Maradona (El Pibe de Oro)

Maradona “El Pibe de Oro”(zlatni dečko)

“Zato što sam živ, treba da zahvalim dvojici bradonja, Bogu i Fidelu Kastru!”, izjavio je nedavno slavni argentinski fudbaler nakon što je skinut sa aparata u bolnici u Buenos Airesu, u koju je hitno dovežen zbog problema sa srcem i pritiskom. Potom je vraćen na psihijatriju gde se pod budnim okom čitavog tima lekara leči od bolesti zavisnosti. Početkom septembra Dijego Armando Maradona dobio je sudsku dozvolu da može da napusti Argentinu i vrati se na Kubu ali pod uslovom da bude pod nadzorom nekog od članova najuže familije. Pre toga, u aprilu ove godine Maradona je više od nedelju dana ležao u bolnici priključen na aparate za disanje. Preko sto kila težine na svega metar i šezdeset i nešto visine uz dvadeset godina konzumiranja alkohola, kokaina i masne hrane došli su mu glave. Navijači su okupirali bolnicu, razapeli transparente, navijali, mnogi čak i kampovali ispred kako bi pružili podršku svom heroju u najvažnijoj utakmici života, da preživi. U jednom momentu obratili su im se Maradonini roditelji i bivša supruga moleći ih da ne stvaraju buku i da se raziđu pošto je Dijegu bio potreban mir. Maradonino stanje je danas daleko od stabilnog a o bavljenju fudbalom i bilo kojim drugim sportom ne sme ni da razmišlja.

href=”http://balkanski-navijaci.com/wp-content/uploads/2017/10/dsdsdsds.jpg””alignnone wp-image-2863” src=”http://balkanski-navijaci.com/wp-content/uploads/2017/10/dsdsdsds-300×180.jpg” alt=”” width=”477” height=”286”
“Njegovo srce ne bi izdržalo ni najmanji napor. Sumnjam da bi uspeo da pretrči sto metara”, izjavio je jedan od doktora koji se brinu o zdravlju slavnog Argentinca, po mnogima najboljeg fudbalera svih vremena na planeti, iako je ta titula zvanično pripala Brazilcu Peleu.
Dijego Armando Maradona, rođen je 30.10.1960. godine u Lanusu, Vilja Fjoritu, siromašnom predgrađu Buenos Airesa. Odrastao je u kući sa roditeljima i sedmoro braće i sestara. Kada je imao tri godine Dijego je od strica dobio kožnu loptu na poklon, od koje se više neće razdvajati. Po čitav dan je jurcao za njom oko kuće. U školu je išao jer je, valjda moralo tako, a i kako sam kaže u svojoj autobiografiji “da bi ispoštovao roditelje”. Njegov školski drugar Goja koji je već trenirao fudbal, dobio je zadatak od svog trenera da dovede drugare na probu u klub. Tako je i Dijego, polovinom 1969. godine, otišao na prvi trening u fudbalski klub Argentinos Juniors. Kada ga je trener video, nasmejao se i pitao ga da li stvarno ima punih devet godina, pošto mu je onako patuljast izgledao bar dve mlađi. U kraju u kojem je živeo Maradona većina klinaca se zbog blizine dva kluba uglavnom opredeljivala za Independijente ili River Platu. Dijego je više simpatisao ove prve. Za River i da je hteo nije smeo da navija od oca koji je bio ljuti fan rivalskog kluba Boca Juniors. Uporno je trenirao sa Argentinos Juniorsima, tačnije sa njihovim juniorskim timom Seboljitasom, a kada je napunio šesnaest godina šuškalo se da će ga angažovati Independijente, pošto je bio ubedljivo najbolji igrač i strelac u celom kraju. Kada bi se računali i svi golovi koje je Maradona postigao za Seboljitase, sigurno bi prestigao i Pelea. Bio je veliki talenat tako da je u seniorskoj konkurenciji debitovao sa nepunih šesnaest godina u meču Argentinos Juniors-Talleres. Bilo je to deset dana pred njegov rođendan 1976. godine, a na teren je ušao dvadesetak minuta pred kraj meča sa brojem šesnaest na leđima. U novembru iste godine postigao je i prvi gol u pobedi protiv San Lorenza. Maradona je bio pravo osveženje na fudbalskim terenima Argentine. Dribling mu je bio najjači adut, a često je postizao i golove. U februaru 1977. pozvan je u reprenzetaciju za utakmicu protiv Mađarske, na “Bombonjeri”, stadionu Boca Juniorsa. Kada ga je nakon vođstva od 3-0 selektor Menoti poslao na zagrevanje ceo stadion je eksplodirao i počeo da skandira njegovo ime. Sa tribina su ga bodrili i roditelji kao i čitav kraj u kojem je odrastao. Novinari su nakon te prve utakmice u nacionalnom dresu pisali samo hvalospeve. “Umesto da sluša bajke ovaj mališa sluša ovacije sa tribina”, pisalo je u najtiražnijem sportskom listu. Naredne godine usledilo je prvo razočaranje za mladog Dijega i celokupnu fudbalsku javnost. Menoti je Maradonu izostavio sa spiska za svetsko prvenstvo, koje se održavalo baš u Argentini, što mu ovaj nikada nije oprostio.
