Srdjan Stanojlovic Dempsi 1977 – 2018

U narednom periodu nećemo objavljivati slične stvari(slike preminulih navijača),pošto je ovo u suštini zajebantska stranica,ali biće priče o nekim legendama koje više nisu među živima(Npr. Belgija,Buba itd.).
Srdjan Stanojlovic Dempsi 1977 – 2018
Preminuo je Srdjan Stanojlovic Dempsi, jedan od najhrabrijih Radovaca i jedan od prvih skinsa grada Beograda. Dempsi je bio izuzetno hrabar, trenirao je boks u ranoj mladosti i zbog svog gabarita mnogi su se plasili da udju u klinc sa njim, posebno na ulici. Secam se bila je 97 god kada sam ga prvi put upoznao, drugar i ja smo dosli pred tekmu ispred pet slepaca ( pet solitera na Banjici) u tom momentu se pojavio Dempsi, krupan i sirok lik u zelenoj fajerci, svetlim dzinsom zavrnutim na nogavicama i sa dr Merten cizmama na kojima su se izdvajale bele pertle, oko vrata je imao prvi radov bar sal koji je napravljen jos 89 god. Gde ste momci, hocete pivo, ja sam Dempsi, kratko i jasno i prihvatio nas kao bracu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

To je mozda krasilo taj stari UF sto se godinama negde izgubilo, veliko drugarstvo i bratstvo izmedju ljudi, sto je bila najaca snaga na ulici ili u tuci sa organima reda, jer niko nikog nije ostavljao na cedilu- svi za jednog jedan za sve. Odakle ste, pitao nas je kroz osmeh i pogledao svojim nebesko plavim ocima- juzni Bg rekosmo, odlicno znaci nasi smo. Posle smo otisli zajedno na tekmu i posle tekme opet tura ispred solitera, ja i drugar smo otisli pijani kuci. Posle smo se uverili koliko je hrabar bio, sto protiv protivnickih navijaca sto protiv murije, posebno se prvi izdvajao u tucama sa slobinom murijom nekako je voleo sa njima da odmeri snagu, bili su mu izazov, naravno u takvim sukobima je placao i ceh u vidu bezbroj oziljaka po glavi od pendreka. Poslednjih 10 godina se povukao sa tribine zbog bolesti koja je uzela maha ali reaktivirao se ponovo, dolazio je da vidi svoje stare drugove i da gleda svoj Rad koga je neizmerno voleo. Dempsi pocivaj u miru tvoj united force te voli i hvala ti za sve.

Moja prva utakmica na Starom Placu…

Stari plac 18.05.1975. Hajduk-Sloboda 1:1 Moja prva utakmica. Moj otac mi je za 6. rođendan poklonija Hajduka. Ušli smo na zapad, diga me na ogradu, a on se popeja na petu, šestu skalinu da bi bolje vidija igru i ka pravi ”trener amat…er” komentira taktiku. A redar bi nas tira sa ograde, pa kad on prođe mi opet gori. A ja san zapamtija Jerkovića, gospodina Luketina i Frfu Mužinića koji je uklizava protivnicima na par metri isprid mojih očiju. Nisan ja zna šta je Hajduk, koja je to veličina, koja radost i tuga, zna san samo da igramo u bilim majicama i da smo najbolji na svitu i okolici. Posli utakmice, pape me odveja na pašte u Bobisa. ”Kiriginovog” Bobisa. Nisan ja zna ništa o Hajduku tada, ni ko je direktor, ni ko je sportski, a nije me bilo ni briga. Bili smo najbolji na svitu i okolici. Nisan zna ništa, ka šta nisi ni ti pape zna da san uteka mali miljun puta iz škole da bi gleda Hajduka. Nisi zna da san uteka kad je na Poljudu igra Metz i da san dobija pendrek po kostima bez razloga. Ali bolje i pendrek po kostima nego asa u školu, prije će proć modrica od pendreka nego od tvoje triske. Ne, nebi ti mene udrija zbog toga šta san iša na Hajduka. Znan da nebi, udrija bi me ti zato šta san laga da san bija školi. Ali zato si zna za HSV, Torina, Valenciu, Bordeaux, zna si da sa starijin braton iden gledat Prištinu, Budućnost, da se iden divit Čelićevin udarcima sa 30 metara kad bi mu se balun jedva do gola dobacija.

 

Ili Mehmedalićevoj bombi iz slobodnjaka kad mu niko nije tija stat u živi zid. Evo i sad 27 godina posli, još se trese prečka na sjevernom golu od tog udarca. A sićan se kad smo Paco, Dara i ja 82. bili kraj nekih starijih koji su govorili da bi sad bili najsritniji da mogu doć sa kanaderom punim govana pa sve to prosut po maximiru. A sićan se i Miškovića iz Budućnosti. Ajme koja je to zajebancija bila. A Šure, a Prka i njhovi prijenosi utakmica. Ajme meni. A sićan se pape moj kad si 2002. umira od raka, kad smo gledali Roma-Barcelona, pa si ka svaki ”trener amater” govorija šta oni Rivaldo pimpla balun, šta se zajebaje. Onda si me pita s kim igramo u subotu, a ja nisan pojma ima. Nije mi bilo briga za Hajduka kad bi te vidija kako se gasiš.

