Juče u Hrvatskoj, tačnije 13.03.2021, Torcida je uništila BBB grafit u Đakovu. Momenat nakon toga pojavljuje se BBB i poziva Torcidu na fajt.
Torcida pristaje i nastaje dobra tuča, otprilike 50 Torcidaša na 60 BBBB. Pobjedu su odnijeli BBB.
U ovom sukobu mlađi muškarac je zadobio teške tjelesne ozlijede te je prevezen u osječki Klinički bolnički centar (KBC).
Protesti su započeti zbog navodno prikazanog snimka kako policajci brutalno tuku neimenovanog muškarca u okrugu Nea Smirna.
Najmanje trojica policajaca su povrijeđena, jedan od njih teško, tokom protesta koji su izbili sinoć u Ateni.
Najmanje deset demostranata je uhapšeno.
Demonstranti su se okupili u mjestu gdje je i nastao snimak noseći transparente “ Policajci napolje iz našeg komšiluka “
Prema pisanjima grčkih medija, 97% protestanata su navijači.
Navijači Željezničara, popularni Manijaci, tokom derbija sa Sarajevom, koji je odigran 1. marta na Grbavici, na jednoj od tribina istakli su parolu podrške za generala Atifa Dudakovića.
Atif Dudaković je netom prije toga primljen u bolnicu zbog upale pluća uzrokovane koronavirusom, a navijači Željezničara su ga podržali parolom.
Kako smo saznali, to je zasmetalo delegatu ove utakmice (Amir Hadžić – Velika Kladuša), te je pokrenut postupak pred Disciplinskom komisijom Nogometnog saveza BiH.
Podsjećamo, navijači su na transparentu napisali “Izdrži generale“.
I na Facebooku su objavljene fotografije transparenta postavljenog ispred KCUS-a sa porukom “Izdrži generale”.
Fudbal je najbitnija sporedna stvar na svetu, često se na televiziji čuje ova rečenica. Da zbog fudbala izbije krvavi rat u kome su dve države maksimalno istrošile sve svoje vojne i privredne potencijalne za kratko vreme to se retko dešava, a u Evropi bi bilo nezamislivo.
Međutim to ne možemo da kažemo za Latinsku Ameriku, gde je fudbal ipak nešto više. Ovde valja navesti citat poznatog urugvajskog novinara, publiciste i teoretičara fudbala Eduardo Galeana koji je opisao kako na ovom kontinetu ide ekstremno shvatanje fudbala da zbog njega čak počne i rat između dve države: ” Fudbal, metafora za rat, ponekad se pretvara u pravi rat”. Upravo ovaj cicta se može primeniti na dve srednjoameričke države Honduras i Salvador, koji su ratovali baš zbog lopte a u istoriji ovaj krajnje bizaran sukobn nazvan je ” Fudbalski rat”.
Honduras i Salvador su države koje su nastale iz nekadašnjih španskih kolonijalnih poseda. Prvo su bile deo Meksičkog carstva, pa Sjedinjenih Provincija Srednje Amerike, pa su konačno 1839. i 1840. stekli nezavisnost. U obe države tokom decenija smenjivali su se vojni i civilni režimi, za koje bi teško mogli reći da su imali bilo kakve veze sa demokratijom. U obe zemlje se uglavnom životarilo, više gladovalo, nego što je bilo sitih. U odnosima obe države bilo je nerešenih pitanja pre svega spor oko granice duge 346 kilometara i ostrva u zalivu Foneska, ali zbog toga nikada nisu odlučili da vojno reše taj problem, ali jesu zbog lopte.
Naime, tenzije između Hondurasa i Salvadora usledile su kad su na vlast u obe zemlje došli bivši oficiri Fidel Sančez Hernandez u Salvadoru, koji vlast osvaja 1967 i uz prenaseljenost susreće se sa ekonomskim problemima, koje je izazvao pad cena kafe i pauka, glavni salvadorski izvoz. U Hondurasu na vlasti je uveliko već bio takođe bivši oficir Osvaldo Lopez Arleano, koji je bio i okoreli konzervativac, a koji je vlast osvojio državnim udarom 1963. godine.
