Intervju vođe Zabranjenih

Jedan od vođa Zabranjenih, poznatiji u navijačkom svetu kao Šule, dao je opširan intervju za ruski portal rsworld.org, koji je preneo Butasport. Povod za razgovor bio je nedavni dolazak navijača Partizana na turnir u Moskvu. Godina je bila 2014.

Kada ste prvi put otišli na fudbalsku utakmicu?

– Moj prvi odlazak na fudbalsku utakmicu se desio kada sam imao 16 godina. Tada smo moj prijatelj i ja otišli na stadion i izabrali ovaj put gde smo danas otišli tako daleko – počeo je Šule priču.

Mnogi ljudi znaju da ste ne tako davno bili na istoku u grupaciji poznatoj kao „Zabranjeni“ a sada ste na „Jugu“. Da li možete da objasnite detalje i celu situaciju?

– Da, u pravu ste, to se stvarno desilo. Međutim, samo želim da kažem da je jedan deo „Zabranjenih“ ostao na istoku iz razloga koje nije potrebno objašnjavati. Oni su razlog uzeli zdravo za gotovo, i ostali na istočnoj tribini. Verujem u to da će se jednoga dana i oni vratiti na Jug. Ali ovo je samo spekulacija i nada – niko ne može da garantuje da će se vratiti. Mi ih razumemo, oni su i nas razumeli – to ja najvažnije. Sada bih želeo da kažem zašto smo se vratili na Jug. Nismo mogli da izdvajamo novac za skupe ulaznice (troškovi „Zabranjenih“ su veći 3-4 puta od navijača sa Juga), problemi sa klubom i policijom, ali to su samo sitni problemi u odnosu na glavni – navijače Crvene zvezde. Zvezdaši su odmah iskoristili našu neorganizovanost. Počeli su da koriste to i da lakše napadaju dve male grupe i jednu veliku grupu. Oni gledaju kao da smo u ratu jedni sa drugima, maskirani nas tukli u leđa, što je još teže. To je bio glavni razlog za povratak. Sada smo jedan kolektiv, a crveno-beli od sada neće moći da nas pobede. Navijači Zvezde su jaki i solidarni u organizaciji, ali su slabi pojedinačno, slabi kao osobe. Mi smo hrabri, ali nas ima veoma malo, zbog čega gubimo.

Da li je bilo sa južne strane nekih uslova za povratak? Da li je bilo neka vrsta „čašćavanja“ ljudi?

– Da, mi smo se sastali sa liderima na južnoj tribini i poslali naše uslove. Sada na južnoj tribini neće donositi odluke samo jedna grupa „Alkatraz“, već svi zajedno. Ovo bi trebalo da doprinese velikom napretku za našu tribinu. Da li je bilo čašćavanja? Iako je ovo teško reći, dobili smo samo pristup tribini.

Gde onda navijač CSKA iz Moskve, koji se odluči da poseti utakmicu Partizana treba da ide?

– Taj izbor je na navijaču CSKA. Pozdravljamo tu odluku i da ode na jug i na istok.

Kakav je odnos sa roditeljima Ivana Perovića?

– Uspostavili smo veliki kontakt sa Ivanovim ocem. Čak i više ot toga – on često piše na našem forumu. Ali on nije srećan zbog povratka na jug, što je potpuno razumljivo. Ali, u isto vreme, on shvata da je prelazak na jug u interesu jačanja naše tribine.

Od osnivanja „Zabranjenih“ je prošlo oko četiri godine. Koji su najznačaniji trenuci koje možete da izdvojite u tom periodu?

– Naša pobeda na početku jeste stvaranje kristalno jasne grupe u kojoj je svaki navijač Partizana živeo samo za njega. Na samom početku, imamo dobar šamar u lice u vidu zabrane posete stadionima, problem sa rukovodstvom FK Partizan i veći nadzor policije. Ljudi koji su prisustvovali utakmicama Partizana 20 godina, nisu mogli da dođu na stadion, a na južnoj tribini su postali lideri oni ljudi kojima Partizan do juče nije bio ništa. Bili smo na ženskoj košarci – borili smo se sa prvim dahom. Počeli smo sa 30 ljudi na košarci i na kraju došli do dve i po hiljade na fudbalskoj utakmici. Tako smo postali idealnan model, Grobarski still. Onda su počeli da nas kopiraju, Jug je počeo da peva naše pesme, počeo je da kopira naš stil oblačenja, postali smo primer i za druge navijačke grupe u Srbiji. U pogledu akcija, vrlo teško, jer nam nisu bile prioritet. Imali smo transparente, ali glavni cilj nam je bio veličanje našeg kluba. Sasvim drugačije smo počeli da gledamo borbu. Da, tu smo morali da trpimo poraze, ali smo pokušali da se nešto promeni u Beogradu. Želeo bih da istaknem tri borbe sa navijačima Crvene zvezde:

