Intervju: Gate 13 – PAO

– Recite nam nešto o istoriji vašeg kluba:
Pao je osnovan 1908. godine. Naš grb je detelina, a boje kluba su zeleno-bele. Ime našeg stadiona je Leoforos na kome igramo od 1922. godine. Srce Panatinaikosa je u Atini, ali kao što sam rekao imamo navijače širom Grčke. Naš klub je bio daleko najuspešniji u Grčkoj do 1979. godine, kada je Pao kupljen od strane porodice Vardinogianis, koja je bila veoma bogata, ali nije ulagala mnogo u klub. Kapija 13 osnovana je 1966. godine, i pratimo klub u svim sportovim

 

 

Da li ste pristalice neke političke partije?
Zvanično, Kapija 13 je apolitička…ima dosta ”antifa” članova, ali ima i nekolicina ”anti-antifa” članova. Bianko Verde je radikalna grupa unutar Kapije 13. Kapija 13 je najstarija navijačka grupa u Grčkoj, i poseduje članove širom sveta. Bianko Verde pokušava da promoviše radikalne ideje. Mi smo zbog solidarnosti u kontaktu sa ostalim navijačkim grupama. Za nas, prvi neprijatelji su fašisti/nacisti, policija i sudije, a nakon svega toga slede ostale navijačke grupe.

– Šta je ”NOPO” i Vasileos Bulgaroktonos? ”Naci” grupe?
Da, bile su dve ”naci” grupe osnovane oko 1975. godine…postojale su 2 ili 3 godine, ali su zatim ugašene.

– Koje su grupe uključene u Kapiju 13?
U prošlosti, kapija je bila podeljena na 13 grupa, kao što je na primer Atina Fans. Negde oko 2000. godine doneta je odluka da se sve grupe ujedine u Kapiju 13.

-Kakva su dostignuća vašeg kluba?
Mi smo u Grčkoj osvojili 20 prvenstava i 17 kupova. U evropskim takmičenjima, igrali smo sa Ajaksom 1971. godine u finalu Lige Šampiona. Takođe smo dva puta stizali do polufinala i jednom do osmine finala. U košarci smo osvojili 33 titule, 14 grčkih kupova i 6 puta smo osvojili Evroligu. Imamo dosta uspeha i u ostalim sportovima, posebno u odbojci.

– Koliko žena podržava Pao?
Da, postoje žene koje podržavaju Pao i Kapiju 13. Dokle god one vole Pao i podržavaju ekipu, one su dobrodošle u Kapiju 13.

– Da li imate mnogo ”tinejdžera”?
Da, imamo mnogo ”tinejdžera”. Najveći broj u grupi čine ljudi između 20 i 30 godina, a tu je i ”stara škola”…navijači od 40+ godine

– Ko su vam prijateljski a ko neprijateljski klubovi?
Pao je u bratskim odnosima sa Rapidom iz Beča…takođe grupa navijača Panatineikosa ima bratske odnose sa navijačima Rome. Mrzimo navijače Olimpijakosa (Kapija 7) koji imaju mnogo pristalica iz Zlatne zore (grčka desničarska politička partija). Takođe mrzimo AEK, Crvenu Zvezdu (Delije) i Lacio.

Sa Ultras Rapid i ”kurva sud” Roma smo u bratstvu. Zajedno smo putovali na utakmice i u redovnim smo kontaktima. Ideja i Ultras Rapid i rominih navijača je promovisanje ”antifa” ideja, za razliku od navijača Austrije iz Beča i navijača Lacija.

 

 

Atina ima 3 tima, Panatinaikos, Olimpijakos i Aek. Čuven je derbi između Panatinaikosa i Olimpijakosa. Panatinaikosovi i Aekovi navijači imaju mali broj fašista za razliku od navijača Olimpijakosa. U kriznim godinama Panatinaikosovi navijači okarakterisani su kao ”antifa” navijači, za razliku od navijača Olimpijakosa koje su karakterisali kao fašiste. Glasine kažu da je predsednik fudbalskog kluba Olimpijakos glavni sponzor neonacističkim partijama u Grčkoj.

– U kakvim ste odnosima sa navijačima Dinama iz Zagreba?
Imamo dobar odnos sa Bed Blu Bojsima zbog rivalstva sa Delijama.

– Kakvi su odnosi sa timovima iz Soluna?
Odnosi sa timovima iz Soluna su neprijateljski, posebno sa Arisom i sa Paokom. U poslednjih nekoliko godina nije dozvoljeno gostujućim navijačima da putuju u Solun, i obrnuto, tako da nema ozbiljnijih incidenata.

-Recite nam nešto o Panatinaikosovom stadionu
On se nalazi u centru Atine. Originalno ime mu je Apostolos Nikolaidis, koji je bio jedan od prvih predsednika Panatinaikosa. Uglavnom ga zovemo ”Leoforos” zbog ulice koja je pored njega. To je bio prvi stadion u Grčkoj koji je imao travu, sa kapacitetom od 16.000 mesta. Zbog relativno malog kapaciteta Pao je godinama igrao na Oaki, koja prima 70.000 ljudi…međutim gotovo svi naši navijači vole Leoforos… to je naš dom. Vredi pomenuti da se u periodu kada su Nemci osvojili Grčku 1941. godine, naš stadion bio glavno mesto na kome su se okupljali pobunjenici…tu je bila i tajna škola.

 

 

-Koliko ljudi u Atini podržava Pao?
Atina je glavni grad Grčke sa oko milion stanovnika. Smatra se jednim od najznačajnijih istoriskih gradova u Evropi. Teško je reći tačan broj navijača Panatinaikosa iz Atine, ali rekao bih negde oko 200.000.

– Koliko ljudi podržava ostale Atinske timove?
Olimpijakos je ”nabavio” mnogo navijača u poslednjih 20 godina. Oni od prilike imaju isti broj navijača kao i mi, možda i više…ali radi se o kvalitetu navijača a ne kvantitetu. Aek takođe ima veliki broj navijača, ali ne kao Olimpijakos i Panatinaikos. Od ostalih Atinskih klubova Panionios ima oko 6.000 navijača.

– Koje je vaše najdalje gostovanje?
Mislim da je naše najdalje gostovanje bilo u Velsu 1989. godine. Takođe smo putovali na Island i u Finsku, ali sa malim brojem ljudi.

-U Grčkoj postoje strogi zakoni za navijače?
Da, imamo veoma stroge zakone. Tužno je što nema dovoljno solidarnosti među navijačima svih timova. Postoji mržnja među navijačima i do sada nismo ujedinjeni kao celina za zaštitu naših navijačkih prava.

 

 

– Kakve su cene karata, može li se ući besplatno?
Cene su uglavnom između 10 i 20 evra…može se ući besplatno tek oko 20. minuta utakmice.

– U koji grad u Grčkoj vam je najteže otići?
Idemo skoro svake godine u Ksanti. U Solun je veoma teško ići, pošto Paok i Aris imaju veoma veliki broj navijača i sukobi su neminovni.

 

– Recite nam nešto o političkoj orjentaciji na Grčkoj navijačkoj sceni
Na Grčkoj navijačkoj sceni postoji tendencija za ”bez politike”. Kapija 13 i Kapija 7 su zvanično apolitičke. Međutim, kao što sam ranije rekao većina navijača Kapije 7 su desničari. U Kapiji 13 poslednjih godina ima mnogo ”antifa” fanova…ali i nekih fašističkih pristalica, pa se dešavaju povremeni konflikti unutar stadiona. Većina navijača Aeka su levo orjentisani. Od ostalih timova, levoj strani pripadaju navijači Iraklisa, Panatolikosa, Olimpijakos volosa, Niki volosa, Pas Janjine i Arisa.