Za samo dve godine međudržavne tenzije izazvalo je nekoliko faktora, ali međugranični spor i loša ekonomija su bili glavni problemi. Honduras je optužio Salvador za povlašteni položaj u ekonomiji unutar organizacije Zajedničko srednjoameričko tržište, koji je trebao biti glavni oslonac ove zemlje da se izvuče iz siromaštva.
Međutim glavni spor dve zemlje bio je i oko brojne salvadorske dijaspore u Hondurasu, koje su autohtoni stanovnici optuživali da kupuju zemlju i kradu im radna mesta. Kako bi stavio tačku na neke probleme posebno sa doseljenicima iz Salvadora, Honduras je 1969. najavio suspenziju bilateralnog sporazuma o integraciji potpisan dve godine ranije. Na proleće te 1969. vojne, policijske, paravojne formacije Hondurasa počele su da napadaju doseljenike iz Hondurasa.
Doseljenici su ih optuživali za kampanju nasilja, pa je usledilo njihov povratak u Salvador da bi izbegli nasilje. Da stvar bude gora novine, radio, televizija su počeli da podgrevaju situaciju, posebno salvadorski, koji su tražili da je vreme za osvetu. Međutim, povod za obračun stigao je brzo kada je u leto usledila utakmica između dve države u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo koje se 1970. održavalo u Meksiku.
Pitanje kvalifikacija i prolaska za obe zemlje bilo je pitanje nacionalnog prestiža. Obe zemlje su imale jake ekipe. Honduras je sa lakoćom pregazio Kostariku i Jamajku, a Salvador tadašnju Holandsku Gvajanu ( današnji Surinam) i Holandske Antile iz kojih je kasnije nastalo nekoliko ostrvskih državica. Ubrzo dve zemlje su se kad je Haiti deklasirao SAD našle oči u oči jedna ptoriv druge u drugom polufinalu.
Prva utakmica je odigrana u glavnom gradu Hondurasa Tegucigalpi 8. juna 1969 i to u jeku spora dve zemlje. Susret nije nimalo počeo lepo. Noć uoči utakmice za reprezentaciju Salvadora priređen je vatreni doček. Stotine navijača Hondurasa ispred hotela u kome je bila smeštena reprezentacija Salvadora su pevali, ispaljivali rakete ili trubili, zbog čega su gosti bili veoma iscrpljeni. Oba tima su uprkos žurci navijača igrali srčano, pa je u nadoknadi Honduras poveo sa 1:0. To je bio okidač za nerede, posebno kad se prenela glasina da je mlada navijačica Salvadora izvršila samoubistvo zbog poraza nacionalnog tima. Revanš je usledio nedelju dana kasnije u San Salvadoru. Opet identična scenografija samo u obrnutoj ulozi. Međutim sve se nije baš završilo na trubama i pevanju. Usledili su okrašaji dve grupe navijača, a domaćine je predvodio čak jedan general. U neredima su poginule dve osobe, a gosti iz Hondurasa su pod vojnom pratnjom prevezeni na stadion. Utakmica je počela incidentom kad je spaljena zastava Hondurasa, a onda slave pretnji gostujućim fudbalerima. Salvador je pobedio sa 3:0. Tad je fudbalska zvezda Hondurasa Enrike Kardona izjavio ” Sreća da smo izgubili, da nije tako, danas ne bismo bili živi”. Opet nered na tribinama, a čak je pucano na autobuse sa navijačima Hondurasa. Posle utakmice u Hondurasu usledilo je u pograničnoj zoni nasilje, pa je sve više Salvadoraca bežalo u matičnu zemlju. Međutim prst sudbine opet su umešala tadašnja pravila koja su tražila da se odigra treća utakmica, koja je rešavala sudbinu ko će igrati sa Haitijem. Okršaj zbog prethodnih nereda dve reprezentacije pomeren je u Meksiko siti. Stadion zbog dolaska navijača iz dve zemlje čuvalo je 5.000 policajaca. Ovaj put nije bilo noćnog koncerta, vriske, buke, tuče navijača. Regularni deo meča završen je nerešeno 2:2. U produžetku ekstazu navijača Salvadora pružio je fudbaler Maurisio Pipa Rodrigez, koji je postigao gol i okrenuo lavinu koja će obe zemlje odvesti u rat. istog dana dve zemlje prekinule su međusobne odnose.