 

A sad me straj pape moj da se i ON gasi ka šta si se ti gasija. Straj me da tvoji unuk i unuka koje nisi ni upozna neće imat koga gledat na Poljudu. Naučija san ih neke pisme pa uvik kad prođemo kraj Poljuda, oni pivaju ale, ale, ali mi se čini da je jeka sa stadiona sve tiša. Straj me pape zato šta sad znan i ko je direktori i ko je sportski, i sve ono šta nisan zna kad san bija mali. I zato pape, zamoli svoga imenjaka, svetog Antu koji je zaštitnik dice, da čuva tvoje unuke, svu dicu svita, i dite puka- našega Hajduka. Pozdrav ocu na nebu! P.S. Ako me gledaš odgori, ovu subotu me ne traži na istoku, bit ću na SJEVERU.

Prica o vodji Headhuntersa i frontmenu grupe Combat84

Ovo je priča o Chrisu vođi zloglasnih chelsea head huntersa i frontmenu benda Combat84.

Combat 84 je Engleski Oi! bend aktivan tokom ranih 80ih. Formiran je 1981. godine u Čelsiju u Londonu od strane skinheda Chubby’ Chris Hendersona i ‘Deptford’ John Armitage, Combat 84 је postao nacionalno poznat nakon što je predstavljen u kontroverznom dokumentarcu BBC Arena о pokretu skinheada ‘82 godine.Prva postava benda je bila- Chris Hendersona (vokal), ‘Deptford’ John Armitage (bass), Jim (đitra) i Brownie (bubnjevi) i održalu su svoj prvi koncert uz podršku The Last Resort u Walmer Castle, Peckham(zloglasni kraj u kome žive Del i Rodney). Pevač Last Resort, Roi Pearce (4skins) gotivio je bend i složio se da naprave zajedničko demo izdanje.

 

 

pesmama “Soldier” i “Combat 84”, koje su dobile pozitivne kritike u muzičkoj štampi, a bend su opisali kao novi ”Sham69”!1982. godine menadžer 4skins-a, Gary Hitchcock pokušao je da bend potpiše za Secret Records, а potom i Тhe 4-skins, The Business, Infa Riot i The Exploited, iako je ugovor prošao u poslednjem trenutku, Combat 84 je potpisao za Victori Records za koji je snimio ep. Bivši bubnjar The business John Fisher zamenio je Brownie na snimanju drugog ep (1983) Rapist.Bend je dobio mnoge kritike i etiketiran je kao desničarski,a na udaru su se najviše našla pesma Rapist. U tekstovima su još govorili o nasilju,nezaposlenosti,ratu..Hajka na bend je izbila nakon dokumentarca BBC Arena iz 1982. godine, u kojem je Henderson imao neke rasističke komentare. Njegove poglede nisu delili i članovi njegovog benda; U istom dokumentarcu, ” Deptford ” John je govorio o sličnosti crne i bele radničke klase i njihovom životu Britaniji.U dokumentarnom filmu je prikazana i gomila nasilnih scena. Ovo je dovelo do raspada bend i nemogućnosti istog da bilo gde nastupi. U to vreme su često nastupali pod imenom The 7th Cavalry jer je naziv Combat84 bio na lošem glasu.U proteklim godinama, bend je često etiketiran kao neonacistički, white-power ili Rock Against Communism (RAC) Te optužbe su odbijali ” Deptford ” John i Jim, napominjući da bend nema rasističke pesme,niti da su ikada bili povezani sa desnicom i nekom politiičkom stankom, iako je Deptford u intervju 2001. Godine za ” Pissed and Proud ” rekao da veruje u slobodu govora i da RAC pokretu treba dozvoliti slobodu govora kao i svima drugima.” Deptford “John и Jim su nastavili da sviraju u U.K.Subs i The Exploited, A john Fisher je svirao sa bivšim članovima The Last Resortu u Warriorsima. Posle odlaska iz muzičkog sveta, Chris Henderson je postao više uključen u fudbalski huliganizam a predvodio je i chelsea-head hunters-e sredinom i krajem 1980-ih.Napisao je sa Colin Wardom i knjigu Who Wants it? Koja govori o fudbalu,muzici i nasilju tog vremena. Sada poseduje bar na Tajlandu. Godine 2000. Grupa je opet krenula sa radom,ali ovaj put bez Hendersona ,koga je
na vokalu zamenio Deptford.

Boixos Nois (Ludi momci)

Godine 1981 osnovana je prva huliganska grupa na južnoj tribini Barseloninog stadiona – Boixos Nois (Ludi momci – na katalonskom).