Upoznajte navijače Lech-a, grupu “Terrormachine”

Pripadnici ‘Terrormachinea’, navijača Lech-a iz Poznana, kotiraju kao jedni od najtvrđih oraha u tučnjavama bez ‘oružja’

Naziv ‘Terrormachine’ govori sve – ta jezgra od 200 uvježbanih huligana putuje isključivo s ciljem izazivanja obračuna i podizanja impresivnog rejtinga u huliganskom svijetu.
Već prilikom ždrijeba kvalifikacija za Ligu prvaka, koji je spojio Lech Poznan i Sarajevo, puno toga moglo se pretpostaviti. Da bh. prvake čeka težak ispit na terenu, a policiju i navijače prvorazredni sigurnosni izazov koji uvijek dolazi s najpopularnijim plavim klubom iz navijački lude i huliganski moćne poljske scene.

“Svi uvijek pričaju samo o huliganima, ali mogu vam posvjedočiti da nigdje nisam imao ovakvu potporu. Stadion je uvijek pun, svi navijaju kao ludi, atmosfera je doslovno užarena i pravi su nam 12. igrač”, govorio je u danima provedenima u redovima Lecha, danas na žalost pokojni, hrvatski vratar Ivan Turina.

I imao je pravo. Kasnije je oko 30.000 (!) Poljaka došlo na ogled Lecha kod Manchester Cityja. Na sjeveru Engleske, kažu svjedoci, jedva se mogao čuti engleski jezik, a onih 10.000 najsretnjih koji su ušli na tribine priredili su atmosferu kakvu Englezi nisu bili vidjeli više od 20 godina. Potpora im je briljantna (znaju organizirati pune tribine i kada igraju Lechova djeca), organizacija besprijekorna, razina fanatizma i lojalnosti apsolutna, ali sve to zajedno ima i naličje koje će večeras upoznati Sarajlije. Naziv najekstremnije grupe Lechovih “kibica” – “Terrormachine” govori sve i ne zahtijeva dodatno objašnjenje. Ta jezgra od dvjestotinjak dobro uvježbanih huligana putuje isključivo s ciljem izazivanja obračuna i podizanja svog ionako impresivnog rejtinga u huliganskom svijetu.

‘Slavensko bratstvo’

U navijačkim krugovima je prilično poznata njihova teorija “slavenskog bratstva”, koja ih ne sprječava da se mlate s ostaim slavenskim skupinama, ali im izvrsno posluži kao efikasna metoda izazivanja nereda s ostalima. Ako u Sarajevu, kako tvrde lokalni svjedoci, kreneš skandirati “Ovo je Srbija…”, problemi će uslijediti munjevitom brzinom. Lechovci su to jako dobro znali, ta grupa zbog tog je razloga i krenula na put.

Walter, iliti policija, nije pokazao pretjerani refleks i sve je eskaliralo krvavim obračunom u predgrađu. Navijači iz Poznana vole izbjegavati javne sukobe, koji dovode do veće mogućnosti privođenja, ali ako protivnici ne žele pronaći nekakvu usamljenu livadu za obračun – tučnjavu će preseliti i na asfalt.

Hrvatski navijači s klubovima u Poljskoj nisu bili od Hajdukovog gostovanja u Krakowu 2001. godine, kada su “Torcidaši” shvatili dvije stvari koje su danas dobro poznate. Huligani iz Krakowa povezani su s beogradskim “Delijama” i zaštititi se možeš samo ako grupa putuje kao kompaktna jedinica bez iskakanja. Svi koji su se izdvajali u Krakowu su našli uglavnom – probleme.

U međuvremenu je hrvatske navijače (i huligane) u Poljsku odveo Euro održan prije tri godine. Dvije od tri utakmice igrali su upravo u Poznanu, gdje je momke iz “Terrormachinea” počelo iritirati prisustvo zagrebačkih “Bad Blue Boysa”, kao hrvatske grupe s najvišim “huliganskim rejtingom”, na njihovom teritoriju. Grad im je bio pun navijača, ali oni su tražili obračun samo s huliganima Dinama i tu su pokazali visoku razinu samosvjesnosti grupe.

“Jednu večer pred kafić gdje smo pili došla su tri ogromna tipa i pitali jesu li ovo ‘Bad Blue Boysi’. Mirno su sjeli i započeli pregovore oko tučnjave na livadi, ili, kako ih oni zovu, ‘ustavke'”, priča Tomislav iz Zagreba, koji se našao na licu mjesta.

‘Huliganska MMA liga’

Kada je njihov prijedlog odbijen, kasnije te večeri su se vratili s brojem ljudi koji je odgovarao brojčanom stanju BBB-a u kafiću i odmah napali. Napad im je bio odbijen, ali sutra su se vratili s novim prijedlozima. Sve je završilo s još nekoliko individualnih obračuna i relativno mirnim završetkom posjeta jednom od gradova koji u huliganskom svijetu kotiraju kao europske metropole.

Pripadnici “Terrormachinea” kotiraju kao jedni od najtvrđih oraha u tučnjavama bez “oružja”. Svi treniraju nekakve borilačke vještine, iznimno paze na svoje fizičko stanje, masu povećavaju steroidima i dojam upotpunjuju tetovažama i uglavnom ćelavim glavama. Desničarskog su uvjerenja i ništa ne vole kao dobru tučnjavu. Poljaci su paralelno, s nogometnom ligom, pričalo se, održavali i huligansku MMA ligu. Domaćin osigura dvoranu, održavaju se borbe između rivala i upisuju se bodovi u tablicu. Za internu uporabu, njima je ionako važno što o njihovim postupcima i ponašanju misle drugi huligani, stavovi ostalih uglavnom ih zanimaju kao bauštelce ustavno pravo.

 

Kako ih zaustaviti? Iz pravne i policijske perspektive čini se – nikako. I dalje postoje, kao što vidimo- itekako su aktivni i svi pokušaji gašenja te opasne grupe evidentno su pali u vodu. Iz navijačke perspektive podjednako teško. U svojim omiljenim “ustavkama” su kraljevi scene i navijačkim gostima Poznana koje “Terrormachine” označe kao metu mogu pomoći samo apsolutno zajedništvo i tiha molitva u budnost poljske policije, koja je u vječnim driblinzima sa svojim sjajno organiziranim huliganima. Ili pristanak na “ustavku”, koja će vjerojatno zadovoljiti njihove huliganske apetite i priuštiti vam potencijalno lakši ostatak boravka u njihovom gnijezdu.

Intervju sa članom Ultras Ahlavi (EGIPAT)

Intervju sa članom jedne od najboljih i najpoznatijih navijačkih grupa iz Egipta

1. Recite nam nešto o istoriji grupe Ultras Ahlavi…
Ultras Ahlavi je se pojavio u Martu 2007. godine, kada je grupa ljudi koja nije bila zadovoljna kako stvari funkcionišu i smeru kojim ide severna tribina ( mi je ovde zovemo leva treća klasa), odlučila da napravi svoju grupu. Grupu koja će biti prva ultras grupa u Egiptu, inspirisana italijanskim stilom navijanja, sa ciljem da se stvori što bolja i živopisnija atmosfera na tribinama, i koja će braniti ime kluba od svih neprijatelja unutar i van stadiona.

Naš prvi transparent je podignut u Martu 2007. , a prva tifo akcija napravljena u Maju iste godine. Na početku je došlo da borbe sa ostalim fan klubovima zbog drugačijeg mentaliteta i načina na koji su oni podržavali klub, a to je čak išlo do toga da su ignorisali rivale na tribinama, bez uvreda i suprotstavljanja i provociranja, pa čak i pokušajima da se prave primirja sa najvećim rivalima. U periodu od nekoliko meseci i raznoraznih situacija, smo preuzeli tribinu i do da danas smo glavni faktor na istoj.