>“alignnone wp-image-2864” src=”http://balkanski-navijaci.com/wp-content/uploads/2017/10/ffdfdf-300×172.jpg” alt=”” width=”405” height=”232” />< Ipak ta nepravda nije pokolebala Maradonu koji je već 1979. predvodio omladinsku selekciju na svetskom prvenstvu u Japanu i sa njom osvojio titulu. Proglašen je najboljim igračem turnira kao i najboljim mladim fudbalerom na svetu. Dva najpopularnija argentinska kluba River Plata i Boca Juniors izneli su u javnost svoje ponude. Bogatiji River je nudio više novca, ali se Maradona nije puno dvoumio već je pristupio Boca Juniorsima, klubu za koji je navijala cela njegova familija. "Sine, razmišljao sam kako bi bilo divno da zaigraš za žuto plave na "Bombonjeri", a mi sa rodbinom i prijateljima navijamo za tebe!", rekao mu je otac. I to je verovatno presudilo. U februaru 1981. godine Maradona je na prepunom stadionu zaigrao za Boca Juniors protiv Talleresa, a navijači su punih sat vremena nakon veličanstvene pobede od 4-1 skandirali ime dvostrukog strelca i novog idola Dijega Armanda Maradone. Osvojena je titula te sezone ali je klub sve više tonuo u dugove. Zbog fouklandskog rata finansijska kriza je zahvatila celu zemlju, pa tako i fudbal. Boca je u junu 1982. godine bila prinuđena da proda najbolje igrače kako bi preživela. Nakon svetskog prvenstva u Španiji Maradona se više nije vraćao u Argentinu. Najveću sumu ponudila je Barcelona, tada ogromnih osam miliona dolara, i ubrzo je došlo i do rekordnog transfera. Barca je bila veliki klub, a Maradona je doveden kako bi se prekinula dominacija madridskog Reala. U Barceloni su tada igrali još i Nemac Šuster, Alonso, Karasko tako da se Maradona brzo uklopio u novo društvo i postao gazda na terenu. Nakon svega par meseci provedenih u prstonici Katalonije zadesio ga je veliki peh. Oboleo je od žutice što ga je udaljilo sa terena nekoliko meseci. Uspeo je da se oporavi brže nego što lekari predviđali ali se tada suočio sa najtežom povredom u karijeri. Na utakmici protiv Atletika iz Bilbaoa, u septembru 1983. godine na njega je s' leđa startovao Goicoechea i polomio mu stopalo leve noge. < Za samo godinu dana Maradona je bio prinuđen da pauzira, prvo zbog bolesti, pa potom zbog povrede više od deset meseci. Vratio se na teren pred kraj sezone i zaigrao u finalu kupa baš protiv Atletika. Rešio je da se osveti Goicoechei, pa mu je uzvratio grubim faulom i tako zaradio crveni karton. Narednog dana španska fudbalska javnost je bila užasnuta njegovim postupkom. Izrečena mu je kazna zabrane igranja u trajnju od tri meseca. Novinari su ga uzeli na zub, pa su počeli da pišu sve i svašta. Maradona se nije ustručavao da im uzvrati kad god je imao prilike. Barcelona nije imala izbora, morala je da ga se reši. Pojavile se se priče o njegovom odlasku u Juventus i Inter, jedno vreme je bio aktuelan i engleski Šefild, ali je on na inenađenje mnogih otišao u "maleni" Napoli, klub bez trofeja sa juga Italije. Juventus je nudio više novca, ali je Maradona bio uvređen izjavom Bonipertija, predsednika crno belih koji je jednom prilikom rekao da fudbaler takve fizičke građe ne može daleko da dogura, pa je u junu 1984. godine potpisao za Napoli. To je bio prelomni trenutak u njegovoj karijeri. Na potpisivanju ugovora i predstavljanju tima za novu sezonu na stadionu San Paolo okupilo se 80.000 navijača Napolija koji su došli da pozdrave Maradonu. Obratio im se na italijanskom rečima: "Dobro veče Napolitanci, srećan sam što sam sa vama..." i šutnuo loptu ka krcatim tribinama. Navijači su potpuno odlepili, bili su u