano Neves, Kaji i Paulo Miranda iz Gremija dobili su crvene kartone, dok je na drugoj strani u redovima Internasionala put u svlačionicu pokazan Edenilsonu, Barbosi, Kuesti i Brunu.
Osam isključenja je i novi rekord po broju crvenih kartona pokazanih na jednom meču u južnoameirčkoj Ligi šampiona (Kopa Libertadores), a oba kluba očekuju ozbiljne sankcije zbog ovog incidenta najavili su čelnici Konmebola.
Proteklog vikenda igralo se još jedno kolo najvećeg fudbalskog ranga u državama bivše SFRJ. Posjete su dosta skromne ali to ne predstavlja ništa na što nismo navikli.
Najviše publike privukao je jadranski derbi odigran u Rijeci gdje je gostovao Hajduk. Domaći tim je pobjedio goste iz Splita rezultatom 2:0. Drugi najposjećeniji meč je odigran u Bosni i Hercegovini između Željezničara i Tuzla City-a. Plavi sa Grbavice su ostvarili pobjedu minimalnim rezultatom i tako nastavili borbu za titulu prvaka države.
Rijeka – Hajduk 7300 Željezničar – Tuzla City 5500 Velež – Borac 3500 Sarajevo – Mladost DK 3000 Mačva – Crvena Zvezda 3000 Široki Brijeg – Zrinjski 2600 Dinamo Z. – Istra 1961 2500
(Posjete su preuzete sa zvaničnih web stranica fudbalskih/nogometnih saveza)
Jedino šest bodova u preostalih devet utakmica potrebno je Liverpoolu kako bi potvrdio osvajanje prvog naslova prvaka Engleske nakon 1990. Međutim, navijači Redsa boje se da će im proslavu titule koju čekaju 30 godina upropastiti epidemija koronavirusa.
Pristalice Liverpoola groze se pomisli na ono što se sada čini izvjesnim – da će momčad toliko čekani trofej osvajača Premiershipa podići pred praznim stadionom, a ne na krcatom i euforičnom Anfieldu.
Koronavirus prijeti cijelom svijetu, pa tako i nogometu. Na subotnjoj prvenstvenoj utakmici Liverpoola i Bournemoutha brojni navijači nosili su maske nadajući se da će se tako spasiti od širenja zloglasnog virusa COVID-19.
“Dok sam hodao prema stadionu, svaki navijač s kojim sam pričao govorio je isto, kako mu je najgori strah da osvojimo naslov iza zatvorenih vrata, na utakmici bez gledatelja. Baš svi navijači Liverpoola pričaju o tome i boje se toga”, za Athletic je izjavio Joe Blott, predsjednik Udruge navijača Liverpoola.
“Prvo smo se bojali da bismo naslov mogli osvojiti tako da Manchester City ostane bez teoretske šanse, a ne našom pobjedom na Anfieldu. I sada se to može dogoditi jako brzo, već našom pobjedom protiv Crystal Palacea, a velika je vjerojatnost da navijači neće moći prisustvovati tome ni slaviti. Nakon toliko dugo čekanja i poslije nevjerojatne sezone, to bi bilo jako tužno, jer to je povijesni trenutak, kojeg svatko želi biti dio. Nadamo se da do toga neće doći.”
Pobjedničko slavlje zakazano je u Liverpoolu za 18. Juna i na njoj se očekuju milijuni ljudi.