2.Navedite nam glavne grupe i ekipe na tribini, i recite nešto o njima…
Za razliku od Srbije, UA je jedna grupa, a ne grupa pod kojom se okupljaju navijači Al Ahlija. Ekipa je iz glavnog grada Kaira. Postoje još dve grupe na severnoj tribini… Devils koji su iz Aleksandrije, drugog grada po veličini iz Egipta i 250 km udaljenog od Kaira, i mlada i mala grupa Reds koji dolaze iz grada Zakazik.

3. Prijatelji / neprijatelji…
Zvanično prijateljstvo je napravljeno sa sa grupom Supras Sud, navijačima Esperance iz Tunisa. Sa njima smo se upoznali tokom njihovog gostovanja u Kairu tokom leta 2007. , kada je došlo do nereda i problema sa policijom, kada smo im pomagali na raznorazne načine. Tako je došlo do velikog broja prijateljstava između članova dve ekipe, i posle mnogobrojnih uzajamnih poseta, odlučeno je da se napravi oficijelno prijateljstvo između dve najbolje na kontinentu.

Što se neprijatelja tiče, imamo ih na svakoj utakmici gde igra naš klub. To je zato što je Al Ahli najpopularniji klub u Egiptu i dominira u domaćem fudbalu od samih početaka, gde oko 65% populacije navija za naš klub, tako da je normalno da nas ostatak mrzi, i kad odemo u neki grad koji ima svoj klub, ceo grad je protiv tebe. Najveća mržnja i neprijateljstvo dolazi iz grada Ismaeli. Mržnja je veoma jaka i duboka jer potiče još iz 1967. godine, i rata sa Izraelom kada je napao Egipat, kada su stanovnici Ismaelija pobegli i krenuli ka Kairu, a zvaničnici Kaira odbili da ih prime jer su pobegli i ostavili svoj grad ješama. Od tada je ovo „najopasnija“ utakmica. Postoji zabrana putovanja vozom još od pre dvadesetak godina, jer su jednom prilikom likovi iz Ismaelija iskidali šine na pruzi blizu grada, kako bi voz sa navijačima Al Ahlija koji su putovali na tekmu ispao iz šina…toliko. Naravno, tu je derbi Kaira i rivalstvo sa Zamalekom, koji predstavlja jedan od većih derbija u svetu, jer nije u pitanju derbi između dva najveća kluba u Egiptu, već i u Africi, jer Al Ahli ima 6 titula šampiona Afrike dok Zamalek ima 5.

4. Recite nešto o vašim najboljim akcijama…
Pa svaka akcija ima svoju draž zbog svog povoda, značaja ili uslova, tako da ne možemo oceniti koja je najbolja. Za mnoge od nas je možda najbolja akcija kada smo prvi put u Egiptu uspeli da napravimo veliku koreografiju preko cele tribine sa trakama i šetalicom sa značajnim motivima Egipta i parolom – mi smo Egipat!, kojom smo preneli poruku rivalima ko dominira nacijom. Druga je sigurno kada smo u gorespomenutom Ismaeliju upalili i napravili rekord ovde sa 70 baklji.

5. Kako finansirate gostovanja…marketing…koreografije?
Ovde je sistem sličan kao u Holandiji, jedini način da dođeš do karata za gostujuće utakmice je preko kluba, gde u kombinaciji plaćaš kartu i prevoz. Redovno se organizuju dva busa za gostovanja, a za bitnija i više. Ako ovo nije moguće ide se vozom, pogotovu na dalja gostovanja. Uglavnom zastava UA je okačena na mnogim gostovanjima širom afrike, pa čak i u Japanu na klupskom svetskom prvenstvu.

Što se tiče koreografija, finansiramo ih sami ličnim prilozima članova grupe. Kao i prilozima onih koji nisu u ekipi ali žele da daju svoj doprinos u bojenju tribine. Takođe se fond dopunjuje prodajom našeg materijala, koji se uglavnom prodaje na tribini posle objavljivanja na našem sajtu, mada se organizuje ponekad i prodaj naručenih stvari van stadiona.

6. U kakvom ste odnosu sa upravom kluba…i da li imate neki vid saradnje?
Saradnja sa upravom kluba gotovo da i ne postoji. Jedini vid saradnje do sada koji smo imali, ako se to tako može nazvati , je kada su nam dozvolili jednom prilikom da jednu tifo akciju pripremimo na klupskom igralištu, i na to smo ponosni što sami vodimo svoje stvari. U više navrata smo odbili nuđenu finansijsku pomoć direktora kluba i pojedinih igrača.

7. Recite nam nešto o policijskoj represiji u vašoj zemlji…
Ta stvar kod nas je nešto što se ne može videti kod vas gore u Evropi. Egipat je policijska država i represija je na državnom nivou prema svim građanima a ne samo prema navijačima. Za neke važnije utakmice, moraš da uđeš na stadion 3 sata pre početka, jer policija ,može zatvoriti kapije iz „sigurnosnih razloga“, i nema ulaska čak iako imaš kartu. Pretres se vrši tri puta pre puštanja na tribinu, ne smeš da uneseš upaljač, a ako imaš motku na zastavi, uzimaju ti je i vraćaju ti zastavu. Nedavno se vodila javna debata zbog dešavanja da policija ponekad skida pantalone i obuću pojedincima na ulazima stadiona dok ih proverava. Prema ovome možete da zamislite kako se ophode prema našoj grupi. Najnovija stvar koja opisuje situaciju, pogotovu posle poslednje velike bakljade koju smo napravili i pobacali baklje u teren, je preventivno hapšenje vodećih ljudi, a ukoliko te ne zateknu kod kuće, mogu da uhapse tvog oca ili brata i da ih drže dok se ne pojaviš u policiji.

Nekoliko puta je na derbijima ljudima zabraljivan ulaz u našim majicama i duksevima, dolazilo je čak i do hapšenja., tako da se moramo snalaziti na razne načine kako da se izborimo sa svim tim, a najviše kako da unesemo tranparent. Nedavno je došlo do nereda sa policijom ispred stadiona zbog zabrana za transparant i bubnjeve.

8. Kako se snalazite?
Zastava nam je bila zabranjena, kao i bubnjevi. Posle jedne utakmice u tišini, dozvolili su samo dva bubnja da se unesu na utakmicu. Nedavno smo na jednoj utakmici izborili prolaz zastavi tako što smo oborili drvo i stavili na sred velike ulice blokiravši veliku ulicu oko stadiona, pa su nam pustili zastavu kako bi što pre rešili problem. Na drugoj smo u velikoj grupi krenuli ka kapiji sa nekom drugom zastavom, i kada je policija intervenisala, druga ekipica je inkognito preko ograde prebacila glavni transparent i ušla unutra, a policija ostala zgranuta kada se pojavila zastava, koju smo držali u rukama i branili na pokušaje policije da je uklone, zajedno sa zastavom drugova iz Supras Sud koji su bili s nama. Na pokušaj da zabrane momcima da uđu sa jaknama sa simbolima UA, ponovo smo blokirali saobraćaj tako što smo seli na ulicu, pa su nas pustili. Za prošli derbi nam je bila zabranjena koreografija kao i za super kup. Toliko o trenutnoj situaciji…

9. Da li postoji neka ultra scena u Egiptu?
Prva prava grupa je naša, i ima nekoliko pravih grupa kod najvećih klubova ( Zamalek, Ismaeli, Masri, Ithad ), ali im mentalitet i nije na visokom nivou, i treba još vremena da bi sve to razvilo još kako treba.