Prva je održana u Nišu, gde smo uspeli da pobedimo. Navijači Zvezde su napali naše male grupe, ali su ubrzo naleteli na ozbiljnu snagu. Mi smo pretrpeli ogromne gubitke, ali smo na kraju pobedili. To je ovaj deo naše priče, gde su Romi dobili ozbiljnog suparnika.

Druga borba je održana na Novom Beogradu. Bila je kao borba u Nišu – oko 20 naših ljudi su pobedili 30 navijača Crvene zvezde, i činilo se da stvari idu jako dobro.

Treća borba dogodila se u Železniku (delu Beograda) pre derbija. Cigani su bili dobro svesni da su bili poraženi, pa su pokušali da se osvete. Sastav od oko 120-130 ljudi naoružanih do zuba, nas je bilo možda 30-35. Smrskali su nas u paramparčad. Našeg drugara su udarali u glavu krvnički i polomili mu ruku. Moram da kažem da su navijači Crvene zvezde ovaj sukob pripremali godinama. Sakrili su se iza ugla, a odatle su nas napali. Tri godine kasnije, ja gledam i ponosam mogu da kažem da su „Zabranjeni“ postali brend.

U Srbiji ne postoji zajedništvo kod rivala. Kako se osećate zbog toga?

– Mi smo bliski-orijentisani ljudi, mi smo braća blizanci, ali da budu sa uružijem – to je deo srpskog mentaliteta. Pokušali smo da ponudimo navijačima Crvene zvezde kopmpezaciju 50 na 50 borba na ruke. Tada je bilo dogovoreno, ali izgleda da su onda shvatili da im je mnogo lakše da napadaju sa oružijem i kada ih ima mnogo više. Ogroman broj ljudi je umo u sukobima, ali nikoga to ne zanima. Mislimo da je strašno da ubijamo jedne druge. Ali mi Grobari, ćemo pokušati da edukujemo naše ljude, to nam je glavni cilj. Slomljena ruka će se brzo izlečiti, ali mrtav čovek ne može da se ponovo vrati.

Rekli ste da ste rođena braća sa rivalskim navijačima. Koje su glavne razilke između navijača Partizana i Zvezde?

– Navijači Zvezde su vrlo organizovani. I veoma lako sprovode akcije u glavnom gradu. Ima ih više od nas. Biti navijač u Beogradu je 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana u godini. Vidite, ja nisam gangester, ali u Beogradu, moram da živim kao bandit. Borim se bez oružja – ja nisam kriminalac. Ali navijači Crvene zvezde sa zadovoljstvom koriste pištolj u sukobima. Kada odeš na posao da radiš i vidiš grupu Zvezdinih navijača koji žele da te ubiju jer si ljubitelj drugog kluba. Dakle, postoji tema oko oružja. Dokle god ste dobili neku tuče na ruke, vaš protivnik će uzeti pištolj i pucaće u vas. To je zločin, a zločin je ovde usko povezan sa fanatizmom.

Došao si u Moskvu i odmah ste otišli da podržite CSKA.

– Zabrinut sam za CSKA, kao i za Partizan. Pratim navijačku scenu u Rusiji i akcije, i mi imamo mnogo da naučimo od vas. Naš klub je osnovan po ugledu na CSKA, pa smo postali braća. To je bratska veza koja će jačati svakim danom.

Zajednička odeća, odlazak na utakmice. Šta očekuje od bratstva u budućnosti?

– Mnogo naših momaka je bilo u poseti navijačima CSKA kada je vaš klub igrao u Ligi šampiona. Ja pozdano znam da će se i ove sezone nastaviti tradicija – zaključio je Šule.

izvor: hotsport.rs– rsworld.org – butasport