Novosadski Grobari na vecitom derbiju

– GROBAR IZ N.SADA PRICA O 88. DERBIJU –
– 27. april 1991.
88. derbi, cz-pfc 3:1 na stadionu ne vise od 40.000, kisa i blato po obicaju
derbi odigran samo tri dana nako sto su gani izbacili bajern. mi jesmo bili drugi ali sa 9 bodova manje od njih (2 boda za pobedu) i sa istim brojem bodova kao proleter, jedan vise od dinama… par nedelja pre ostali smo bez tri standardna prvotimca jokanovica, djordjevica i petrica koji u paketu odose u jenea.
moram da priznam da sam ocekivao da se na stadionu pojavi duplo vise cigana, posto je za to vreme polupuna rupa bila neuspeh, pogotovo u vreme te njihove ekspanzije na svim (drzavnim) nivoima. dodjem na novosadsku stajgu a tamo vise nas nego njih. u to vreme se nismo ganjali izmedju sebe jer smo se manje vise svi poznavali iz grada. stizem sa ortacima, nas 6-7, pesaka picimo od stanice ka marakani… sa autokomande krenemo pored one hamburgerije “derbi” pa gore prema severu, ka blagajnama (uvek sam tamo kupovao karte, nikad na onim prozorcicima na istoku i nikada nisam imao frku od cigana)… dodjemo negde na 20tak metara do same revije (ne znam sta je to tada bilo), kad od gore stampedo… krene bezanija (ne samo mi vec gomila ljudi koja je isla ka gore, ka stadionu pocne da bezi – niko ne zna sta se desava) jer smo u prvi mah pomislili da se cigani zatrcavaju na nekoga dole… pretrcimo sa druge strane puta i tek onda provalimo da oni ustvari beze… vratimo se nazad i krenemo ka platou i blagajnama, kad grobari vec protutnjali, a tamo kod samog ulaza u sever gde je ona blaga padina prema onom drugom putu kuda nas obicno panduri sprovode, trojica sutiraju neku dvojicu na zemlji… vec su i panduri tu, a na svakom koraku leze gani, situacija kao kad na filmu neko baci bombu… stanemo pred blagajnu, kad neki cigan ispred prica drugom: “ma jebase nam kevu, niko ih nije primetio, sjurise se od gore (ne znam sta mu je to odgore znacilo) svi naoruzani motkama i odvalise nas”. pokupovasmo karte za jug i odosmo na tribinu… to je bilo nekih mozda sat pre tekme ako se dobro secam.
udjem s ortacima na jug kad tamo vise crveno-belih nego crno-belih obelezja (otetih zastava, transparenata, salova, kapa, dresova)… rasirismo to pre tekme, iscepasmo sve u haoticnom delirijumu… a kisa roka li roka.

 