10. Kako javnost reaguje na navijački pokret u vašoj zemlji?
Nije lako biti pionirska ultra grupa u našoj zemlji. Kao i svaki početak i naš je bio težak da javnosti nametnemo i upoznamo sa tim novim stilom navijanja, pogotovu u konzervativnoj zemlji kao što je Egipat. Ljudi u principu ne razumeju naš agresivan nastup, agresivno navijanje i poneku frku. Trebalo je malo vremena da se ljudi naviknu i prepoznaju, i polako se sve više ljudi pridružuje pokretu. Ljudi i dalje ne kapiraju naš mentalitet i činjenicu da nismo samo klupski navijači, već sledbenici jednog pokreta i ideje. Za grupu koja postoji tek par godina, mislim da smo digli peščanu oluju u Egiptu, jer danas svi znaju za našu grupu, i da li nas vole ili ne vole, svi nas poštuju!

11. Sudeći po fotografijama koje mogu da se vide…ultra pokret u Severnoj Africi se rađa…Da li je to stvarno?
Strast prema fudbalu je ista kao i svugde u svetu. Ovde u severnoj Africi, priča oko fudbala je uvek bila ozbiljna, i fudbal ima dugu tradiciju. Na primer, naš klub Al Ahli je osnovan 1907. godine, i uvek je publika bila strastvena prema svojim klubovima, bez obzira na postojanje grupa.

Danas skoro svaki klub u Tunisu i Maroku ima i svoju navijačku grupu, kao i u Egiptu, pa čak i drugoj ligi. Navijačka grupa se pojavila čak i u Alžiru, a i u Sudanu postoji jedna. Stilovi se razlikuju od zemlje do zemlje… npr. u Tunisu grupe više pažnje pridaju ultra akcijama na tribini dok i nisu preterano zainteresovani za incidente, dok u Maroku je obrnuto, i dosta se trude oko otimanja zastava. U Egiptu je nešto između…tako da…da, scena u severnoj Africi je stvarna!

12. Da li je neko tu možda upoznat sa srpskom navijačkom scenom?
Mnogo ljudi ovde se interesuje i zna sve o sitaciji na Balkanu, i pogotovu u Srbiji. Jedna od stvari koja nas zapanjuje je odnos i izgled policije i „robokap“ izgled, koji objašnjava neke stvari, kako država gleda i koliko se „boji“ ultrasa širom planete. Za mene lično, jedna od prvih susreta sa svetom ultrasa je bila bakljada Zvazdinih navijača u Bariju, kada sam kao klinac ostao zabezeknut i oduševljen.

13. Planovi za budućnost grupe Ultras Ahlavi?
Veoma interesantno pitanje…jer kako je grupa napredovala za samo dve godine postojanja, možemo se smatrati jakom silom ne samo sa navijačkog gledišta , već u celom sportskoj zajednici…od policije, medija, uprave kluba, javnosti. Izborili smo reputaciju širom kontinenta da ukoliko se neko pojavi u Kairu, mora da računa i na nas. Naravno , moramo još raditi na sebi u budućnosti…

Lepe vesti za Splicane

Napokon je na Poljudu krenula prodaja ulaznica za prvi ogled play off runde Europske lige između Evertona i Hajduka u Liverpoolu, na stadionu Goodison Park (četvrtak, 17. kolovoza 21.05 sati po hrvatskom vremenu, prijenos HTV2).

Nakon što su konačno od Evertona poslane ulaznice stigle do splitskog kluba, jučer u podne su se na Poljudu počele prodavati, u prostoru pokraj klupskog Fan shopa. Svi oni koji su se proteklih dana nestrpljivo raspitivali kada će konačno karte doći i kada će se krenuti s prodajom, konačno su došli na svoje.

Od jučer pa kroz naredne dane mogu kupiti dragocjene papiriće. Cijena ulaznica je 125 kuna, a Hajduk je na raspolaganje dobio 1766 ulaznica. Ukoliko bude potrebno domaćini su najavili kako će osigurati dodatni kapacitet ulaznica za gostujuće navijače. Kapacitet stadiona Evertona je nešto manji od 40 tisuća gledatelja.

 

 

Jučer od 12 do 17 sati prodano je 376 ulaznica.

Ulaznice će se prodavati i danas (nedjelja) od 9 do 17 sati, u ponedjeljak od 9 do 20 sati kao i na Veliku Gospu u utorak od 9 do podne. Uoči početka dvoboja u četvrtak ulaznice za navijače Hajduka će se prodavati i u Liverpoolu.

Priča: Pad zastave “Heroes”

Većina Vas se pita kako je došlo do pada zastave “Heroes”, i ako je događaj jako star, nekih 15-ak godina, oko pada ove zastave i danas često dolazi do prepucavanja između Grobara i Delija.

Donosimo Vam priču jednog od učesnika, naravno deliju, i njegovo viđenje događa.
Kako je pao jedan od udarnih transparenata grupe “Heroes” . Događaj se desio 1. novembra 1998.

GROBARI SA ZASTAVOM HEROES

Došli smo na stadion da otpratimo naših 4 autobusa koji su kretali za Lion zato što smo mi naš polazak planirali tek u večernjim časovima. Skup je bio u 9 ujutru kod Marakane.

LJudi su došli i obavljali poslednje kupovine pred polazak i čekali da stignu autobusi. U to vreme na par stotina metara odatle na stadionu Partizana okupljena je bila i poveća grupa Grobara jer su to jutro puštane u prodaju karte za njihovu utakmicu sa Laciom.
Nismo razmišljali da se kačimo sa njima jer smo imali potpuno različite planove – oni da dođu do što većeg broja karata za Lacio a mi da otputujemo u Francusku i dobro se zezamo.

Međutim neke stvari ne idu onako kako se isplaniraju. Neke naše grupice su otišle do dragstora C marketa u parkiću da kupe još nešto. Tamo su naleteli na neke Grobare i pošto nam ne treba puno , došlo je do tuče. Neko je dotrčao do nas i rekao da je gužva kod C marketa .
Mi smo se odmah organizovali i prema parku nas je krenulo tridesetak. Zašto ostatak grupe nije krenuo to znaju samo oni. Od 200 navijača koji su bili spremni za polazak u Lion, samo 30-ak je krenulo u tuču sa Grobarima. Dohvatili smo tu na licu mesta šta smo uspeli da nađemo od kamenja i motki i krenuli smo prema parku gde smo videli poveću grupu Grobara.NJihova grupa je sigurno bila 2 ili 3 puta veća od naše.

Ušli smo u parkić i kada smo bili na 30 metara od njih , jurnuli smo uz galamu. Oni su u trenutku stali u nameri da pruže otpor , ali su se vrlo brzo okrenuli i počeli da beže. Sve se to odvijalo u parku kod solitera između naša dva stadiona. Bežali su prema svom stadionu i raštrkavali se u više pravaca. Mi smo ih jurili skoro do kraja parka , do stepenica kojima se silazi prema njihovoj blagajni. Bila je pomalo i komična situacija kako ih mi dosta malobrojniji jurimo po parku.

U toj jurnjavi onako malobrojni smo se raštrkali na razne strane jer je svako jurio svoj “plen”. Tako smo izgubili onu udarnu snagu koncentrisane grupe. U jednom trenutku dok smo ih jurili između zgrada, sa moje desne strane video sam nekoliko Grobara koji su stajali i jedan od njih je izvadio pištolj i pucao u vazduh.