Usledili su brojni prekogranični incidenti, a balon nasilja pukao je 14. jula 1969. kada je vojska Salvadora počela organizovani napad preko kopnene granice. Dignuta je i avijacija koja je bombardovala strateške tačke u Hondurasu. Honduraška vojska malobrojna, slabo naoružana digla je sve što je mogla na oružje, pa čak i rezerviste naoružane mačetama i starim puškama nasuporti kojih je stajala koliko toliko naoružana vojska koja je posedovala automate.
Salvadorci iako nisu imali oklopa na svoje ternece su montirali čelične ploče, kako je to opisao američki diplomata Edvard Rovel koji je bio svedok ovog sukoba dve države. Salvadorci su brzo pod svoju kontrolu stavili grad Nueva Okotepke. Međutim salvadorska vojska ubrzo je ostala bez goriva i municije, jer su vojnici polovinu zaliha municije i goriva potrošili na šenlučenje po gradu i divljačku vožnju. Honduras je odlučio da je vreme da njegova avijacija izvede povratni udar. Napad su izveli lovci iz Drugog svetskog rata Vought F4U Cosair, koji su pokazali da su nadmoćni nad salvadorskim Goodyear FG-1D i Cavalier Mustang. Honduras je ostavrio tri vazdušne pobede. Avioni Hondurasa uspešno su prekinuli sve linije snabdevanja armije Salvadora i za svega nekoliko časova nastala je pat pozicija u koju su zapale obe zemlje. Salvadorci su bili zaglavljeni 20 kilometara duboko u teritoriji Hondurasa, bez hrane, goriva i municije, nisu mogli napred, a Hondurašani su za odbranu potrošli svu zalihu municije i nisu mogli agresora da isteraju sa svoje teritorija.
U početku obe zemlje su odbijale da poptpišu mir tvrdeći da je svaka od njih odnela pobedu. Mirovni plan Organizacije američkih država tek je prihvaćen 18. jula, kad je počelo povlačenje vojske Salvadora iz Hondurasa. Broj poginulih na obe strane u ovm sto časovnom ratu iznosio je između dve i pet hiljada civila i vojnika. Trajni mir potpisan je tek 1980. Granični spor je rešen 1992. odlukom Međunarodnog suda pravde, a konačno primenjen 1998.
Rat između obe države ostala je crna mrlja da su civili stradali masovno i dve države ratovale zbog kvalifikacija za svetsko prvenstvo. Međutim danas ovu teoriju mnogi osporavaju, a među njima je i honduraški reperezentativac Rigoberto Čula Gomez, koji tvrdi da nije fudbal krivac, već da je traženo negde opravdanje i povod da se započne rat, a jednio se to moglo naći upravo u fudbalu.
Ubrzo posle krvavog, ali kratkotrajnog rata u jesen 1969. nastavljeno je igranje utakmica. Salvador je porazio Haiti i otišao na Svetsko prvenstvo u Meksiko, ali je tamo neslavno prošao. Izgubili su čak tri utakmice protiv Belgije, domaćina Meksika i Sovjetskog Saveza. Obe zemlje su se zajedno plasirale na Svetsko prvenstvo 1982. ali to se ponovilo još 2010 i 2014. Prvi mešusobni meč od rata Honduras i Salvador odigrali su tek 1982. uoči Mundijala u prijateljskoj utkamici. Tad već nije bilo ni tuče navijača, vojske, pucnjave, već samo navijanje.
