Od svog osnivanja, Maribor je imao energične i temperamentne navijače, koji nisu ostali nezapaženi. Iz novinskih članaka iz šezdesetih, sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, možemo videti razne događaje na Ljudskom vrtu i drugde po tadašnjoj Jugoslaviji gde je Maribor gostovao. Godine 1973. pojavljuju se prvi put aktivni navijači NK Maribora. Najvatreniji navijači tada su se okupljali na zapadnoj tribini LJudskog vrta. Zastave su izrađene u lokalnim šivaćim i krojačkim radionicama, šivene od materijala čija nabavka nije predstavljala problem u to vreme jer je Maribor bio grad sa razvijenom tekstilnom industrijom.
Klub je proizveo prve štampane zastave takođe 1973. godine. Istovremeno, sva energija i temperament ljudi tih dana na tribini odražavao se prvenstveno na sudijske odluke, kao i na pojavljivanje gostujućih navijača koji su često gađani kamenicama, petardama a dolazilo je neretko i do fizičkog kontakta. Uz neke pobede moglo se pročitati i o paljenju papirnih baklji na tribini na kraju utakmice, uskaknju na teren i nošenju igrača na ramenima i vožnji igrača u automobilima kroz grad sa kojih su se vijorile ljubičaste zastave. Navijači tada još nisu imali ime ali su definitivno doprineli pravoj fudbalskoj atmosferi.
Osamdesetih godina prošlog veka, počela je ekspanzija ultra pokreta u čitavoj evropi. Pa tako zaraza nije zaobišla i našu državu. Prva utakmica na kojoj se grupa pojavila organizovano (tada pod imenom MARINCI) na južnoj tribini bila je 2. decembra 1989. godine na utakmici tadašnjeg Kupa maršala Tita, protiv Spartaka iz Subotice. U to vreme, grupa se sastojala od učenika osnovnih škola starosti od 14 godina. NK Maribor je tada igrao u Međuregionalnoj ligi za Zapad, većina Marinaca, kojih se tada okupljalo oko 40. Na posljednjoj utakmici Jugoslavenske lige pre nezavisnosti Slovenije, grupa je preimenovana u VIOLE MARIBOR.
Ime je bilo više povezano sa ljubičastom bojom kluba, kao i sa samim gradom. Broj Viola se povećavao od utakmice do utakmice, nakon čega slede nova gostovanja, pojavljuju se domaće dimne bombe i kupljene su prve baklje iz Italije. Organizacija grupe se razvija i sa prvim članskim karticama, jednostavnim šalovima, izradom novih barjaka i zastava, prvi veći transparenti koji su napravljeni bili su MI LJUBIMO MARIBOR i NK MARIBOR – VIOLE. U derbiju u LJubljani 1992. godine osvojen je prvi kup u nezavisnoj zemlji. Prvih nekoliko godina obeležili su incidenti u derbiju.
Po prvi put, Evropa je čula za Viole na utakmici protiv Atletiko Madrida, gde je došlo do upada jednog od pripadnika grupe na terena, a kasnije došlo je i do incidenta sa policijom, isto se desilo i nekoliko godina kasnije na utakmici protiv bečke Austrije. Prvo evropsko gostovanje bilo je u Rumuniji a prvi masovni odlazak na zapad bilo je gostovanje u Dortmundu iste godine. U to vreme pojavljuju se prve podgrupe, Viola Apače (preteča Viola Radgona), Viola Alko junajted, Kurve Centar, grupe iz Ruša i Šentilja, Viole Grls…
Na jugu se u to vreme formira prava ekipa koji je spreman za sve. Nove ideje u pogledu vizualnog izgleda tribine donose nove zastave na scenu, prave se prvi šalovi grupe, a organizacija grupe ide korak dalje. U tim godinama, Viola je dominirala slovenačkom navijačkom scenom. Sezona 1996/1997 je prekretnica u istoriji kluba. Te godine Maribor postaje nacionalni šampion, a na svakom meču je napravljena koreografija ili bakljada, i najveći spektakl u dotadašnjoj istoriji grupe, preko 200 baklji oko čitavog terena, dimne bombe u bojama slovenačke zastave, papiri, baloni i još mnogo toga.