U tom trenutku su svi stali i sa naše i sa njihove strane. Oni se tek tada mogli jasno da uoče koliko nas zaista ima. Tako je pucanj i njihovo saznanje o našoj brojnosti potpuno izokrenuo situaciju u njihovu korist. Grobari su shvatili da su u mnogo većem broju i krenuli su masovno ka nama. Mi smo se uz neprekidnu borbu povlačili .

Jedna naša manja grupa je stala i dobro se tukla sa njima a jednom od naših viđenijih je razbijena glava i jedva se izvukao iz njihovog obruča. Spasio ga je drugar koji je hrabro uleteo štanglom u gomilu i uspeo da napravi prostor da se naš povređeni izvuče.

Pružali smo otpor koliko smo mogli, ali nismo mogli da se odupremo.Kada smo stigli u blizinu Marakane, očekivao sam pomoć naših koji su ostali tamo i čekali polazak za Lion. Međutim, većina ljudi koja je videla šta se dešava dohvatila je svoje stvari i počela da beži. Jako me je zabolelo kada sam video neke ljude koji beže sa svojim stvarima , neki su čak nosili i cele gajbe piva da im se ne polupaju, dok smo se mi na krv tukli sa Grobarima.

Video sam da nema ništa od našeg daljeg suprotstavljanja i napustio sam sukob , jer su Grobari nadirali. Cela naša grupa pobegla je prema Avalici i Arkanovoj kući. Grobari su došli do kafića Lotos gde je i stajala većina naših pre toga. Tu je ostalo dosta torbi i Grobari su uzeli neke od njih među kojima je bila jedna u kojoj su bila 2 transparenta Heroes.

Heroesi su učestvovali u tuči i nisu mogli da paze na svoje torbe. Baš kada su došli do Lotosa stvorilo se nekoliko pandura i Grobari su se tu zaustavili. Verovatno zbog saznanja da su nas pobedili u toj tuči i zato što su videli da su uzeli 2 mnogo važna transparenta , počeli su da se vraćaju prema svom stadionu.
Bio sam jako razočaran i mislim da je ovo bio jedan od naših najvećih i nasramnijih poraza. Možda baš zbog činjenice da nas je tu bila masa a većina nije uopšte reagovala. Od dvestotinjak ljudi samo se jedan manji broj uključio u tuču i svi koji čitaju ove redove znaju u kom delu grupe su bili, u onoj što je učestvovala ili onoj što nije.
Heroji su kasnije dobili zadatak da skinu 10 grobarskih zastava i povrate čast i ugled i naravno to su i učinili.

Izrada moje prve zastave…

Sećam se svoje prve zastave, tačno se sećam…Ceo dan u školi proveo smišljajući logo za ekipu, razmišljajući da li da nam prva zastava bude ime kluba, kraja ili grupe. Koje boje, koje kombinacije, koje veličine, ja bi to da izgleda kao ona od askolijana, ma kurac, nema šanse mi to da nacrtamo … Konačno, kraj škole, cimam ortaka da se nađemo za 15 minuta ispred zgrade da počnemo da radimo. Pitam ga da li je nabavio farbu, jeste, do jaja ! Još samo ja da nabavim platno, šta ću kako ću, ma ipak ću uzeti kevi onaj čaršav, jebiga nemam ni dinara… šta sada, neće provaliti … Našao sam se sa ortakom, a u kraju duvaju svi vetrovi sveta. Gde ćemo, šta ćemo… ‘ajmo u soliter ima ona mala prostorija na kraju hodnika kroz koju retko ko prolazi. Nekako ulazimo, bacamo platno na pod, pričvršćavamo ga ciglama jer je vetar duvao kroz polomljeni prozor u ulazu. Obojica izvlačimo iz džepova skice koje smo ceo dan crtali, odlučujemo se za njegovu, jebiga bila je bolja… i polako, idemo prvo olovkom da bacimo skicu. Jebote, drhti mi ruka ko da radim ne znam ni ja šta, moramo da uspemo, moramo da u subotu imamo trans na ogradi ! Skica je gotova, izgleda ok a sad ajde ono najzajebanije – farbanje.

 


Otvori farbu, ubaci malo razređivača, onaj u farbari mu je rekao da sipa tačno toliko da dođe do vrha kantice i onda da promeša. Lagano umoči četku, dobro je iscedi i udri. Prva linija, prvo slovo, ok je za sada. ”Šta radite tu mentoli mali!?”. Pogledam gore, matori sa vučjakom nam kuca na staklena vrata. Izlazite napolje da vam sada ne bi jebao mater. Auu šta ćemo jebote, diži zastavu … kako smo je digli na podu je ostalo pola kile farbe, sve što smo nacrtali se preslikalo na pod. Ispred ulaza smo se trudili da je raširimo koliko možemo, da se ne bi slepila ali kurac, vetar nam je preklopi, dobro je, nije strašno… ajmo u drugi soliter i tamo ima ova prostorija samo da je otključana. Opet jebeni vetar nam viori zastavu ali ovoga puta pravo na mene, ode jakna u kurac.

Ma skida to razređivač sigurno, teši me ortak. Ulazimo u drugi ulaz, širimo zastavu i vršimo uviđaj štete. Ajde nije strašno idemo dalje, još jedno slovo, pa još jedno, još malo i to je to. Gotova je napokon. Ajde da je podignemo, ponovo slika na podu. Izlazimo napolje, vetar je stao, kačimo je na zidić i čekamo da se osuši a usput ubeđujemo jedan grugog kako će biti do jaja. Osušila se, ok nije loše, moglo je bolje samo ovo treće slovo je malo veće ali ko mu jebe mater, neće se to na tekmi provaliti, ma da ! Gajbi poskidao pertle sa starih patika i stavio na zastavu da bi mogao sutra da je okacim na ogradu. Jedva sam zaspao, kroz glavu mi prolazi kako će to sutra sve izgledati, koliko će nas biti, da li će onaj mali iscimati te klince ko što je rekao. Vikend, tekma, ludilo, jebote kako me šljaka ovaj trip.

 

Dolazimo na stadion, kačim zastavu, odaljavam se 20 metara da vidim kako izgleda odatle pa iz ovog pa iz onog ugla. Navijanje, zezanje, cirkanje … vrh tekma. Dolazim gajbi, nestrpljivo čekam ortaka da mi donese fotke, došao je otvara se prva fotka i evo je ! Naša lepotica, realno nije najbolja ali naša je i nama je nikad jača ! Sledeća će biti još bolja, sada već znamo neke forice. Sećam se i sav se naježim … ma bilo je do jaja !

A čega se ti sećaš ? Zelenog dugmeta na mašini koja je sliku sa tvog kompa bacila na providno platno ? Ma daaaaj …. Protiv modernog fudbala-protiv modernog navijanja !

“Derbi ćemo gledati sa tribine za koju smo platili kartu”

Za vikend se igra najveci derbi u Bosni i Hercegovini između Željezničara i Sarajeva a s obzirom na konflikte dva kluba oko tribina za gostujuće navijače, još se nije zvanično potvrdio dogovor u kojem oba kluba dopuštajući cijelu južnu odnosno sjevernu tribinu gostima na derbiju.

Podsjećamo, Sarajevo i Željezničar zbog neuspjelih pregovora oko gostujućih navijača u prošla dva derbija su gostujućim navijačima dozvolili samo pravilnikom propisanih 5% kapaciteta stadiona.

I uoči novog vječitog derbija u bh. javnosti se već mnogo govori o broju ulaznica za gostujuće navijače, a tim povodom oglasili su se iz udruženja Bordo prijatelji 1946.

“Bordo prijatelji 1946 su vlasnici sezonskih karata za tribinu Jug na stadionu Asim Ferhatović Hase i ne dozvoljavamo bilo kakve trgovine sa našim pravom da gledamo utakmicu sa tribine za koju smo platili kartu.”, navodi se na zvaničnoj stranici BP 1946.