Od svog nastanka bila je omražena od strane velikog broja ljudi koji su želeli da prate utakmice u apsolutnom miru,međutim ovi momci su konstantno pevali,donosili zastave i palili baklje.Automatski,igrači Barselone i ostali navijači su ih zavoleli zbog njihove posvećenosti i želje da bodre Barsu tokom svih mečeva.Karakterisao ih je radikalni katalonski nacionalizam,separatizam,a zatim i zalaganje za slobodnu katalonsku državu otcepljenu od Španije.Politika Boixos Nois-a bila je u suprotnosti sa španskim radikalnim nacionalizmom i fašističkim tendencijama,pa su zbog toga sa nekim antifašističkim grupama sklopili savezništvo: Indar Gorri (FC Osasuna) i Brigadas Amarillas (FC Cadiz).Sa druge strane neprijatelji su im bili pripadnici španskih fašističkih,odnosno desno nacionalističkih ekipa poput LFN Saragose i Ultra Sur-a (Real Madrid).

Broj članova Boixos Nois-a je postepeno rastao.Krenula su i prva gostovanja uz neizbežne tuče sa oponentima,naročito gradskim rivalima Brigadas Blanquiazules-ima (FC Espanyol).

Nakon četiri godine,pojedine nasilne scene koje su se dogodile unutar i van stadiona dovele su do oštrih sankcija UEFA-e.Tu treba spomenuti : preko 80 zapaljenih baklji na jednom od prvenstvenih mečeva,lansiranje vatrometa i bacanje pirotehnike u teren,ozbiljne ulične nerede u Valensiji i na kraju ono što je presudilo da FC Bracelona bude kažnjena je transparent Boixos-a na utakmici protiv Juventusa : ”Hvala Liverupulu zbog Juventusovih smrtnih slučajeva” (čime su aludirali na tragediju iz Hejsela).Kriminalizacija u medijima i represija na stadionu su sve više rasle.Konačno 1985 godine Boixos Nois-i su odlučili da raspuste grupu.

 

 

 

 

Nestankom Boixos-a mnoge manje grupacije su se pojavile na južnoj tribini: Gamper boys,Anarko Sud,Barca Supporters…itd.Međutim veći deo članova Boixos Nois-a pridružio se novoformiranoj ekipi ”Cel lules Blaugranes” (Plavo-Crvene Ćelije).Ono što je karakteristično za ”Cel lules Blaugranes” je to da su bili povezani sa levičarskim i separatističkim organizacijama.Sledeće godine ”Boixos Nois” su se ponovo rodili tako da je veliki broj članova Cel lules Blaugranes ponovo pristupio Boixos-ima,dok je jedan deo formirao Inter City Culе,koji se i dan danas nalazi na južnoj tribini Kamp Nou stadiona.

Iste godine jedan od navijača Barselone je izboden od strane Ultrasa Espanyola što je bio okidač da se započne međusobni rat.Tih godina konstantno su izbijale tuče u gradu,a takođe i na samim stadionima uz desetine povređenih i izbodenih ljudi.

 

Godine 1986 prvi skinhedi su se pridružili Boixos Nois-ima,a grupu su još činili metalci,pankeri i mods-i.Na samom početku samo su redskinsi (skinhedi komunisti) bili uključeni u sve to,a zatim je došlo i do pojave fašističkih skinheda.Komunisti i nacisti zajedno su bodrili Barsu na južnoj tribini.Jednostavno Barselona i Katalonija su ih ujedinile.

Incidenti unutar stadiona su se nastavili,zastave i baklje su zabranjene (mada su barselonini navijači uspevali da ih prokrijumčare).Godine 1989 Boixos Nois-i su pomereni od strane kluba na treći sektor južne tribina,pošto je pozicija iza gola bila praktično nedostupna za njihove članove.Manji deo grupe je odbio da promeni lokaciju formirajući kop na starom mestu.Ljudi koji su ostali pri takvom stavu, formirali su grupu Komando Flipper koja i dan danas stoji na istom mestu.Bez obzira na pojedine odluke kluba incidenti su se nastavili pa je 140 članova Boixos-a izbačeno sa stadiona te godine.U godini 1990 grupa se vratila na poziciju iza gola,međutim jedan deo je ostao na trećem sektoru.U pitanju je ekipa koja je oformila Sang Cule,sastavljena pretežno od ljudi koji se nisu slagali sa tim da stoje zajedno u kopu sa fašistima Boixos Nois-a.

 


Boixos Nois-i 1991 ubijaju jednog navijača Espanyola čime se svete zbog bodenja njihovog člana nekoliko meseci ranije.Represija i kriminalizacija je ponovo u porastu,tako da je preko 1000 pandura bilo prisutno na sledećem meču Espanyol – Barselona nakon što je navijač plavo-belih ubijen.Sledeće godine policijska represija je dostigla svoj maksimum.Kao odgovor na tu meru navijači Barselone kreiraju sekciju kežuala – Casuals FCB – 1992 stastavljenu od najnasilnijih članova Boixos Nois-a.Njihovo zvanično pojavljivanje desilo se tokom meča Saragosa – Barselona kada je na desetine Casuals FCB-a kupilo karte za gostujuću tribinu infiltrirajući se među ultrase Saragose.Spektakularna tuča je trajala tokom celog meča.