Sve to još više je učvrstilo i proširilo navijačku bazu Maribora. Kasnije u istoj sezoni osvojen je još jedan trofej a izradom novih zastava, barjaka i dvomotki južna tribina dobija sve bolji izgled. Kraj sezone 98/99 označio je početak učestalih incidenata i nereda. Paljenje zastave NZS-a, redovni sukobi s policijom (koji često koriste suzavac i nastupaju s puno agresije) i Dragonsima na derbijma kao i na utakmicama sa Murom, tuča protiv turaka prilikom posete Bešiktašu, velika neredi sa poljacima iz Krakova u centru grada (gde su koristili hladno oružje). Leto 1999. donosi evropsku bajku, nakon pobeda nad Genkom, a kasnije i nad favorizovanim Lionom, NK Maribor se prvi put kvalifikuje za Ligu Šampiona. Klub je gledan na svim utakmicama (Kijev, Leverkuzen), a najmasovniji odlazak je Rim protiv Lacija.
Po završetku jeseni i prvog nastupa u Ligi šampiona, klub se vraća na staru rutu. Nastupi u Evropi završavaju se nakon prvog pre-kruga, ali grupa i dalje drži reputaciju najbolju u zemlji. Poslednji meč u sezoni 2000/2001 privukao je oko 5000 navijača Maribora na derbiju u LJubljani. Naredne godine, događaji koji su je obeležili bili su incidenti na utakmicama protiv Randžersa i Mure na Murskoj Soboti.
Najveća utakmica u ovom periodu bila je svakako pobeda na derbiju 5:0, obeležena velikom bakljadom i malim upadom sa tribine nakon završetka meča. Maribor te godine osvaja titulu. Iz ovog perioda treba izdvojiti i utakmicu reprezentacije u Trstu. Tokom ovog perioda, ozvaničeno je i prijateljstvo sa navijačima Šturma iz Graca, ali nažalost, zbog akcija pojedinaca, ono se raspada u proleće 2007. godine Tih godina odrađena je nova udarna zastava Viole Vetnava.
Godine 2004. obeleženo je 15 godina grupe velikom koreografijom na jugu i neredima nakon utakmice u kojima je više desetina Viola pritvoreno zbog otimanja i korišćenja rekvizita od službi bezbednosti na stadionu. Poslednja utakmica u sezoni donosi invaziju na Mursku Sobotu i prekid serije osvajnja nacionalnih prvenstava. Ipak, Kup je osvojen. Jesen donosi dve turneje po bivšoj Jugoslaviji, gostovanje Parmi, derbi u LJubljani, krizu u klubu zbog zahteva da se zameni trener (Matjaž Kek) i neslaganja, a time i krizu unutar same grupe.
Nakon ogromne krize i reorganizacije unutar grupe, uprkos još uvek lošoj (katastrofalnoj) finansijskoj situaciji u klubu, istaknute su nove smernice. Napravljeno je dosta novog materijala grupe, obnovljene su članske karte, odrađene su nove majice i šalovi što je doprinelno lakšem finansiranju grupe. Više su aktivirane ekipe iz Ptuja, Slovenskih Konjica i Dravskog dvora. Pored toga, pojavili su se mladi članovi pod nazivom Nova Garda, koji sa nekim idejama i novom energijom pomažu u boljem izgledu tribine kao i u drugim oblastima i postaju sve aktivniji u grupi. Sezona 06/07 počela je evropskim utakmicama u Andori, Viljarealu i dva puta u Beogradu.
Tog leta Maribor je bio jedan od pobednika Inetertoto kupa. Uoči revanš utakmice u Mariboru protiv Partizana dolazi do kratkog ali priličnog ozbiljnog incidenta i prilikom tog sukoba nekoliko pripadnika grupe osuđeno je na po par meseci zatvora. Istovremeno, u toku je i renoviranje stadiona LJudski vrt (projekat Ring), pa se Viole sele na krajnje desnu stranu tribine što je podsetilo na neko starije vreme grupe. Uprkos periodu bez rezultata, kako u kupu, tako i u prvenstvu, i sa relativno malom brojkom na tribini, formirana je standardna ekipa ljudi od 50 do 150 članova, koji prati Maribor svuda, incidenti sa policijom su bili neizbežni u tom periodu, kao i sukobi sa momcima iz Celja, Riječkom Armadom, Ultasima iz Vinkovca(2008),46 Viola privedeno u je u oktobru 2007 godine uoči prijateljske utakmice sa Dinamom iz Zagreba. 10. maja 2008. godine završeno je renovoranje stadiona, obnovljena i pretrpana tribina doživela je premijeru protiv Nafte.