Prema ovim navodima, Manijaci će na svojoj tribini imati i članove udruženja simpatizera Sarajeva “Bordo Prijatelji”. Koliko je ovo izvodivo, ostaje da vidimo.

Intervju: Original 21 AEK

1. Da li možeš da nam se predstaviš za početak i kažeš iz koje podgrupe/kluba dolaziš?

Mi smo H. i A. dolazimo iz R21-Aleksandrupoli Kluba i R21-Gost Kluba Solun.

2. Da li možete da nam kažete nešto više o vašoj ultra grupi “Oridžinal 21” (politička orjentacija, kakvu organizaciju imate…)?

Tokom šestdesetih je postojalo mnogo navijačkih grupa koji su bodrili A.E.K., ali su se 1975. godine najfanatičniji navijači okupili i oformili grupu pod nazivom “Kapija 21” (jedna od tribina našeg srušenog stadiona u N. Filadelfiji). U 1979. godine, jezgro i najradikalniji navijači su izašli iz Kapije 21 i stvorili novu grupu pod nazivom “Oridžinal 21” zbog toga što su smatrali da se K21 ne drži ideja zbog kojih je osnovana. 1982. je godina kada je grupa počela sa radom, sa malom grupom ljudi ali posvećenoj. Kako bi se bolje razumela tadašnja situacija, dovoljno je reći da je svaka protivnička grupa dolazila u Filadelfiju bez straha ili oklevanja, samim tim prvi koraci nove grupe su bile simbolične akcije protiv rivala. Prva akcija je usledila na prvoj sledećoj utakmici protiv Olimpijakosa, kada je oko trideset članova grupe sa šestdeset Molotovljevih koktela napala i spalila prvi voz sa navijačima protivnika. Kao grupa su se okupljali na tribini “Skepasti” (kapije od 9 do 11) koja se nalazila na suprotnoj strani kapije 21. Ta tribina je ranije bila posvećena gostujućim navijačima sve do te godine kada je prva generacija grupe R21 razvila trans sa lobanjom na crnom, koja je predstavljala nezavisnost naše tribine i simboličnu smrt svim našim neprijateljima. Sektor za gostujuće navijače je pomeren na suprotnu stranu do kapije 21 i od te godine glavna navijačka grupa koja bodri A.E.K. je Oridžinal 21. “Domatiaki” je naš glavni klub, tako je nazvan zato što je mala prostorija, nalazi se na pet stotina metara od stadiona Aposotlos Nikolaidis ili poznatiji kao Leoforos, još jedan simbolični akt protiv naših rivala. U kasnim osamdesetim ideje na kojima je osnovan R21 se šire kroz celu Grčku i otvaraju se klubovi u svim većim gradovima, njihova svrha je da podrže A.E.K. na svim utakmicama bez obzira na cenu, opasnost i ostale poteškoće. Kao grupa se trudimo da nemamo političke stavove jer za nas A.E.K. predstavlja jedinu ideju. Ono što je karakteristično za našu organizaciju je da svaki Oridžinal klub nema predsednika ili neku vrstu uprave. Svi naši klubovi su otvorena društva, kolektivi gde su svi navijači jednaki i gde slobodan izbor, učestvovanje i ekonomska nezavisnost predstavljaju jedne od glavnih principa naše grupe. Svoje odluke donosima zajedno i samo pod pritiskom zakona smo morali da se odlučimo na neke poteze protiv naše volje. Pored toga što ne želimo da se politički izjašnjavamo, ne možemo da zatvorimo oči na neke stvari koje nisu vezane za A.E.K. Kao članovi društa imamo svoju dužnost da izjasnimo naše nezadovljstvo sa nekim događajima kao što su ubistvo Aleksisa 6. decembra, NATO bombardovanja, situacija sa Palestinom, Globalizacija… Ove poteze povlačimo zato što smatramo da treba delujemo u ime svih, dakle mi ne protestujemo samo za stvari koje se tiču fudbala već i za one koje se tiču celog društva kao što su rasizam, policija i brutalnost države.

3. Recite nam nešto više o istoriji vaših klubova(Aleksandrupoli i Gost Klub Solun)?

Aleksandrupoli je grad na severu Grčke blizu granice sa Turskom, udaljen je od Atine 900 kilometara. Većina stanovništa čine hrišćani koji su izbegli iz Male Azije, istočne Trakije i Pontosa. Između 1987. i 1988. godine(kada je došlo do eskaliranja nasilja na utakmicama širom Grčke) ispunjeni su snovi i ambicije navijača A.E.K.-a, osnovan je klub u centru grada blizu železničke stanice. Od tada je otvoren svakog dana. Ovaj klub se smatra jednim od najvažnijih izvan Atine i o tome govori i amblem grupe “R21 Bomba” koji je prvi put korišćen od strane ovog kluba a kasnije postao i simbol cele grupe.
Klub u Solonu je poznat kao Gost Klub. Prvi put je nastao 1986. godine u zapadnom delu grada i oko njega su se okupljali studenti. Ono što je karakteristično za njega je da često menja lokaciju, poslednja je bila u Luludadika naselju u centru grada. Kao grupa su uvek diskretni.

4. Da li možete da nam spomenete neke bitnije događaje koji su označili istoriju vaše grupe?

Kao događaji za koje će se svi navijači složiti su odlazak za Beograd za vreme bombardovanja 1999. godine ili gostovanje u Konstantinopolju protiv Galatasaraja bez karata, kao i mnoga gostovanja u Grčkoj gde nam je bio zabranjen odlazak i gde smo bili u mnogom manjem broju u odnosu na domaćina, čak i kada je petnaest hiljada domaćih navijača oko tebe kao na finalnoj utakmici protiv Panatinaikosa ili odlazak u Pirej i takva slična gostovanja na koja se navijači retko pojave zbog velike mogućnosti od poraza od strane rivala. Što se tiče naših ličnih mišljenja, rušenje našeg stadiona i tribine Skepasti je nešto što je ostavilo dubok trag na našu grupu. Pored događaja istoriju su obeležili i ljudi koji za nas u Oridžinalu predstavljaju heroje kako zbog svog odnosa prema grupi tako i zbog svojih postupaka koji su dosta doprineli slavi i renomeu grupe. Ne želimo da ulazimo u detalje jer su to stvari koje treba da ostanu u okviru našeg kluba.

5. Možete li da nam kažete sa kojim grupama imate prijateljstvo i nešto više o
njima?

Što se tiče zvaničnih prijateljstava, imamo ih sa “Komando Ultra '84” i sa bivšog grupom “Brigejt Autonomo Livornezi” a sada Livornezi i Vizitors. Istina je da su putem interneta neki naši članovi ostvarili lične kontakte sa drugim navijačima što je rezultiralo posetama navijača iz raznih grupa kao što je “Ultras Sent Pauli”, pored njih u posetu su nam dolazili navijači Partizana, Fenerbahčea iz grupe “Vamos Bien” i ostali. U većini situacija smo im uzvratili posetama ali su to više lični kontakti. Sa KU ‘84 i bivšom grupom B.A.L. je više od prijateljstva, pogotovu sa Francuzima sa kojima imamo prijateljstvo još od početka devetdesetih. Dolazili su nam u posetu mnogo puta, na mnogo evropskih gostovanja i sa druge strane smo doživljavali isto gostoprimstvo. Obe grupe smatramo bratskim, tako da ćemo kao i uvek do sad biti tu za njih. Mnogi smatraju da su naša prijateljstva zasnovana zbog istih političkih stavova ali nije samo zbog toga.