 

Fašisti su sve više počeli da pristupaju Boixos Nois-ima,dok su levičari napuštali ekipu i pridruživali se Sang Cule-u.Fašistička sekcija je na kraju potpuno preuzela Boixos-e što je dovelo do toga da im se neki španski nacionalisti priključe.Međutim 1994 sve navijačke grupe Barselone su se ujedinile na severnoj strani stadiona (Boixos Nois, Sang Culе, Komando Flipper i Almogаvers – ekipa formirana 1989).Više od 3000 ljudi kreiralo je fenomenalan ambijent na stadionu.UEFA je naredila Barsi da adaptira stadion prema novim bezbednosnim pravilima,pa je uprava odlučila da sagradi nove tribine.Navijačke zone gde su najradikalniji fanovi bili smešteni su postale jako male sa svega 1000 mesta,što je dovelo do toga da sve grupe pređu na treći sektor izuzev Boixos Nois-a.

Tenzije između različitih političkih frakcija navijača Barselone: fašista (Boixos Nois) i antifašista (Sang Cule,ICC,Almogavers-a,Kommando Flipper-a) prouzrokovale su haos na tribinama što je imalo za posledicu smrt jednog od članova Boixos-a koji je poginuo u incidentu.Stadion je nakon toga osvanuo prepun grafita u kome se zahtevalo da se nacisti odstrane sa Kamp Noua.Tog dana je sedam navijača Barselone završilo u bolnici.Epilog celog događaja je raskid Boixos-a i ostalih navijačkih grupa koje su godinama bile ujedinjene.

Godine 2003 Joan Laporta je izabran za novog predsednika Barselone,menjajući Nunjeza i Gaspara,dvojicu predsednika koji su oduvek podržavali Boixos-e.Novi predsednik je želeo da izbaci Boixos Nois-e sa stadiona zbog svih incidenata koje su napravili,a naročito zbog rasističkih ispada.Krenulo se sa rapresivnim akcijama.U prvim godinama samo je nekoliko ljudi iz te ekipe moglo da prati utakmice sa severne strane.Nešto kasnije materijal im je zaplenjen i na kraju grupi je potpuno onemogućeno da dolazi na stadion.Trenutno samo na južnoj tribini preživljavaju manje grupe Almogaversa,ICC-a,Kommando Flipper-a i nekih novih poput Grupo Fidel-a (formirana 2004 od strane antifašista koji su činili Boixos Nois) i Ressaka Cule.Sve ove ekipe se suočavaju sa represijom policije,tako da im je jako teško da formiraju veći kop od 200 ljudi.U svakom slučaju navijači Barselone su dokazali da iako se suočavaju sa zabranama ulaska, pojedinci nastavljaju da prave povremeno odlična izdanja kao nekada uz neozaobilazne baklje,skandiranja i zastave.

​Kolumna: Zašto navijači ne koriste levi kroše?

Kolumna portala vice.com

 

 

 

 

 

 

 


Navijači Sent Paulija spadaju među najpoznatije levičare. Foto: Flickr

Biti navijačem nepatvorena je romantika. Davati glas, ruke, srce za gol, za trenutak u kome će navijač zaboraviti sve ljudske potrebe jurišajući pravo ka sreći, šamar je sistemu, živom i malignom zahvaljujući trudu koji čovek ulaže da zadovolji bazične zahteve tela i društveno drilovane duše. Tragati za ekstazom, a ne za ciglama Maslovljeve piramide potreba, kontrakulturno je, a taj je tragač često i mlad. Ko na tribinama u ruci ima fakultetsku diplomu ili radnu knjižicu, već je veteran.

Sklepati detaljan psihološki ili sociološki profil navijača posao je smislen samo uglednim stručnjacima koji su tribine u najboljem slučaju videli na televiziji. „Na stadionu sam upoznao i najbolje i najgore ljude koje poznajem”, kaže jedan sagovornik VICE-a. Ali činjenica je da stadioni kipe energijom romantike, kontrakulture i mladosti, važnim preduslovima za razvoj radikalnih političkih ideja. A ta energija daleko češće udara desnim nego levim krošeom. VICE je odgovor na pitanje zašto su navijačke tribine od Pariza do Moskve mahom desničarske prepustio kome treba – samim navijačima.

Dražen Lalić je jedan od najpoznatijih hrvatskih sociologa, redovni profesor zagrebačkog Fakulteta političkih znanosti, ali ta ga društvena poželjna članstva nisu zavela da zaboravi da će zauvek biti deo slavne „Torcide”, najvatrenijih navijača splitskih „bilih”, zbog kojih su Hajdukovi stadioni Plinara i Poljud uvek i svakome bili paklom. Lalić, dakle, jeste sociolog, ali i navijač, i zna šta priča.