Viole su se ponovo nalazile na svojoj staroj tribini, velika sektorska zastava dizajnirana posebno za ovu priliku, bezbroj velikih i malih zastava i dvomotki, kao i velika bakljada i mnoštvo dimnih bombi označile su otvaranje. U istom mesecu finale kupa u Celju obeležavaju veliki incidenti s policijom nakon poraza. S novim stadionom dolazi i nova energija, koja je privukla mnogo novih ljudi na južnu tribinu i vratila neke stare članovo, a na svakoj utakmici u sektoru bilo je oko 500 Viola ili više, posebno proleća 2009. Osvajanje titule nakom 6 godina bio je vrhunac ovog perioda. Tokom ovog perioda, reprezentacija se redovno prati na svim domaćim utakmicama kao i na gostovanjima.
Finansijska situacija u klubu se polako normalizuje i klub se pojavljuje sve češće na evropskim takmičenjima. U leto 2009. godine, nakon dugog vremenskog perioda, masovno gostovanje izvan Slovenije, odlazi se u Cirih. Odlično navijanje, pirotehnika, incidenti tokom poluvremena, istog leta išlo se i u Pragu, gde se i završio evropski put za tu godinu. Na domaću scenu u prvu ligu se vratio klub iz LJubljane, najavljujući novo doba derbija (posle jednog od njih, u proleće 2010. našem čoveku sud dodeljuje nekoliko godina zatvora za nanošenje teških povreda).
Situacija na tribini se ne menja, tako da je na domaćim utakmicama kao i u većini gostovanja prisutna ista ekipa pravih ultrasa, izgled tribine je još bolji. Iste godine, po prvi put, otputovalo se u Poljsku u Lođ, u posetu Viđevu, sa kojima smo imali lepo prijateljstva a kasnije je to redukovano samo na lične kontakte. Leto 2010. donosi vrelo leto na evropskoj sceni i utakmicu protiv Videotona koja će nam doneti poraz na ulicama Maribora, što se odrazilo na idućem gostovanju i “osvetu” u Škotskoj protiv Hibernijana gde je uhapšeno 30 viola. Naredni konkurent za Evropsku jesen, italijanski Palermo gde se posle poraza u prvoj utakmici na Siciliji nije izgubila nada za preokret.
Kod kuće igrano je sa fantastičnom energijom, tribine obojene koreografijom na celom stadionu, vatromet na početku utakmice i neverovatno navijanje tokom cele utakmice, ali nažalost to nije bilo dovoljno za prolaz. Iz tog perioda još je vredno spomenuti proslavu 50 godina kluba. Serija evropskih jeseni počinje 2011. godine kada škotski Rendžers pada i prolazak u Ligu Evrope u Glazgovu slavi oko 50 viola. Prva evropska jesen nakon 1999. godine vodi nas u Bridž, Bragu i Birmingem (sa njihovim Zulu Voriorisma neki od naših članova održavaju kontakte). Sledeće godine klub je ponovo blizu Lige šampiona, uprkos neuspehu u utakmici protiv Dinama iz Zagreba (koja je uzrokovala invaziju više od 1000 viola u Zagrebu) još jedna jesen u Ligi Evrope donosi Lacio, Panatinaikos i Totenhem. Svi mečevi su odrađeni na zavidnom nivou, kako po izgledu tako i po broju. Krajem 2012. godine, u gradu Mariboru su veliki protesti i sukobi sa policijom, zbog tadašnjeg načina upravljanja opštinom, naši članovi su među demonstrantima.