6. Da li možete nešto više da nam kažete o kontaktima sa navijačima Partizana?

Radi se o velikoj priči i bolje je pitati navijače Partizana kakvi su njihovi stavovi prema nama i kakvu relaciju imamo danas. Napomenućemo samo neke kontakte koje smo imali tokom istorije.
Pre određenog broja godina, smatrali smo ih braćom. To smo i potvrdili na fajnal foru u Barseloni 1998. godine kao i na prijateljskoj utakmici 1999. godine. Znamo da oni imaju različito mišljenje kada su u pitanju termini bratstvo i prijateljstvo. Mislimo da su oni otkrili da nemamo iste stavove na meču Partizan-Marsej kada je na tu utakmicu otišao kombi sa navijačima A.E.K.-a iz Soluna, dvojica su otišli na južnu tribinu dok su šestorica bili sa navijačima Marseja u gostujućem sektoru. Kao događaj kada nam je postalo jasno da jake veze između naših grupa nema je transparent “PEIRATES TOU ONEIROU” manje A.E.K.-ove grupe koji je poklonjen Grobarima i koji smo sledeći put videli u rukama paokara koji su tvrdili da su im navijači Partizana dali. Razumemo da oni imaju prijateljske veze sa ostalim grupama u Grčkoj ali taj događaj smatramo kao čin nepoštovanja prema nama. Odlukom šestorice navijača da ne budu sa Grobarima ne predstavlja nepoštovanje pre njima već njihove dobre odnose sa KU ‘84, pored toga zajedno sa njima smo bili u mnogo težim situacijama. Sa druge strane ne smatramo Grobare našim neprijateljima, bili smo na basketu protiv Partizana 2004. godine i tada je samo manji deo njih bio protiv nas čak i pored toga što su se neki sukobili sa nama u Lamiji. Jasno nam je da su napravili svoj izbor i poštujemo ga nebitno da li nam se sviđa ili ne. Danas postoje samo neki lični kontakti koji su normalni jer kao ultrasi imamo neke iste stavove bez obzira na državu, religiju i politička mišljenja.

7. Za nas iz Srbije je neshvatljivo da budete prijatelji sa navijačima koji dolaze iz Turske, kada je poznato da A.E.K. kao klub predstvalja ljude koji su prognani sa tih prostora, kako objašnjavate ovo?

Ovo je velika stvar tako da ćemo biti obuhvatniji što je više moguće.
Prvo, ovo prijateljstvo se zasniva na ličnim kontaktima određenih ljudi.
A.E.K. predstavlja centar kulture hrišćana koji dolaze sa područja Anadolije i Balkana. U ranima ‘20-tim oni su izbegli sa tih prostora i ako smatramo da je izvršen genocid i proterivanje grčkog stanovništva to je zbog Turske armije i njihove politike. Smatramo da obični Turci nisu imali nikakve veze sa tim. Kao unuci ljudi koji su proterani čuli smo mnoge priče o Turcima koji su pomagali i skrivali naše pretke kao što su to oni činili prilikom invazije Rusije na Tursku. Mi prepoznajemo to, kao što znamo da su i Turci patili od te iste vlasti i politike. Kultura ljudi koji predstavljaju A.E.K. nema nikakve veze sa “mržnjom” prema Turcima čak iako su naši preci silom proterani sa tih prostora. Kada neko pokuša da vam oduzme ponos i čast, oni su ustali ne misleći na svoje živote i to je naš duh. Ne možemo smatrati turske navijače našim neprijateljima samo zbog njihove nacije i religije. Smatrali bi smo ih u slučaju nepoštovanja ali to nema nikakve veze sa onim pomenutim. Čak i danas nas nazivaju Turcima, možete zamislite kako su se onda ponašali Grci prema našim precima kada su došli ovde. Na kraju, A.E.K. je naša religija, Konstantinopolj je naš grad i žuta i crna su naše boje.

8. Možete li da nam kažete koje ultra grupe su vaši najveći neprijatelji i nešto više?

Svaku ultra grupu smatramo neprijateljima. Isti stav imamo pre svim grupama u Grčkoj.

9. Sa kojom grupom, sa druge strane, imate najveće rivalstvo i nešto o njemu?

Intezitet sukoba sa drugim grupama se razlikuje u periodima. Sredinonm ‘90-ih smo imali više sukoba sa navijačima Olimpijakosa kao jedan od razloga je bio i Dušan Bajević dok smo sredinom prošle decenije najviše sukoba imali sa navijačima Panatinaikosa. Sa druge strane imamo najveće rivalstvo ali ne sa grupom već sa policijom. Još od vremena Vojne Hunte, čuli smo priče o sukobima sa policijom koji su povezani sa društvenim razlozima. U današnjem vremenu je neprijateljstvo još više izraženo. Policija je zajedno sa bivšim predsednikom kluba Demisom Nikolaidisem 2004. godine uhapsila važnije pripadnike grupe Oridžinal 21 koji su okarakterisani kao “anarhisti”.

10. Da li vaši klubovi imaju sukobe sa klubovima drugih timova(posebno nas zanima klub u Solunu)?

U Aleksandrupoliju je teško verovati da neki drugi lokalni klub može da nam se suprostavi. Poslednji sukob smo imali sa navijačima P.A.O.K-a u našem gradu kada su oni igrali meč u odbojci protiv lokalnog tima. Uspešno smo odbranili napad na naš klub i imali smo dobar sukob u centru grada.
U Solunu je grupa ko što smo već rekli dosta diskretna i pažljiva. Svesni smo toga da se nalazimo u vrlo neprijateljskom gradu ali ono što karakteriše našu grupu je da se uvek pojavimo na utakmicama koje igra A.E.K. Zadobili smo poštovanje jer smo jedina grupa koja dolazi na gostovanja u Solunu bez policijske pratnje. Dobro znamo kolika je naša snaga i iz tih razloga ne možemo da ratujemo sa drugim grupa u Solunu, ali je bilo sukoba uglavnom oko stadiona posle utakmica.

11. Koje je vaše mišljenje o grčkoj navijačkoj sceni, da li napreduje ili nazaduje?

Od kako poznajemo navijačku scenu, mislimo da se trenutno nalazimo u najtežoj situaciji. Teško je objasniti razloge ali činjenica je da grčki navijači još pronalaze svoj identitet. Kao ultrasi se nalazimo na visokom nivou ali stadioni su mesta za strast a ne za bilokakav način života. Negde na putu smo se izgubili među svim “modelima” navijanja, kod old skul grčkog navijača strast je bila mnogo pristunija iako nije bilo koreografija, navijačkog stila ili stila oblačenja… Verujemo da u eri interneta većina grupa radi “akcije” samo zbog njega, pod “akcijama” smatramo krađu transparenata kao lopovi ili podmetanje požara u zatvorenim klubovima. Ne znamo kakva su razmišljanja ostalih grupa u vezi grčke scene, tako da ne želimo mnogo o tome da pričamo. Ono što je sigurno je da su postojali pokušaji da se grupe okupe oko jednog stola kako bi se rešili problemi koji se tiču svih, kao što su skupe karte, policija, zabranjena gostovanja itd. ali napori nisu urodili plodom. Reč poštovanje je odavno zaboravljena i to ne samo između rivalskih grupa već između podgrupa jednog tima.