„Prije svega, nužno je razlikovati odnos organiziranih navijačkih skupina, ,ultrasa’, prema politici u zemljama tzv. stare i nove (postkomunističke) Europe. U prvoj znatno više nego u drugoj postoje skupine koje su dominantno ljevičarske orijentacije (skupine Olimpique Marselleisa, Barcelone, Livorna, St. Paulija, Rome i nekih drugih klubova), iako su i u tim zemljama prisutnije navijačke skupine koje su izrazito desničarski usmjerene (najizrazitije navijači Lazia, Fiorentine, Intera, PSG-a itd.).

 

 

 

 

 

 

 

Poznati desničari: Navijači Intera – Foto: Flickr

Također, što se tiče stare Europe nužno je uzeti u obzir da većina navijačkih skupina u zemljama na sjeveru kontinenta nema profiliran odnos prema politici, dok je bitno drugačija situacija vezana za to u zemljama južne Europe (posebno u Italiji i Grčkoj, ali i u Francuskoj). Naposljetku, treba imati na umu da su i unutar navijača nekih klubova prisutne razlike u odnosu prema politici, pa primjerice čak i unutar navijačkoga korpusa Rome posljednjih godina, kako sam saznao, postoje neke desničarski orijentirane podskupine.”

Navijači su Rome, najvoljenijeg kluba glavnog grada Italije, bili možda i najpoznatiji primer organizovane levice na stadionu, a onda su vratolomno skrenuli, te njihova tribina na utakmicama protiv levičarskog Livorna ume izgledati kao prodajni sajam fašističkih memorabilija – scenografiju čine Dučeove slike, keltski krstovi, pa čak i Reichskriegsflagge, ratna zastava Trećeg rajha. Takvoj se konverziji ne može naći jednostavan razlog, podseća Dražen Lalić.

„Razlozi zbog kojih u zapadnim zemljama (stara Europa) među organiziranim navijačima ima više skupina koje su ekstremno desničarski nego ekstremno ljevičarski orijentirane su raznovrsni. Po mom uvidu se ti razlozi naročito odnose na potrebu navijača da provodeći svoj subkulturni ritual provociraju službenu kulturu i tako skrenu pažnju sportske i šire javnosti na sebe, kao i na okolnost da se među ultrasima često više izražavaju antagonizirajući potencijali nogometa nego homogenizirajući.”

„Primjerice, isticanje poruka vezanih za Če Gevaru kao ikonu pop-kulture u cijelosti svakako je manja provokacija nego isticanje takvih poruka koje se odnose na Hitlera ili Dučea. Tome svakako treba pridodati okolnost da je kultura ultrasa u svojoj naravi mačistička, što je u priličnom nesrazmjeru s uglavnom rodno osviještenom kulturom radikalne ljevice unutar koje dominiraju vrijednosti pacifizma.”

„Širi politički i društveni kontekst navijačke scene u posljednjih godina određen je obnovom desnice i posebno radikalne desnice u mnogim zemljama Europe, kao i opadanjem intelektualnoga utjecaja ljevice, naročito socijaldemokratske (još od pedesetih nije bilo manje lijevo orijentiranih intelektualaca i umjetnika nego što ih je danas) u za to povoljnim uvjetima ekonomske i društvene krize, koja je u nekim zemljama manifestna, a u drugima latentno prisutna”, kaže Lalić.

Lalić ovime skreće pažnju na licemernost kulture kapitalizma – politički je korektno mahati zastavom sa likom Če Gevare, pobunjenika svedenog na vorholovsku, po sistem bezopasnu ikonu, a zabranjeno je, te stoga privlačno provokativno, mahati ratnom zastavom Rajha, iako je za kapitalistički društveno-ekonomski sistem Hitler daleko prihvatljivija figura od autentičnog Če Gevare.

Dvoličnost potiče otud što se između radikalno levog i radikalno desnog krošea politička elita mora opredeliti za desni, jer on garantuje opstanak privilegija i nje i njenih kapitalističkih naredbodavaca, ali u javnosti mora nositi makar i napuklu masku levice, masku brige za potlačene, jer su potlačeni većina biračkog tela. I navijač će, budući kontrakulturan, često napasti krinku umesto pravog lica.

„Sve navedeno vrijedi i za navijačke skupine u zemljama postkomunističke Europe, a u svakom slučaju i za skupine u zemljama bivše Jugoslavije, koje su već dulje vrijeme avangarda estremnoga navijaštva na tom prostoru, posebno skupine iz Srbije i Hrvatske. Službena kultura javno ističe vrijednosti tolerancije, antifašizma, multikulturalnosti i slične koje promiče Europska unija, što postaje posebno zahvalna meta organiziranim ekstremnim navijačima.