Skorašnji napad pristalica fudbalera Olimpika iz Marselja na trening centar kluba 30. januara ove godine, kada je stotinak pristalica kluba došlo ispred trening centra da protestuju zbog slabih rezultata ekipe.
Navijači Marseja su međutim brzo popalili su na stotine baklji i bacali ih gde su stigli. Jedna je čak i dobacila i do fudbalera, koji je u tom trenutku, zajedno sa kompletnim timom, bio unutar kompleksa.
Sada su se pojavili i snimci sa sigurnosnih kamera sportskog centra, na kojima se vidi prilazak i upad huligana, probijanje obezbeđenja i upad u zgradu u kojoj su u tom momentu bili igrači, stručni štab i zaposleni. Na jednom od snimaka se jasno vidi i trener Andre Viljas-Boaš kako zabrinuto gleda šta se dešava ispred kompleksa.
Malo posle upada ove grupe navijača nekoliko kola policije je stiglo na lice mesta, međutim besna rulja nije ustuknula. Furiozno su se ustremili i na policajce koji su se povlačili, pa su huligani neometano demolirali i kola organa reda.
Bilans je 25 uhapšenih huligana i materijalna šteta od 100.000 evra.
Semir Makarević, poznatiji kao Sema, preminuo je u 37. godini nakon teške bolesti.
Braća s tribine Robijaši su mu večeras, nekoliko sati nakon što je ukopan, bakljadom odali počast u zeničkom naselju Odmut gdje je Semir stanovao.
Mnogi Zeničani i navijači Čelika žale za čovjekom koji je pratio crno-crvene skoro na svakoj utakmici, a nije bilo gostovanja na koje nije otišao.
Iz krovne kuće evropskog fubala UEFE su izjavili: “Nakon istrage koju je proveo Uefin etički i disciplinski inspektor, pokrenut je disciplinski postupak nakon incidenata koji su se dogodili tijekom prve utakmice 1/16 finala Europa lige između Crvene zvezde i Milana (2:2), odigrane 18. veljače 2021. u Srbiji”.
Tako je Uefa očekivano optužila Zvezdu zbog rasističkog ponašanja prema protivnicima, konkretno zbog vrijeđanja Zlatana Ibrahimovića u meču s Milanom, kada je još uvijek nepoznati provokator iz novinarske lože Marakane gnjusno vrijeđao najboljeg igrača gostiju.
Zlatan Ibrahimović bio je među rezervama Milana, a prvi vodeći gol svoje momčadi proslavio je tako što je skočio na tribini Marakane, gdje su po covid-protokolu smješteni rezervni igrači.
To je razljutilo jednog navijača Zvezde koji mu je s novinarske tribine vikao:
“Sjedi dolje, Zlatane! Piko jedna, balijo jedan smrdljivi. Jeem li te u usta da te je*em!” urlao je zvezdaš na snimci koja se proširila društvenim mrežama.
Kako pišu srpski mediji, otkriveno je da je spomenuti divljak bio u novinarskoj loži iako nije novinar.
“Svim novinarima, koji su se grupirali na jednu stranu, bilo je jasno da se ne radi o medijskom radniku, već o nekome tko se zahvaljujući tko zna kojim vezama našao na mjestu na kojem nije smio. Klubu preostaje da pokuša identificirati izgrednika koji je osramotio cijeli klub u svijetu i pokvario spektakl”, pisao je Telegraf.
Zvezdi tako nije pomogla službena isprika Zlatanu, Milanu i Uefi te najava da će identificirati i locirati divljaka. Uefina kazna je izvjesna, jer rasizam spada u najozbiljnije prijestupe na koje Uefa ima nultu stopu tolerancije.
Pitanje je samo hoće li Zvezda biti kažnjena novčano ili će buduće utakmice eurokupova morati igrati bez navijača kada im bude bio dozvoljen povratak.