delirijumu. Na pres konferenciji novinarima je te večeri izjavio: "Želim da postanem idol siromašnih dečaka Napulja, jer su isti onakvi kakav sam i ja bio dok sam kao klinac živeo u predgrađu Buenos Airesa." Maradona o Napoliju nije znao ništa dok nije postao njegov član. Tek tada je saznao da se klub tri godine grčevito borio za opstanak, i da je daleko od evropskih i šampionskih ambicija. Ipak, ono što mu se svidelo bili su navijači kao i atmosfera koja je vladala u gradu. Napulj je bio tipičan grad sa juga Italije, uvek u senci bogatih gradova sa severa poput Milana, Torina, Bolonje... Tako je i odnos fudbalskih klubova i navijača sa severa prema Napoliju bio pun omalovažavanja. Jednostavno Napoli i Napulj su smatrani nižom klasom. Najbolji primer za to bilo je gostovanje Napolija u Veroni kada su domaći navijači istakli poruku upućenu gostima sa juga: "Dobrodošli u Italiju". Izlazak Maradone i momaka u svetlo plavim dresovima na teren tifozi Verone propratili su skandiranjem "operite se, operite se!" Napoliju je u toj prvoj sezoni sa Maradonom za dva boda izmakao plasman u kup Uefa, da bi već naredna godina bila mnogo uspešnija u kojoj je Napoli, pobedio veliki Juventus, zauzeo treće mesto i izborio izlazak u Evropu. U gradu je vladala euforija. Živelo se od utakmice do utakmice, a zanimljivo je da je i lokalna mafija pratila dešavanja u fudbalu i davala punu podršku Maradoni i njegovim saigračima. Došla je na red i legendarna sezona 1986/87. uoči koje je Argentina predvođena Maradonom, Valdanom i Buruchagom osvojila svetsko prvenstvo u Meksiku. Sa tog prvenstva najviše će se pamtiti meč između Argentine i Engleske na kojem je Maradona dao oba gola u pobedi svoje ekipe od 2-1. Prvi je postigao rukom, što ni jedan od sudija nije video, dok je drugi bio pravo remek delo, kada je uspeo da predribla šestoricu Engleza i golmana Shiltona. Kasnije je izjavio da je to bila "božija ruka". Napoli se tog leta pojačao, došao je golman Garea iz Verone, kao i Carnevale. Pre njih su stigli Bruno Giordano i Alessandro Renica. Pred razigranim Napolijem padali su redom Inter, Milan, Torino pa i Juventus predvođen Platinijem. Titula je konačno stigla sa severa na jug Italije. Te godine Napoli je osvojio duplu krunu što je pre njih za rukom pošlo samo Juventusu i Torinu. U gradu je nastao opšti haos. Ljudi mesec dana nisu radili. Slavilo je i staro i mlado. Maradona je poređen sa Bogom. Ulice grada su bile okićene zastavama, parolama i Maradoninim slikama. Čak je i na gradskom groblju osvanuo grafit upućen pokojnim Napolitancima. Neki od duhovitih navijača u euforiji je ispisao: "ne znate šta propuštate!" Naredne sezone u klub je stigao i brazilski centarfor Careca koji je sa Maradonom i Giordanom činio ubojiti trio kojeg su novinari prozvali "MaGiCa" (početna slova trojice igrača). Pune četiri sezone Maradona je igrao bez pauze što ga je fizički i psihički totalno iscrpelo. Počeo je utehu da traži u alkoholu i kokainu. Sve češće je viđan u društvu lokalnih mafijaša i raskalašnih devojaka. Prvi skandal od kako je došao u Italiju bio je vezan za pojavljivanje slike u novinama na kojoj je bio sa Carminom Giulianom, mafijaškim bosom. Maradona se kleo da nije imao pojma sa kim se slikao i da su mu mnogi ljudi nudili čitavo bogatstvo samo da bi stao pred objektiv sa njima. Maradona je tada prvi put potražio pomoć lekara i psihijatara. Napoli je izgubio prvenstvo. Prvak je bio Milan predvođen holandskim triom Van Basten, Gullit, Rijakaard. 