„Naravno, tome treba dodati i okolnost da su države bivše Jugoslavije ustvari dvostruko poratne države (vezano za ratove u devedesetima i za Drugi svjetski rat, koji je u tim državama znatno bio građanski rat s naročito teškim posljedicama i utjecajima na političke preferencije potomaka), pa propusti suočavanja s prošlošću pridonose vrijednosnoj osnovi radikalno desnoga navijačkoga izražavanja. Tome svakako doprinose i učinci kulturno-hegemonske socijalizacije mladih koje su putem obrazovnoga sistema i medija provodile HDZ, Socijalistička stranka Srbije, nacionalno orijentirane stranke u BiH i slične manje-više nacionalističke partije koje su imale vlast. Pritom treba u svakom slučaju uzeti u obzir da se mnoga postkomunistička društva, a svakako većina zemalja bivše Jugoslavije, već dulje vrijeme izložena dubokoj ekonomskoj i društvenoj krizi koja posebno teško pogađa baš mlade, što povećava spremnost dijela mladih da na tu krizu reagiraju prihvaćanjem nacionalizma, rasizma i drugih vrijednosti i ideologija ekstremne desnice, koja su im zbog njihove iščašene socijalizacije sigurno razumljivija nego ideje vodilje i ideologije ljevice”, zaključuje Lalić.

Andrej, navijač Partizana, čovek koji je podjednako veliko ime izgradio i u intelektualnom i u navijačkom univerzumu, podvlači da ni sam moderan fudbal nije nimalo pogodno tle za rast levih cvetova.

„Moderan fudbal je praktično korporativna stvar i nije realno ni očekivati da se radnička klasa organizuje na tribinama sa kojih je proterana.”

Proterana nije još, ali se u zapadnoj Evropi grčevito prstima drži za svoje stolice jer je korporativni fudbal goni bezumnim cenama ulaznica za utakmice. Englezi su nedavno izračunali da je cena najjeftinijih karata, onih namenjenih najvatrenijim navijačima, u poslednje tri godine porasla dvostruko više čak i od stalno rastućih troškova života.Romantizam navijaštva neprijatelj je profitabilnosti savremenog fudbala, koja može opstati samo ako je fudbalska utakmica čist „mejnstrim”, događaj za celu dobrostojeću porodicu, zabava u rangu pop-koncerta, te je iz perspektive kapitalističke ekonomije željeni ishod išutirati sve kontrakulturno sa navijačkih tribina, ne samo političko. Levica je tu samo prva žrtva.

No kao što se od levice i očekuje, žrtva se još ne da. Pol Ridi je Irac koji već deceniju živi u Španiji i vatreni je navijač Raja Valjekana, prvoligaša, ali i kluba na koji gotovo nijedan stranac ne pomisli kada razmišlja o madridskom fudbalu. A Rajov je stadion, Valjekas, živ – veoma živ – dokaz da navijačka tribina i danas, uprkos svemu, može da bude levičarska.

„Valjekas je uvek bio kraj radničke klase. Bio je predgrađe, samostalno selo dok ga pedesetih nije progutalo širenje Madrida. Tokom šezdesetih je bio popularan među migrantima koji su tragali za boljim životom u glavnom gradu, i pod Frankovim je režimom razvio reputaciju oblasti otpora prema diktaturi. Čak i danas, čim ostaviš za sobom krajeve srednje klase i pređeš Puente de Vallecas, osetiš političku agitaciju u vazduhu. Posvuda su posteri koji pozivaju na proteste protiv rezanja socijale i svi grafiti su levičarski. No, tribine su nam postale politizovane tek krajem osamdesetih, sa evolucijom navijanja i pojavom ultra grupa. Bukaneros nisu aktivni samo na dan utakmice, već smo uvek prisutni na marševima protiv nepravdi, socijalnih rezova i na antifašističkim demonstracijama. Organizujemo i antirasističke događaje – koncerte i fudbalske turnire, a svakog Božića skupljamo igračke za neprivilegovanu decu”, priča Pol Ridi za VICE.

Ridi nije pesimista kada je reč o navijačkoj levici.

„Ne bih nužno zaključio da su evropske tribine tako dominantno desničarske. U istočnoj Evropi su svakako, sa retkim izuzetkom poput praškog Bohemijansa, NK Zagreb, zeničkog Čelika ili kijevskog Arsenala, ali u Španiji je pedeset-pedeset. Ultra grupe Sevilje, Deportiva, Atletika iz Bilbaoa, Osasune, Selte i Real Sosijedada levičarske su. I druge velike evropske fudbalske nacije, poput Nemačke, Francuske, Grčke, Turske ili Švedske imaju značajne levokrilne navijačke grupe.”

Srbija, naravno, nikada neće imati švedski standard, ali Pol veruje da bi mogla imati barem švedsku raznovrsnost u ideologiji navijačkih tribina. A tome bi pomoglo i kada intelektualci ne bi patili od predrasuda formom identičnih onima koje rastu na stadionima.

„Reći da su navijači prizemni isto je što i reći da su Hrvati ili Srbi ružni, a to čine baš ljudi koji drže da su lišeni takvih predrasuda. Na stadionu sam upoznao i najbolje i najgore ljude koje poznajem”, kaže Andrej.