Uefa tereti Zvezdu po ovim točkama:
1.Rasističko ponašanje
2.Provokativno, uvredljivo skandiranje
3.Kršenje protokola Uefe za povratak u igru
Veoma humanu akciju napravili su navijači ruskih klubova iz Sankt Peterburga, u saradnji sa Rusko-srpskim kulturnim klubom “Orlovi” i školom fudbala “Nevski front”. Naime, organizovan je tokom vikenda jedan humanitarni turnir na kom su prikupljena značajna finansijska sredstva za pomoć srpskim porodicama na Kosovu i Metohiji.
Turnir je organizovan u znak sećanja na Grigorija Ščerbina, prvog konzula Ruskog Carstva na Kosovu i Metohiji, kojeg su 9. aprila 1903. godine u Kosovskoj Mitrovici ubili Albanci, a na njemu su učestvovali navijači fudbalskih klubova Zenit i Tosno, te hokejaškog kluba SKA, prenosi portal Telegraf.rs
Turnir je počeo izvođenjem pesme “Oj Kosovo, Kosovo” u režiji dečijeg i omladinskog hora “Svetog Jovana Damaskina”, da bi i sami učesnici nedugo zatim pevali “Kosovo je srce Srbije.”
Pored pomoči srpskim porodicama na Kosovu i Metohiji, deo sredstava biće namenjeno za kupovinu zvona za crkvu u srpskom selu Donje Vukovsko, u blizini Kupresa, u Bosni i Hercegovini. Isto je srušeno još 1994. godine od strane Hrvata tokom rata, a parohijani su odlučili da kupe novo u Rusiji gde se, između ostalog, prikuplja novac.
Danas su pripadnici ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske uhapsili na Jahorini Slobodana Milutinovića, zvanog Slobo snajper iz Novog Sada.
Inače, Milutinović je kontroverzni čelnik Fudbalskog kluba Kabel, a dobro je poznat policiji, ima debeo dosije i zabranu dolaska na stadion. Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu, zbog nasilja mu zabranjen pristup stadionu “Karađorđe” kad FK Vojvodina igra utakmice.
Snajper (kako je poznat u podzemlju) predstavlja zato pravi fenomen – fudbalskog radnika proteranog sa fudbalskih terena, prenose bh mediji.
Kako je Milutinović, uopšte, sa ulice ušao u profesionalni sport? Snajperov uspon zapravo je blisko vezan za period vladavine Bate Kankana, Radomira Butorovića, pokojnog kontroverznog direktora Vojvodine kome je Milutinović bio tjelohranitelj. Milutinović je tada bio jedan od vođa frakcije G-3, navijača Vojvodine.
Davio fudbalera
Njegovo divljanje po sportskim borilištima dolazi pod lupu javnosti 2017. godine. Tada je, poslije završetka utakmice Ružomberok – Vojvodina u Slovačkoj, koju je domaćin dobio sa 2:0, fudbaler Nikola Trujić medijima ispričao da ga je u svlačionici napao Slobodan Milutinović, koji je sa još desetak pristalica Vojvodine ušao u svlačionicu, prenose bosanskohercegovački portali avaz.ba i oslobodjenje.ba
Represija nad Grobarima jednostavno ne prestaje, a danas im ponovo prije meča nije dozvoljeno da okače zastave, dok sve druge grupe u Srbiji s tim nemaju problema.
Povodom ovog događaja, Grobari su se oglasili na jednoj od zvaničnih stranica. Saopštenje prenosimo u celosti:
“Represija se nastavlja i ne vidimo da će se nešto promeniti u skorijoj budućnosti.
Naime, danas nam je takođe zabranjen ulazak na stadion kako bi okačili zastave, po ko zna koji put, bez logičnog objašnjenja od strane organa (ne) reda, i dalje se pitamo DOKLE?
I KAKO JE NEKIMA DOZVOLJENO SVE, A GROBARIMA JE USKRAĆENA OSNOVNA NAVIJAČKA STVAR! TRN U OKU SVIMA”
Pisalo je u saopštenju Grobara.