po slobodnoj proceni na stadionu je njih bilo 35 soma (sever nije bio pun), nas ne vise od 5000 od cega 90 posto na jugu. oni su imali te nekakve svoje sletove po atletskoj stazi, rasporedjivanje ko gde stoji, ko sme da mrdne, ko ne sme, ko mase cime, ko sta podize… secam se da su onaj asteriks i jos neki lik sa balonima u rukama dosetali stazom do juga napravili krug i otisli nazad… ubrzo za njima krenuo je i onaj debil do centra sa vencom pa se zajebao i krenuo i ka jugu pa onda strci nekako i cegi i bam u glavu… cigani poludeli od besa… onda on krene da mu cupa taj venac, buket ili sta vec bi, pa ulete redari i murija i krece objasnjavanje… sidjose dole siki i pokoji backo… siki sa svapskom zastavom oko vrata… tada sam upamtio i vida, kao najveceg na tribini, kao i bursu koji je uvek bio u centru desavanja.
inace po stazi su ispod juga stajale kofe sa vodom koje su sluzile za gasenje baklji. backo je sve vreme, dok ga nisu uhapsili, proveo dole na stazi i dok su grobari gadjali muriju, on je punio te kofe kamenjem koje bi doletelo sa tribine i vracao ih na jug… tekma je uveliko trajala, sve vreme je gadjanje sa murijom, koja takodje uzvraca kamenicama… a backo i jos par grobara kao nesto pregovaraju sa njima (da sam samo mogao da cujem tu konverzaciju), dok projektili samo lete…
ortaka do mene, posto smo stajali dole na ogradi, puce kamen u sred cela, ali on nije hteo da sidje dole da ga siju jer je rizikovao hapsenje pa je samo pokrio ranu na celu brazilskom zastavom, koja je do poluvremena bila bas dobro natopljena krvlju. inace bar deset ljudi je pazarilo kamen u glavu od strane murije koja nas je sve vreme gadjala odole. cigani su imali nekakvu koreografiju sa crvenim i belim zastavama na drvenim motkicama, otprilike metar s metar. davali su nam golove na svakih deset minuta, prvo u 10. srbin najdovski, pa u 20. srbin prosinecki i na kraju u 30. jugovic… sve golove dadose na nas gol, na jug, jos im i jedan ponistise… krece njihova kontra u 40. minutu, pomislim evo ga i cetvrti… kad sa tribine ulece par ludaka i juri na teren… cigani stadose u toj kontri pustise loptu i bez nazad i tako grobari odbranise gol. cigani nisu mogli da izvedu ni korner u dva navrata tu izmedju zapada i juga od kamenica i drugih projektila koji su leteli ka njima i terenu. par minuta kasnije pred sam odlazak na odmor mijat dade gol iz slobodnjaka za nevidjenu radost na jugu. valjali smo se po mokrim i blatnjavim tribinama kao da nam je taj gol doneo titulu, upaljeno je i par baklji.
ubrzo dodje i poluvreme… pocinje drugo, na jugu krece uveliko zapoceta akcija rusenja drvene skele/toaleta, koja je ostala od bajerna… u drugih 45 minuta nije ni bilo fudbala uopste… naoruzasmo se motkama, tekma prekinuta, igraci na celu sa milosem dodjose da nas mole da se smirimo… jedna letva umalo i njemu da polupa glavu. tada se nakupilo murije jako puno oko te skele i bilo je pitanje vremena kada ce nasa prva linija puci. mislim da su cegi i backo uveliko vec tada bili sa lisicama na rukama (ovo nisam siguran)… uglavnom citav odred murije ulece na jug sa staze i pegla sve zivo… mi uzvracamo, ali nas panduri zaskoce i od gore, sa ledja… nastade cirkus, bezanija, ko god je pao bio je najbrutalnije ispeglan a potom priveden… ja nisam izbegao pendecenje po ledjima, ali sam uspeo da utrcim u masu i izvucem se da me ne uhapse… murija je krenula da nas potiskuje ka izlazu, pa je dobar deo ljudi izasao napolje, gde je opet nastalo novo peglanje od strane zandara koji su cekali ispred…
posto se u to vreme u pioniru igrao basket sa jugoplastikom, u svom tom haosu dobar broj grobara ode sa fudbala u pionir. sad mi je tek zao sto tada nisam imao aparat pa da slikam prizor… gomilu grobara koja je pohapsena, ali posto panduri nisu u tom momentu znali sta da rade sa nama, oni su stavljali lisicu jednom grobaru na jednu ruku pa je provlacili dole na zidicu/ogradi kroz tu sipku i vezivali drugog grobara onom slobodnom stranom istih tih lisca… tako su jednim lisicama bile vezivane dve osobe.
na jugu u tom momentu nije ostala ni trecina ljudi od kompletne brojke s pocetka, a velika vecina bitnih likova ili je popadala ili je zapalila na basket… ja sam se u svom tom metezu razdvojio od ekipe i ostao sam… panduri nam vise nisu dozvolili da se grupisemo i navijamo vec smo bili nabijeni pod krovom i podeljeni, jedni do istoka drugi do zapada… u nekom momentu, odjednom komesanje… na ulaz od semafora ka istoku, sto je tada bio mirniji deo jer je kop bio do zapada, ulece grupa cigana ( u prvi momenat niko nije ni provalio da su oni), nije ih bilo puno… da ne lupim brojku, uletese unutra sa nekakvim motkama, upalise baklju i tu se zadrzase vrlo kratko… ne secam se da su ikoga udarili, ali kao da sada gledam profesora koji je bio na pet metara od mene kako pegla jednog od njih kisobranom po glavi, pa jos jednog cigana koji se u tom njihovom strcavanju niz tribinu okliznuo i prosuo, a potom pao pod noge ljudima koji su ga lagano isutirali i jos jednog koji je kao mudonja sam uleteo u masu i popio nevidjene batine… svaka im cast za akciju, samo se pitam vec skoro 20 godina, sto ne uletese 15 minuta ranije? to je trajalo vrlo kratko, nepun minut, kada su reagovali panduri, njih izbacili i sve se smirilo. tekma se zavrsi bez ijedne sanse u drugom poluvremenu… ustvari nesto je savicevic izlazio sam pred omera ali ga ne dade koliko se secam. ostade 3-1 za njih.
krecem solo ka stajgi… crno-beli sal oko vrata i vijetnamka… sal mi je kao zavucen a kragna dignuta, ali se iz aviona vidi sta nosim na sebi… pognuo sam glavu i picim preko autokomande i pored parka ka slaviji… sve prolazi mirno, dok nisam izleteo na slaviju… dok se spustas od gore ne vidis sta se desava kod meka, zbog krivine, dok bas ne udjes u sam kruzni tok… kad tamo gomila cigana sa onim motkama od zastavi… blokiran saobracaj… jebi ga, ja ne mogu nazad, jer bih postao sumnjiv, nego jos vise zavucem glavu u ramena, pogled ka dole i pravo kroz njih… vec sam bio kod one tramvajske stanice koja vodi ka dole… pomsilh do jaja, nisu me izvalili, kad cujem nekoga iza mene kako vice drugima: “proveri onog u vijetnamci”… mislio sam da je sve gotovo i da ce mi jebati kevu… bukvalno sam ocekivao samo da me neko zvekne u glavu onom motkom s ledja… kad odjednom drugi glas pocne da se dere: “nemoj neko da bi ga pipunuo da vam ja ne bi svima jebao mamu”… i dalje nisam smeo da podignem glavu, kad lik mi pritrci sa strane, zagrli me i bukvalno trceci me odgura ka dole… bese to pokojni cigan iz ns-a, sava bosanac, zesci frik… tada klinac od 14 godina sa mudima do zemlje… prepoznao me je i spasao mi glavu. uzivao je autoritet na severu, volela ga je cela beogradska ekipa, jer mislim da u to vreme nije bilo toliko ludaka sa tako malo godina kod njih… a nas dvojica smo bili do jaja, znali se iz kraja, na dosta tekmi smo isli zajedno i gotovo svakodnevno se vidjali…
a marame oltre la morte… imao sam jednu do pre nekih desetak godina, sva izbledela, isprala se slova… kupio je na jugu od ne znam koga, i to ne za male pare, cini mi se da je to bilo par nedelja pre tog derbija kada smo dobili hajduk kuci sa 4-0. prvo sam pomislio da je dinamo, ali ne jer sa njima smo igrali u jesen 1990. definitivno sam je pazario na hajduku. s tim sto se uopste ne secam te marame kao necega po cemu bih trebao da upamtim taj derbi…

PODIJELI