(vice.com/rs)

Navijači Sportinga pretukli igrače nakon što su ostali bez Lige prvaka

Navijači Sportinga mnogo su nezadovoljni rezultatima iz ove sezone, zbog toga upadaju u trening kamp kluba i fizički nasrću na svoje nogometaše i članove stručnog štaba, pišu portugalski mediji.
Sporting je ostao bez drugog mjesta koje vodi u kvalifikacije za Ligu prvaka, a prema pisanju pirinejskih medija, oko 50-ak huligana ušlo je u prostor akademije kluba gdje su napali nogometaše Basa Dosta, Josipa Mišića i Marcosa Acunu. Također, oni su napali i trenera Jorgea Jesusa.

Prema prvim informacijama, navijači su u trenutku napada bili naoružani metalnim šipkama, noževima i kaiševima, a nakon njihovog odlaska svlačionica u kojoj se presvlače igrači bila je totalno uništena.

Najgore je prošao Sportingov holandski napadač Bas Dost koji je zadobio posjekotinu na glavi, a navijači su u prostor svlačionice ubacili i baklje. Jedna od njih, pogodila je nogometaša Montera.

 

 

 

 

 

 

 

 

Glava nogometaša Basa Dosta

Ono što je zanimljivo, Sporting još uvijek nije završio ovu sezonu jer ih 20. maja u Lisabonu očekuje finale Kupa Portugala, ali poslije ovakvih reakcija navijača, postavlja se pitanje da li nogometaši ovog kluba  žele igrati za tim iz Lisabona.

Fight between Spartak Trnava hools and police (VIDEO)

Spartak Trnava fans clashed with security away to Zilina. Unhappy with the result when their club lost 5: 0 to the fans attacked security at the stadium. In the end, the match ended with a score of 6: 0 for domestic Žilina, and several supporters and members of the security team were slightly injured. After the security conflict, the police arrived soon, and naviaries continued to fire stools for police officers …

 

 

Selektor reprezentacije Srbije dobio pretnje

Selektor ženske kadetske fudbalske reprezentacije Srbije Dragiša Zečević (37) prošle nedelje dobio je anonimno preteće pismo! Nepoznata osoba poručila je Zečeviću da se pazi u saobraćaju!

 

Zečević je kao i svakog jutra otišao do poštanskog sandučeta da proveri da li su stigli novi komunalni računi. Kako Srpski telegraf saznaje, pismo se nalazilo u beloj koverti na čijoj su prednjoj strani bili ispisani Zečevićevi podaci, zalepljena poštanska markica i pečat “Pošte Beograd”.

– Otvorio je sanduče i među računima je pronašao belu kovertu. Odmah je otvorio da vidi o čemu se radi i ostao šokiran tekstom koji je plavom hemijskom bio ispisan na papiru formata A4 – kaže sagovornik Srpskog telegrafa iz istrage.

Zečeviću je nepoznati pošiljalac poručio da se ne meša tamo “gde mu nije mesto” i da prestane da “pametuje”.

– Slušaj ti, umišljeni, čupavi selektore! Ne guraj nos gde ti nije mesto i ne pravi se pametan jer možeš da ostaneš bez njega! Prestani da pametuješ! – stoji u anonimnom pismu.

Tu nije bio kraj, već je pošiljalac Zečeviću uputio još stravičniju pretnju.

– Pazi na saobraćaj kad ideš da gledaš utakmice, umišljeni treneru! – stoji na kraju pretećeg pisma.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Iako pretnje koje je dobio nisu naivne, on dodaje da se ipak ne oseća ugroženo i da nije tražio policijsku zaštitu.

– Nikome ništa nažao nisam učinio u životu niti sam se svađao sa nekim i mislim da nema potrebe za bilo kakvim vidom zaštite. Rekli su mi da pazim na saobraćaj kad budem išao na utakmice, pa to su utakmice ženskog fudbala i tu nema nikakvog interesa. I dalje mi je sve skroz nejasno – dodaje Zečević.

Zecevic je inace pre selektorske pozicije bio i asistent u Radu, radio u Zemunu, Bask-u, IMR-u i lokalnom klubu Borac iz Aleksandrova, inace mesta odakle potice.

 

Priveden Srdjan Obradovic

Sudija Srđan Obradović priveden je u policijsku stanicu u Jagodini. Prema informacijama, priveden je na informativni razgovor u vezi sa dešavanjima pre i tokom meča između subotičkog Spartaka i niškog Radničkog koji je podigao veliku prašinu u domaćoj javnosti zbog Obradovicevog skandaloznog suđenja i penala koji je dosudio.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, uhapsili fudbalskog sudiju Srđana Obradovića (42) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja.

“On se sumnjiči da je na fudbalskoj utakmici u Subotici, između FK Spartak i FK Radnički, iskorišćavanjem svog službenog položaja favorizovao domaći tim i tako ih stavio u povoljniji položaj u odnosu na protivnika”, navedeno je u saopštenju MUP-a.