1989. godine osvojen je kup Uefa, a u svojoj šestoj sezoni u Napoliju Maradona je sa klubom osvojio je drugi skudeto. Te godine se igralo svetsko prvenstvo u Italiji. Argentina je bila favorit i sve se vrtelo oko Maradone. Njega su voleli samo Napolitanci, dok su ga drugi navijači u Italiji mrzeli. Tako se na utakmici Argentina-Cameron u Milanu dogodio apsurd da su navijači Intera, inače osvedočeni desničari, navijali za crnce, protiv Maradone. U polufinalu su se sastali Italija i Argentina i to baš u Napulju. Maradona je uoči utakmice javno pozvao Napolitance da podrže Argentinu: "Traže od vas da navijate za Italiju, a gde god se maknete iz grada svi vas pljuju, omalovažavaju i mrze!" Atmosfera na stadionu je bila začuđujuće mirna. Napolitanci jednostavno nisu mogli da navijaju ni protiv svoje zemlje, ali ni protiv svog heroja. Argentina je pobedila i plasirala se u finale gde je pokradena u susretu sa Nemačkom, koja je slavila golom postignutim iz nepostojećeg penala. U martu mesecu 1991. Napoli je pobedio Bari 1-0, a posle utakmice Maradona je podvrgnut antidoping kontroli. Odjeknulo je kao bomba: "Maradona igrao dopingovan!!!", javljale su sve vesti. Fudbalski savez Italije je to jedva dočekao i kaznio ga sa petnaest meseci zabrane igranja. Maradona se javno zaklinjao da je bio čist i da je reč o čistoj nameštaljci, ali nije vredelo. Napustio je Italiju i preselio se u Sevilju koju je tada trenirao njegov zemljak Carlos Billardo. U Španiji se nije dugo zadržao pošto je poludeo kada je saznao da je uprava angažovala privatne detektive da ga prate. Ponovo je spakovao kofere i vratio se kući. Potpisao je ugovor sa klubom Newell's Old Boys, skinuo je višak kilograma i vratio se u top formu. Spremao se za svetsko prvenstvo u Americi. Prve dve utakmice je odigrao sjajno, da bi nakon meča protiv Nigerije ponovo bio pozitivan na antidoping testu. Kada mu je saopšteno da je izbačen sa mundijala, zaplakao je kao malo dete. To je bio Maradonin definitivan kraj. Sve više se svađao sa ženom, a razočaran u život totalno je digao ruke od fudbala. Bio je usamljen i često pijan i drogiran, što je i javno priznao. Nakon godinu dana haotičnog života uspeo je da se digne iz mrtvih i počne da trenira. Vratio se u Boca Juniors u jesen 1995. godine u kojoj je ostao dve sezone, tačnije do novog pozitivnog antidoping testa. 25.oktobra 1997. odigrao je poslednju zvaničnu utakmicu protiv večitog rivala River Plate. Pet dana kasnije, tačnije na svoj tridesetsedmi rođendan Maradona je objavio da se definitivno povlači iz fudbala. Organizovao je spektakularan oproštaj na "Bombonjeri" i tako otišao iz fudbala. Napustio je potom i porodicu i sve češće odlazio na Kubu gde se intezivno družio sa Fidelom Kastrom i gde je napisao autobiografiju. Maradona je prvi put sreo Fidela još 1987. godine i od tada je prosto opčinjen kubanskim "komandanteom". "Imam utisak da je taj čovek živa enciklopedija. Kad god smo se sretali ja sam imao tremu kao da sam rukama dotakao nebo. Nemam reči za sve ono što je za mene učinio 2000. godine kada sam mislio da mi nema spasa", napisao je Diego u svojoj knjizi. Usled nervnog rastrojstva Maradona je u februaru 2002. zapalio kuću. Izgorele su četiri sobe, da bi se potom odselio iz nje. Dva meseca kasnije na ćerkin petnaesti rođendan organizovao je proslavu iznajmivši stadion Boca Juniorsa. Žurka je trajala dva dana, bilo je preko trista zvanica, a slavlje je uveličano spektakularnim vatrometom i živom svirkom dva najpopularnija argentisnka rok benda, Los Piojos i Los Autenticos Decedentes. U junu mesecu japanske vlasti su odbile