12. Kakvo je vaše mišljenje o navijačkim grupa iz Soluna?

Grupe iz Soluna su slične onima iz Atine. Koliko smo mi upoznati sa njihovim radom, kao ultrasi se nalaze na visokom nivou. Uspeli su da organizuju svoje klubove na nivou, kao i na svakoj grčkoj tribini atmosfera je odlična. Stvar je u tome kako upotrebljavaju reputaciju i snagu koju imaju.
Svedoci smo da su navijači Iraklisa uspeli da svoj tim zadrže u eliti bar još jednu godinu(a to isto pokušavaju i sada iz istog razloga), takođe su uspeli u nameri da izbave svoje navijače iz zatvora(kako se dogodio incident bi trebalo njih da pitate…) ili sa druge strane to možda neko/nekoliko njih pokušavaju da svoje grupe pretvore u “biznis”? Ovo nije problem samo solunskih grupa već cele navijačke scene.

13. Jednom je važilo da su navijačke grupe iz Atine dominantnije u odnosu na one iz Soluna, da li misliš da je to i dalje tako?

Smatramo da je situacija ista a to se najbolje vidi prema klubovima Atinjana na severu i klubova solunskih timova na jugu. Takođe mislimo da je situacija bila ista i pre 10-15 godina ali se u ostatku Grčke promenila. Zbog velikih zabrana gostujućih navijača imamo smanjeno interesovanje u provincijama. Kao primer, navijač A.E.K.-a iz Kozanija je ove sezone mogao da ide na tri do šest gostovanja u Solunu ili na jedno u Larisi ali zbog svih zabrana koje važe on sa istim novcem može samo jednom da otputuje za Atinu.
Ovo se događa svim lokalnim klubovima.

14. Kako putujete na mečeve u Atini i na gostovanja, kao i u kom broju?

Uglavnom putujemo autobusima i automobilima, manje javnim prevozom. Što se tiče broja, to zavisi od utakmice nekad idemo sa jednim autobusom nekada sa tri.

Intervju preuzet sa : http://curvasrb.weebly.com/

Priča: Firmasi u Sarajevu 12.08.2017.

 

 

Iz Novog Sada za Sarajevo polazi izmedju 80-100 ljudi sa 20-ak automobila,jedan od tih automobila bio je i nas zbog kojeg je kasnije i izbio famozni incident koji su pojedinci preneli u njihovu korist.

 

 

 

Vec pri samom polasku kod Sremske Mitrovice dolazi do kvara zbog kojeg cemo kasnije i imati problema,trebalo anm je skoro 3h da saniramo kvar i da se uputimo za Sarajevo. U koje stizemo na pocetku utakmice ,kad su na s panduri videli umalo nisu pali na dupe jer smo bukvalno ispred Grbavice dosli sa automobilom NS tablica. Na pitanje gde bi bilo najbezbednije da parkiramo pokazuju nam mesto koje je otprilike udaljeno 100m od tribine izmedju nekih zgrada i tamo se parkiramo i ulazimo na stadion.

 

 

 

 

Nakon islaska sa stadiona tenzija odmah pocinje sa njihovim zandarima,teraju nas a ne znamo ni gde vise da idemo…Jedni vicu tamo drugi vamo i tako u krug i samo cekaju nasu neku gresku da nas pregaze.. Nas auto je parkiran 100m od nase tribine gde su bili LESINARI.. Pokusavamo da prodjemo zandari nam ne daju,jedva nas pustaju kad smo im rekli da su nam tamo kola.ostatak nasih ljudi ulazi u buseve koji su okruzeni bili za zandarima. nas 4 smo krenuli ka kolima idemo opusteno jer nikom nije ni palo na pamet da ce nam izleteti Manijaci.Prilazimo 10m od kola,sa leve strane odjednom buka neka ajde picke ,ajde Lesinari. Pogldamo levo kad otprilike 10 Manijaka. Pale baklju razvaljuju neku ogradu kao zastitnu i prilaze na fajt.Povlacimo se malo po malo jer ih ima vise i imaju baklju i cigle. jbg u ovom slucaju odbrana je najbolji napad bila za nas.Manijaci se razleteli po celom parkingu ,gadjaju bakljom promasili..razne kamenice ,cigle lete al uzalud ,sve prolazi pored.Jedan manijak dobija ispucavanje od jednog naseg (bezi).. Nekako se povalcim i vidim jednog Manijaka koji je bio bukvalno kod nas,jbg malo je preterao u tom napadu njihovom, dobija kais u glavu ,jedino smo to i imali ,nalecem na njega sa druge strane.. prosao je kako je prosao da sad ne serem nesto previse jer ne volim to..murija konacno primecuje da se nesto desava..krecu na nas…

 

 

Tokom napada razbili su nam soferku,bocno staklo i slomili retrovizor. Manijaci se povlace svi osim jednog koji je poceo da uzalud gadja ciglama ,jedan kamen pogadja drugara u grudi ali nista specijalno.. Zandari krecu da nas biju bez razloga ,naravno nije im ni trebao.. pitaju nas odakle smo,drugar kaze iz Novog Sada. dobija dlancicu od istog koji je i postavio pitanje. drugi pita za koga navijamo. drugi drugar odgovara za Vojvodinu ..Krecu da nas tuku kazem opet bez povoda prevelikog, kad su prestali jedan govori ,,Jebao vam Radovan Karadzic mater da vam jebo,, .. sledece naredjenje ,,SKIDAJ TE SE,, … Krecemo da skidamo dukseve ekipne Sremske Kamenice,taman kad pomislis to je to, dere se i unosi mi se sa ,,naredbom,, skidaj sve. mi skinuli i majce… u tom trenutku pitanje gde su vam kola.. mi kazemo gde su. i kazu nek jedan ide po njih.. drugar koji je vozio i sto su njegova kola vraca se iznerviran jos vise i kaze nema sanse demolirana su kola… u glavi nam svima show.. sta sada i kako…nabrazaka ga ispitasmo sta je bilo..jesu u redu farovi jel se maoze voziti.kaze moze.. kazemo pandurima ,mozemo mi tako voziti.kaze on morate cekati zapisnik.. reko gospodo hvala ali ne treba nam.. misleci u sebi ne treba mi nista od vas napravicemo sami.. krecemo u kola u oni idi za nama i vicu brze,brze.. ulazimo u kola krecemo.salju nas na put,koji vodi tacno na tribinu manijaka sto smo posle saznali.. na svu srecu odlucili smo se da idemo do Srpskog Sarajeva.. i onda smo se izgubili ,isli sat vremena kroz neku sumu ,gde je bio mrkli mrak… pa sretnemo coveka sa golfezom 2 pitamo ga gde je za Srbiju,kaze jarane nema ti ovuda nigde puta za Srbiju,okreni i prati mene..vracamo se opet sat vremena dobrih na Pale pa onda iz Pala lagano… Do Novog sada smo vozili bez soferke i ukocio sam se skroz bajo moj,ali danas tekma sa Partizanom idemo sve ispocetka… zbog toga se zivi…

Dogovor uprave Sarajeva i Zeljeznicara oko derbija

Kako nas portal nezvanicno saznaje za ubuduce derbije sarajevskih prvoligasa gosti ce na raspolaganju imati celu tribinu.

 

Tako ce na za buduci derbi na Kosevu navijaci Zeljeznicara najverovatnije moci da zauzmu celu juznu tribinu,dok ce navijaci Sarajeva na Grbavici imati na koriscenje severnu tribinu.

 

 

 

Dogovor je nastao u cilju vracanja tradicije sarajevskog derbija i sa zeljom da se poboljsa kvalitet fudbala jer nije isti osecaj igrati u atmosferi bez domacih odnosno gostujucih navijaca i bez njih.

 

 

 

Prva utakmica između Sarajeva i Željezničara zakazana je za 19. avgust s početkom od 19 sati.

 

1...222223224...233Stranica 223 of 233
Facebook Instagram Youtube
© BALKANSKINAVIJACI.COM 2022 SVA PRAVA PRIDRŽANA | ALL RIGHTS RESERVED