 

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužiocu.

Utakmica je odigrana u nedelju, 13. maja a Obradović se posle tog susreta našao na udaru kritika sportske javnosti zbog spornih situacija.

Obradović je pri rezultatu 1:0 za Spartak sudio penal za taj klub, iako nije postojao nijedan element za tako nešto.

Ispituje se takodje eventualna povezanost Obradovica sa kladionicama i namestanjem utakmica.

Spartak iz Subotice je pobedio Radnički 2:0 i našao se pred plasmanom u kvalifikacije za Ligu Evropa pošto ima tri boda više od četvrtoplasiranog niškog kluba, koji takođe ima šanse da obezbedi plasman.

Prema informacijama našeg lista, Obradović je ovlašćeno lice jednog poznatog lanca kladionica u Srbiji, a u svom vlasništu ima i menjačnicu.

Jagodinac je i ranije bio u centru pažnje fudbalske javnosti, uvek zbog drastičnih grešaka. Na 153. večitom derbiju kao sudija iza gola nije signalizirao očigledan gol-aut iz kojeg je Ruiz vratio loptu u igru, a u nastavku akcije Crvena zvezda je postigla gol. Obradović je nedavno u Ivanjici, takođe na superligaškoj utakmici, dosudio dva penala za Radnički, iz kojih su gosti iz Niša stigli do pobede protiv Javora.

Obradovića po zlu pamte i u ČSK-u. Na skorašnjem meču Prve lige u Čelarevu svirao je nepostojeći penal za Dinamo iz Vranja. Takođe, nije se proslavio ni u takmičenjima mlađih kategorija. Na utakmici omladinaca Napretka i Slobode dosudio je jedanaesterac koji je, poput susreta u Subotici, samo on video. Zanimljivo, to se desilo u jesen 2012, a Obradović je, evo, napredovao do superligaškog arbitra. Srđan Obradović (41) je član Prve grupe liste sudija Superlige.

 

 

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=mWRk9y_ku_g

Najbolje posjete proteklog vikenda

Proteklog vikenda odigrano je još jedno kolo elitnih liga najvažnije sporedne stvari na svijetu u državama bivše SFRJ.

Najposjećenija utakmica je odigrana u Splitu, gdje je Hajduk još jednim kiksom ostao i bez teoretskih šansi da titula ove godine stigne na Poljud, međutim navijači i simpatizeri Hajduka nisu zakazali. Splitska publika je svoj dio posla obavila odlično i digla Hajduk na prvo mjesto naše tablice.

Show u predzadnjem kolu srbijanske Super Lige pokupila je utakmica između starih rivala, novosadske Vojvodine i ovosezonskog šampiona Crvene Zvezde. Popularni crveno-beli su trijumfovali rezultatom 2:1 u svoju korist a susret velikana elitne lige Srbije obilježio je sukob navijača ova dva tima prije početka utakmice.

U Bosni i Hercegovini nijedan meč nije privukao veću pažnju. U derbiju kola Sarajevo je deklasiralo novog šampiona Zrinjskog 4:1, ali na Koševu je prisutno bilo samo oko 1000 gledalaca. Navijačka grupa Horde Zla bojkotuje utakmice svog kluba što je i glavni razlog slabe posjete na najvećem bosanskohercegovačkom stadionu.

Neizvjesnost raste pred završnicu državnog prvenstva Slovenije. Olimpija je remijem na domaćem terenu protiv Ankarana još više pridala značaj duela protiv Maribora nadolazećeg vikenda. Ekipa Maribora zasjela je na prvo mjesto sa 74 boda, dva više od Olimpije pred preostala dva kola. Poslije međusobnog okršaja obje ekipe kao domaćini čekaju protivnika, tako da titulu prvaka Slovenije najvjerovatnije odlučuje pobjednik najvećeg slovenskog derbija naredne subote sa početkom od 20:30h u Mariboru.

Najveći rang fudbalskog takmičenja Crne Gore u svom proteklom kolu nosi slabu navijačku aktuelnost. Dovoljno je pomenuti najgledaniju fudbalsku predstavu kola.Petrovac je gostovao ekipi Zete a utakmici je prisustvovalo mršavih 1000 gledalaca.

NAJPOSJEĆENIJE UTAKMICE PROŠLOG KOLA ELITNIH FUDBALSKIH LIGA BIVŠE SFRJ

Hajduk – Osijek 10500

Vojvodina – Crvena Zvezda 6000

Spartak Žk – Radnički Niš 4000

Olimpija Ljubljana – Ankaran 2500

Široki Brijeg – Željezničar 1500

Napredak – Čukarički 1500

(balkanskinavijaci.com)

1...161162163...233Stranica 162 of 233
Facebook Instagram Youtube
© BALKANSKINAVIJACI.COM 2022 SVA PRAVA PRIDRŽANA | ALL RIGHTS RESERVED