Marketing tim raste i u ovom periodu rade se nove stvari za sve navijače kluba. U proleće 2013. godine, usvojene su izmene i dopune Zakona u policiji kojima se reguliše kažnjavanje navijača i uvode se zabrane prisustva na sportskim događajima. Klub osvaja prvenstva zaredom, i tako se nižu Evropska gostovanja. Tokom leta 2013. godine na Kiparu protiv Apoela pada zastava Konjice, koja se nije mogla odbraniti. Revanš donosi još jedan navijački spektakl u LJudskom vrtu. Ovog leta Viole po prvi put dobijaju i svoje zvanične prostorije, koje se kasnije zatvaraju. U jesen po prvi put odlazimo put Rusije u Kazanj, NK Maribor je pobedom protiv Vigana u prošlom kolu na domaćem terenu obezbedio drugo mesto u grupi i po prvi put, Evropsko proleće, kada na žrebu izvlačimo špansku Sevilju. Nakon prvog meča u februaru 2014. godine, Viole su ponovo bile iza rešetaka (velikom krivicom zbog ogromnog pritiska medija) što je rezultat napada na autobus Birisa na pumpi u Sloveniji. Proleće ove godine je obeležila borba za oslobađanje svih zatvorenih članova grupe.
Tokom kvalifikacija za UEFA Ligu Šampiona, klub je kažnjen zbog našeg grba zatvaranjem dela južne tribine, tako da je na utakmici protiv Seltika na jug primljeno samo 800 ljudi. Revanš utakmica u Glazgovu nakon 15 godina donosi Ligu Šampiona gradu uz reku Dravu, 30 viola proslavilo je pobedu u Škotskoj a oko 2000 ljudi uz pirotehniku dočekalo je igrače na aeredromu u Sloveniji. Liga Šampiona ima svojih dobrih i loših strana, za ultrase koreografije, pirotehniku, ulicu, gostovanja (posebno izdvojiti Gelsenkirken i London) kao i marketing. Uspehom kluba povećao se broj “navijača” na južnoj tribini što se odrazilo na loše navijanje gde su samo dva sektora od celog juga bila navijački aktivna.
U svim ovim godinama, zbog lošeg/praktično nikakvog odnosa sa rukovodstvom kluba, zanemarivanja LJudskog vrta za utakmice nacionalnog tima, nedostatka razumevanja za ultra grupe, loše osoblje i ogromne kazne za NK Maribor potpuno se prestalo sa praćenjem utakmica nacionalnog tima.
U jesen 2014. godine iako je većina naših članova prve ekipe posle incidenta nakon utakmice sa Seviljom bilo iza rešetaka, slavi se 25-godina grupe, još jedan spektakl, dve koreografije, velike zastave svih uzrasta i ogroman broj pirotehnike obeležilo je ovu utakmicu. Tokom ovog perioda, formirano prijateljstvo sa grupom Grin Pavr iz Sent Galena. Domaće prvenstvo i kup ne donose ništa novo na našu navijačku scenu.
Broj Viola na utakmicama je isti, a povećava se samo na derbijima i kvalifikacijama za Evropu. Nakon meča sa Astanom u leto 2015. i drugog kruga kvalifikacija, grupa prelazi na akciju MISIJA 14, nakon čega slede dobra izdanja na svim utakmicama, korištena je pirotehnika u praktično svakoj utakmici, ali uprkos svemu klub ne uspeva osvojiti titulu državnog prvaka. U narednoj sezoni stvari idu u potpuno drugom smeru, bolji stav igrača na terenu, utiču na broj i izgled tribine, pirotehnika se koristi u gotovo svakoj utakmici, glasno navijanje i zastave su ono što NK Maribor donsi 14. titulu prvaka zemlje i treće učešće u Ligi Šampiona.
Na južnoj tribini sve je više novih i mladih lica koja donose novu energiju i ideje, po prvi put se pojavljuje zastava ŠTAJERSKI BANDITI (momci sa šireg područja Maribora), izrađeno je nekoliko profesionalnih grafita oko grada, marketinška grupa je na zavidnom nivou, grupa je takođe imala i prvu organizovanu fer tuču protiv navijača ZTE-a. Grupa proslavlja 30 godina od osnivanja.
Izvor: curvasrb.weebly.com