da mu izdaju vizu za odlazak na svetsko prvenstvo, pošto po njihovom zakonu niko ko je u prošlosti imao veze sa drogom ne može da uđe u Japan. Maradona je povodom toga sazvao konferenciju za novinare na kojoj je izjavio: "Ne želim u Japan da idem da bih bacio atomsku bombu kao što su to uradili Amerikanci, već da bih gledao fudbal. Ako nekom treba da bude uskraćena viza onda je to američka reprenzetacija!" Par dana kasnije argentinski predsednik se lično založio da Maradoni ipak bude odobren ulazak u Japan. U oktobru 2002. godine fudbalski klub Napoli je predao zahtev da se ime stadiona San Paolo promeni u ime slavnog Argentinca. Sud je to odobrio, ali po italijanskom zakonu do te promene može da dođe tek kada Maradona bude pokojni. U isto vreme u Italiji je uhapšen Maradonin lekar iz vrmena dok je igrao za Napoli, zbog dilovanja kokaina. Krajem 2002. godine Ariel Ortega je bio poslednji argentinski fudbaler koji je nosio dres sa brojem deset, koji je u čast Maradone zauvek povučen. Početkom naredne godine Maradonin vanbračni sin iz veze sa jednom Italijankom debitovao je za Napoli protiv Viareggia.karijera u brojkama: Argentinos Juniors 1976-1981. 166/116 Boca Juniors 1981-1982, 1995-1997. 71/35 Barcelona 1982-1984. 58/38 Napoli 1984-1991. 259/115 Sevilla 1992-1993. 29/7 Newell's Old Boys 1993-1994. 5/0 reprenzetacija Argentine 1977-1994. 91/34 (prvi broj označava broj odigranih utakmica a drugi broj postignutih golova) Nakon završetka igračke karijere Maradona se oprobao kao trener, ali nije imao puno uspeha. U Deprotivo Corrientesu je proveo svega dva dok se u Racingu zadržao četiri meseca i to u periodu između oktobra 1994 i maja 1995. godine. Kada se ženio dugogodišnjom devojkom Claudiom, organizovao je nezapamćeno slavlje u Buenos Airesu. Diego je za dva miliona dolara iznajmio boing 747 koji je iz svih krajeva Evrope dovezao goste u Argentinu. Na mladenačkoj torti napravljen je aranžman od sto zlatnih burmi. Iz braka sa Claudiom Diego ima dve ćerke. SSC Napoli osnovan je 1926. godine, ali do dolaska Maradone u klub nije imao zapaženijih uspeha. Osvojen je kup Italije u dva navrata 1962. i 1976. da bi se od 1984. godine klub vratio u život. Predvođeni Maradonom u periodu 1984-1991. Napoli je osvojio dve titule, kup i kup Uefa. Po odlasku slavnog Argentinca iz kluba Napoli je igrao još u dva navrata u kupu Uefa 1992. i 1994, da bi 1998. nakon tridesettri godine provedene u seriji A, klub ispao u drugu ligu. Zbog velikih finanskijskih problema i neizmirenih dugova Napoli je pred početak ove sezone izbačen u treću ligu. I pored toga, na stadionu se redovno okuplja po pedeset hiljada navijača, koji se smatraju najvernijim u Italiji. Navijači Napolija ispevali su preko osamdeset pesama o Maradoni, a na onom nezapamćenom dočeku 1984. godine pevali su mu: "O mama, mama, mama, znaš li zašto mi srce ovako lupa? Mama video sam Maradonu i zaljubio sam se u njega!" U Argentini postoji sekta koja Bogom smatra Diega Armanda Maradonu, a godine računa od 30.10.1960, dana rođenja slavnog fudbalera. Maradona je u svojoj autobiografiji rekao da mu je jedina neispunjena želja u životu to što nije imao prilike da upozna Ernesta Če Gevaru. "Nosim ga u svom srcu. U Argentini su nas učili da je Če bio opasni ubica, terorista, revolucionar koji je bacao bombe na nedužne ljude. Tek kada sam došao u Italiju, zemlju štrajkova i jake radničke klase, shvatio sam ustvari ko je bio Če Gervara. Pročitao sam veliki broj knjiga o njemu i saznao istinu, a potom istetovirao njegov lik na desnom ramenu."